STEVANOVIĆ ZA K1 O BUDŽETU ZA 2027. GODINU: "Ako ne bude usvojen na vreme, država može da funkcioniše kroz privremeno finansiranje"

Ukoliko budžet za 2027. godinu ne bude usvojen do kraja godine, država bi prešla na režim privremenog finansiranja, tokom kojeg bi se nastavile isplate plata, penzija i finansiranje već započetih projekata, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu finansija Saša Stevanović, gostujući u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

On je istakao da zakon predviđa takvu mogućnost i objasnio koja bi ograničenja važila do usvajanja novog budžeta.

„Verujem da će budžet biti usvojen do Nove godine“

Govoreći o pripremi budžeta za narednu godinu i mogućnosti da politički proces nakon izbora utiče na rokove, Stevanović je rekao da Ministarstvo finansija razmatra različite scenarije.

“Mi uvek razmatramo sve scenarije. To, međutim, ne zavisi samo od nas, već i od formiranja skupštinske većine i Vlade. Ukoliko bude dovoljno vremena, verujem da će budžet biti usvojen do Nove godine i da će početi da se primenjuje od 1. januara 2027. godine” - rekao je Stevanović.

On je podsetio da postoji i zakonom propisana procedura kroz koju predlog budžeta mora da prođe pre usvajanja.

“ Postoji zakonska procedura. Nakon što Vlada usvoji predlog budžeta, on mora da bude upućen parlamentu, a zatim sledi skupštinska rasprava. Zbog toga je važno kada će biti formirane institucije koje u tom procesu učestvuju”, objasnio je državni sekretar.

„Privremeno finansiranje nije crni scenario“

Na pitanje šta bi se dogodilo ako država 1. januara ipak dočeka bez usvojenog budžeta, Stevanović je naglasio da zakon predviđa rešenje i za takvu situaciju.

“Ne bih to nazvao crnim scenarijem. To je jedna od alternativa za koju zakon predviđa mogućnost privremenog finansiranja. Ono omogućava redovno funkcionisanje države do usvajanja novog zakona o budžetu”, rekao je.

Kako je objasnio, privremeno finansiranje može da traje tri meseca, uz mogućnost produženja.

“Zakon predviđa mogućnost od tri, plus još tri meseca. Dakle, država može da bude u režimu privremenog finansiranja najduže do 30. juna”, kazao je Stevanović.

Plate i penzije nastavljaju da se isplaćuju

Stevanović je naglasio da privremeno finansiranje ne znači da država prestaje da funkcioniše.

“Nastavlja se isplata plata, penzija, finansiranje projekata i sve ono što je potrebno za redovno funkcionisanje države”, naveo je.

Objasnio je i da postoje ograničenja kada je reč o ukupnom iznosu sredstava kojima država raspolaže.

“Ono što zakon ograničava jeste maksimalni iznos sredstava tokom privremenog finansiranja. Za prva tri meseca taj iznos se određuje na nivou do jedne četvrtine budžeta prethodne godine”, rekao je Stevanović.

„Nema započinjanja novih velikih projekata“

Najvažnije ograničenje u slučaju privremenog finansiranja, prema njegovim rečima, odnosilo bi se na pokretanje novih velikih projekata.

“Jedino ograničenje jeste to što ne bismo mogli da ugovaramo nove velike investicije koje traju duže od tri meseca. To ne znači da se postojeći projekti zaustavljaju”, objasnio je.

On je podsetio da država već realizuje veliki broj infrastrukturnih projekata.

“Ove godine imamo veliki broj auto-puteva i pruga koje se grade, imamo projekte energetske infrastrukture i druge investicije. Sve ono što je već pripremljeno i započeto nastavlja da se realizuje. Ništa se ne zaustavlja, ali ne bi bilo mogućnosti da se započinju nove velike stvari”, naglasio je Stevanović.

Veći prihodi otvorili prostor za dodatne mere

Državni sekretar govorio je i o ovogodišnjoj jednokratnoj pomoći građanima, ističući da ona nije bila deo prvobitno usvojenog budžeta.

“Ova jednokratna isplata nije bila planirana inicijalnim Zakonom o budžetu koji je usvojen krajem prošle godine”, rekao je.

Kako je objasnio, prostor za tu meru otvorili su bolji ekonomski i budžetski rezultati ostvareni tokom godine.

“Kada je budžet kreiran, planirali smo da rast bruto domaćeg proizvoda ove godine bude tri odsto. Zahvaljujući dobrim rezultatima privrede u prvoj polovini godine ostvarili smo bolje rezultate nego što je bilo planirano, a taj rast je doneo i veće prihode”, kazao je Stevanović.

On je naveo da je rebalansom budžeta prihodna strana značajno povećana.

“Rebalansom smo imali oko 112 milijardi dinara veće prihode od onoga što je prvobitno planirano. To nam je omogućilo dodatni prostor i odlučili smo da deo tog viška sredstava preusmerimo”, rekao je.

Zvanični podaci Ministarstva finansija pokazuju da su rebalansom ukupni prihodi i primanja povećani za 112,4 milijarde dinara u odnosu na prvobitne projekcije, dok je projekcija privrednog rasta za 2026. povećana sa tri na 3,3 odsto.

„Država mora odgovorno da postupa sa novcem građana“

Govoreći o načinu upravljanja javnim finansijama, Stevanović je ocenio da država prema javnom novcu mora da se odnosi najmanje jednako pažljivo kao privatnik prema sopstvenom poslovanju.

“Država razmišlja kao neko ko vodi privatni biznis i ko je vlasnik svega toga. Onako kako bi svako postupao sa svojim novcem, možda još pažljivije država mora da postupa sa novcem svih građana”, rekao je.

Podsetio je da za trošenje javnih sredstava postoji više nivoa kontrole.

“Na kraju godine podnosi se račun, postoji Državna revizorska institucija, postoji Narodna skupština kojoj se polaže račun. Zato je odgovorno upravljanje javnim finansijama izuzetno važno”, kazao je Stevanović.

O fiskalnoj konsolidaciji: „Bili su to bolni rezovi“

Stevanović se osvrnuo i na raniji period fiskalne konsolidacije, ocenjujući da su tada sprovedene mere bile politički veoma teške.

“Fiskalna konsolidacija je u tom trenutku bila gotovo ravna političkom samoubistvu, ali postojala je jaka volja, dobra argumentacija i sigurnost kada je u pitanju sprovođenje tih mera”, rekao je.

Prema njegovim rečima, mere koje su tada sprovedene stvorile su prostor za kasniji ekonomski rast.

“ To su bili bolni rezovi, ali su omogućili dalji razvoj, rast i stvaranje prostora kojim danas raspolažemo”, zaključio je državni sekretar u Ministarstvu finansija Saša Stevanović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar