NEKADA SE RAD U BANCI SMATRAO POSLOM IZ SNOVA: Sada mnogi beže posle samo nekoliko meseci rada iz te branše, evo zašto

Korisnica pod nadimkom „patriota“ na hrvatskom Reditu podelila je svoje iskustvo rada u banci i kako je pobegla glavom bez obzira, iako je volela kolege, klijente, a ni plata nije bila loša. Ipak, zbog onoga što je svakodnevno proživljavala na poslu morala je da ode kako bi sačuvala zdrav razum.

„Posao je u teoriji bio super. Trebalo je da radim u najboljem interesu klijenata. Volim da pričam s ljudima i velika većina klijenata su normalni, fini ljudi s kojima je zadovoljstvo raditi. Odgovarala mi je lokacija, odgovarao mi je rad u smenama, odgovarale su mi kolege, čak ni plata, kada se saberu svi dodaci, božićnica, regres i ostalo, nije bila toliko loša. Ali banka je ipak uspela da me dovede do toga da poželim da odem. To su postigli svakodnevnim pritiskom na sve nas u poslovnicama da ‘nudimo’ što više proizvoda i usluga klijentima. Da citiram jednog nadređenog: ‘Ako klijent ode od vas, a da nije ugovorio kredit, karticu, paket usluga, uplatu u fond ili osiguranje, niste dobro odradili sastanak’“, započela je svoju priču, piše Dnevno.

„Svakog dana su nam stavljali do znanja da smo neuspešni, iako je poslovanje poslovnice i cele banke bilo rekordno dobro. Svakog dana su tražili spiskove klijenata koje smo zvali i šta smo im nudili i, koliko god klijenata uspeli da nagovorimo, nikada nije bilo dovoljno. Svakog meseca indirektne pretnje gubitkom 13. plate i drugim sankcijama ako se rezultat hitno ne popravi. Nema veze što sam nedelju dana ranije bila među nekoliko najboljih bankara u celoj Hrvatskoj po pitanju prodaje – ako ove nedelje malo zakažeš, odmah krizni sastanak s direktorom da se vidi zašto ‘zabušavaš’.

Mnogo puta sam videla koleginice kako plaču – ili zbog bezobraznih klijenata ili zbog maltretiranja od strane šefova. Gotovo svi kolege aktivno traže novi posao i odlaze čim se ukaže prilika. Toliko ljudi daje otkaz da su počeli da zatvaraju poslovnice. Više ne mogu da skupe dovoljno ljudi za organizovanje smena, a banke ne mogu da priušte zapošljavanje stranih radnika koji ne znaju jezik.

Svaki put kada neko da otkaz, šefovi se čude. Kao da im nije jasno zašto ljudi odlaze. Verovatno se samo pretvaraju pred nama, jer je svima u poslovnicama savršeno jasno zašto. Kada bi se neko spasao pronalaskom drugog posla, mi ostali bismo mu čestitali i na neki način slavili. Koliko čujem, u drugim bankama je vrlo slična situacija. Ja sada idem na drugi posao, ali mi je žao što moram da napustim radno mesto koje je moglo biti savršeno, na kojem sam dobila stotine pohvala klijenata, na kojem sam bar pet puta zaradila svoju bruto platu, ali to nije bilo dovoljno. Da li su i vaše firme takve da moraju da iscede i poslednju kap života iz vas?“, upitala je na Redditu.

„Da… Rad u poslovnicama je brutalan, zahtevi su ogromni, nagrade premale. Ja imam sreću pa sam u kancelariji među papirima, ali i u ‘mojoj’ banci je ista situacija. Daleko najviše razgovora za posao HR obavlja za rad u poslovnicama.“

„Interesantno je to što nakon tih silnih krugova razgovora novi kolege već posle mesec-dva počnu da traže drugi posao i kod nas su samo dok ne nađu bilo kakvu alternativu.“

„Primetila sam da su jedno vreme u banci i pošti nudili dopunsko i/ili životno osiguranje. Nisam se osećala primorano i odbila sam, ali verujem da ženama koje to moraju da nude nije lako.“

„Draga bivša koleginice, ja sam to uradila davno. Sve je kako si napisala i onaj ko nije bio u tim krugovima ne zna kako je. Bila sam među najboljim radnicima godinama, obožavala sam svoj posao i ljude. Klijenti su uglavnom bili divni. Gomila ljudi odlazi, a ništa ne nauče iz toga, ne zapitaju se zašto. I dalje imam loša sećanja na te direktore i silna forsiranja prodaje. Jedan rang laže onome iznad sebe. Najbolje kolege sam imala tamo – divne ljude s kojima se i danas čujem i družim – ali svi su dali otkaz.“

Rekla mi da lažem direktoru

„Direktorka poslovnice me je na lep način zamolila da lažem direktoru regiona o situaciji u poslovnici. Direktor regiona mi je sugerisao da pazim šta pričam s još višim direktorom, jer smo jednom imali razgovor s njim. Svi su očekivali da se malo laže klijentima kako bi ugovorili razne polise i fondove," - napisala je.

„Plata je bila u redu, dani godišnjeg odmora takođe, ali nismo mogli da se dogovorimo oko termina. Godišnji su nam potvrđivali tek nedelju dana ranije, jer je stalno postojala panika da će neko završiti na bolovanju ili dati otkaz.“

„Radila sam u banci godinu dana… kolektiv je bio super, čak nas je i šef poslovnice stalno branio od nadređenih kada bi se ljutili zbog loše prodaje. Poslovnica je na ostrvu, još su bile kune, pa je pola godine bila menjačnica, a pola godine par hiljada ljudi. Ne mogu jednoj osobi da prodam kreditnu karticu pet puta.“

„Najviše mi se posao zgadio kada sam gledala koleginicu (stara garda) kako veoma starom čoveku, koji je došao da reši račune posle smrti supruge, nudi oročenu štednju s lošom kamatom i penalima za prevremeni raskid. U nesnalaženju i nedostatku finansijske pismenosti gospodin je pristao, a kasnije je otvarao dozvoljeni minus da pokrije troškove sahrane, dok mu je inflacija umanjivala vrednost te štednje.“

ZAŠTO STARU KARTICU NIKADA NE BI TREBALO BACATI U KANTU Važno upozorenje banaka

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar