"Vlasnik stana nema zakonski osnov da odbije ulazak profesionalnom upravniku i majstorima ukoliko postoji sumnja da kvar u njegovom stanu izaziva curenje vode i štetu komšijama, a za nepostupanje po nalogu inspekcije predviđene su novčane kazne i do 150.000 dinara", rekao je za Tanjug profesionalni upravnik zgrade Bojan Nikolić.
Prema njegovim rečima, kada stanar primeti curenje vode u svom stanu, prvo treba da otkrije uzrok tog curenja.
"Naravno, stanar nije vodoinstalater i ne može to uvek da uradi, ali treba da ima neke informacije kako bi mogao da prijavi kvar. I ako je curenje od stana iznad, trebalo bi prvo da ode kod komšije gore da vidi šta je uzrok tog curenja. Često to može da bude crevo za veš mašinu koje je ispalo sa kade i ono je uzrok curenja, ili neka trivijalna stvar", ističe Nikolić.
Nikolić navodi da u takvim slučajevima upravnik zgrade nije dužan da izađe na teren, ali da njegova dužnst jeste da organizuje radove na hitnim intervencijama.
"A da bi on to mogao da uradi, on mora da ima informacije od stanara odakle je curenje, treba da se utvrdi da li je vodovodna, kanalizaciona ili toplovodna instalacija - u zavisnosti od toga, prijavljuje firmi koja je ili JKP Beogradske elektrane, ili firma koja se bavi održavanjem zgrade", ističe Nikolić.
Kako je dodao, nekada je kvar i lokalne prirode, što znači da je u nadležnosti stanara.
Na pitanje šta ako vlasnik stana odbije da pusti upravnika ili majstore u svoj stan kako bi utvrdili kvar, Nikolić ističe da se u tom slučaju prvo zatvara voda u zgradi kako bi se sprečila šteta i uništavanje imovine.
"Tu onda nastane i pritisak ostalih stanara koji nemaju vodu, i onda uglavnom ljudi puste i upravnika i majstore da uđu u stan, ali ako majstor kaže da treba da se štemuje i ruši kupatilo ili kuhinja, koje su često nedavno renovirani, onda dolazi do otpora vlasnika stana", dodaje Nikolić.
Dalje, kako kaže, ako vlasnik ne dozvoljava radove, voda ostaje isključena a slučaj se prijavljuje komunalnoj i građevinskoj inspekciji, a na kraju se protiv vlasnika stana može pokrenuti i sudski spor.
Na pitanje može li komšija zakonski da odbije pristup upravniku i majstorima ako postoji sumnja da kvar u njegovom stanu izaziva štetu u drugom stanu, i ko može da naloži da se pristup omogući, Nikolić je rekao da taj komšija nema zakonski osnov da odbije ulazak u svoj stan.
"Štaviše, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada ga obavezuje da mora da omogući pristup. Ukoliko on to ne želi, pored svih priča, molbi, ubeđivanja, da uradi, profesionalni upravnik se obraća komunalnoj inspekciji koja izađe i izda mu upozorenje i kaznu od 5.000 dinara. Ukoliko on u navedenom roku koji mu da inspekcija to ne otkloni, drugi put kad dođe inspekcija, kazna je od 5.000 do 150.000 dinara", rekao je Nikolić.
Kada je reč o šteti u nečijem stanu nastaloj zbog kvara na instalaciji u zajedničkom delu zgrade ili krovu, kako ističe, stambena zajednica je dužna da refundira taj novac vlasniku stana.
"Vlasnici stanova su suvlasnici zgrade, što znači da su oni vlasnici sve zajedničke opreme, instalacije i uređaja, i nezavisno od toga da li je koriste ili ne koriste, dužni su da je održavaju", naveo je on.
Ukoliko stambena zajednica odbije da refundira novac za štetu koja je nastala, vlasnik stana ima prava da tuži stambenu zajednicu, ističe Nikolić i dodaje da se u praksi vlasnik stana obično obrati profesionalnom upravniku i, ukoliko je zahtev realan, stambena zajednica donese odluku da se refundira novac.
Na pitanje šta stanari treba da rade ako im voda prodire u stan a upravnik ne reaguje ili tvrdi da ne može ništa bez saglasnosti stanara, Nikolić je istakao da je u tom slučaju neophodno da stanar sam zatvori vodu.
"S tim što bih ja jasno razdvojio da li upravnik ne želi da preduzima ovlašćenja koja ima u skladu sa zakonom, ili je on reagovao, a nadležna služba ne može da otkloni kvar, ili vlasnik stana ne dozvoljava pristup. U takvim slučajevima isto se prijavljuje slučaj inspekciji, a ukoliko upravnik ne radi svoj posao, sudu časti i Privrednoj komori Srbije", ističe Nikolić.
On ističe da je neophodno fotografisati načinjenu štetu i dostaviti fotografije upravniku putem zvaničnog telefona ili imejla kako bi stanar mogao da potražuje refundaciju.
Takođe, kako je dodao, najvećže su šanse da će šteta biti refundirana ako je stan osiguran.
"Jer stan kada je osiguran, izlazi osiguravajuća kuća, oni prave zapisnik, fotografije, traže dokumentaciju, prijave, poziva profesionalnog upravnika, i na osnovu toga se refundira šteta", istakao je Nikolić.
On je napomenuo da, ipak, ni profesionalni upravnik ni stanari najčešće nisu procenitelji, advokati, niti vodoinstalateri i da se takvi slučajevi u praksi najčešće rešavaju dogovorom.
Ostavite komentar