TURISTI VIŠE NE ŽELE LUKSUZNE HOTELE I IZBEGAVAJU GUŽVE Ova regija već ima koristi od novog trenda

Decenijama je priča o grčkom turizmu bila ispisana u senci Partenona i belih litica Santorinija, tokom vrelih meseci jula i avgusta. Međutim, prema novim istraživanjima, ta naracija doživljava radikalnu promenu.

Grčka se ističe kao glavni pokretač takozvanog "raspršenog turizma" – novog trenda u kom putnici više ne posećuju samo poznate destinacije u poznato vreme, već otkrivaju duh zemlje u njenim mirnijim delovima i van glavne sezone.

Podaci koje su predstavile platforme za analizu turizma Mabrian i Data Appeal na sastanku Evropske komisije za turizam (ETC) u Estoniji, ukazuju na putnika koji je radoznaliji, ekološki osvešćen i sve manje voli gužve.

I dok region Atike (u kom se nalazi Atina) ostaje ključna međunarodna kapija, i dalje među deset najposećenijih evropskih regija, on više nije krajnja destinacija za mnoge putnike.

Istraživanje ukazuje na "dvosmernu" evoluciju. S jedne strane, Atika čini gotovo 3 odsto svih evropskih boravaka iz inostranstva, s druge strane, Jonska ostrva su ušla u fokus, među 15 najbrže rastućih novih destinacija u Evropi.

S porastom potražnje od 9 odsto na godišnjem nivou, ostrva poput Krfa, Lefkade i Zakintosa pokazuju da putnici sa dalekih tržišta, posebno iz SAD, Australije, Kanade i Azije, traže "iskustveno" putovanje.

Oni žele tirkizne vode, ali i maslinjake, lokalne planinarske staze i autentičan seoski život, daleko od naslova o prenatrpanom turizmu iz prethodnih godina.

Pexels.com

 

Najzanimljiviji nalaz istraživanja je ko pokreće ovu promenu. Nisu to samo evropske komšije koje dolaze na vikend, već putnici sa dugih relacija. Posetioci iz SAD, Kine, Južne Koreje i Japana postaju katalizatori za širenje turizma i po regionima i po sezonama.

Ovi putnici često imaju veću kupovnu moć i drugačije prioritete. Sve češće izbegavaju ekstremnu vrućinu i gužve sredinom leta, birajući radije maj, jun, septembar i oktobar, kad je grčko sunce mekše, a tempo života sporiji.

Ovaj trend podržava i 5,2 odsto povećanje direktne avionske povezanosti iz inostranstva, što omogućava putnicima da zaobiđu glavne destinacijevi stignu bliže srži grčkog doživljaja.

Zašto je "raspršeni turizam" budućnost putovanja?

Iako termin "raspršeni turizam" (dispersed tourism) zvuči kao industrijski žargon, za lokalnu ekonomiju i životnu sredinu predstavlja spas. Širenjem turista na širi geografski prostor, smanjuje se pritisak na infrastrukturu u mestima poput Atine ili Santorinija.

Istovremeno, manja sela u Peloponezu i na Jonskim ostrvima osećaju ekonomske benefite turizma, ali bez ciklusa "bum i kolaps" tokom dvomesečne sezone.

Ova potražnja je izuzetno moćan motor za diversifikaciju evropskog turizma. Međutim, da bi trend uspeo, destinacije moraju da ponude više od same sobe.

Potrebni su raznovrsni proizvodi, od kulinarskih tura i velnes programa do kulturnih festivala, koji funkcionišu i van tradicionalnog letnjeg perioda.

Moderni istraživači traže vezu sa zemljom i ljudima. Oni sede u kafanama u planinskim selima u Epiru ili jedre Jonskim morem u oktobru, kada je voda još topla, a plaže prazne. Ovaj pomak ka turizmu zasnovanom na prirodi i aktivnostima pokazuje da prelazimo iz ere "putovanja po listi" u iskustveno putovanje.

Više ne idemo samo da vidimo ruševine, već da živimo stil života.

Kako Grčka predvodi ovaj trend, ona postavlja primer za ostatak Evrope. Pokazuje da turizam može rasti ne povećavanjem broja ljudi na istim mestima, već pozivanjem da istraže "ostatak mape" – velike i lepe, često neotkrivene delove zemlje.

LEKOVITE VODE ŠUMADIJE Zaboravljena banja nadomak Kragujevca

EVO KOLIKO ĆE VAS KOŠTATI LETOVANJE U GRČKOJ 2026: Prosečna porodica treba da izdvoji ovu sumu - spremite novčanike, nije šala

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar