ASTRONOMSKE CENE NEKRETNINA U SRBIJI: Kvadrat do 10.000 evra, a garaža vredna skoro kao stan

Cene nekretnina u Srbiji dostigle su nove rekorde. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, najskuplji stan u prvoj polovini 2025. prodat je u Beogradu na vodi, gde je kvadrat dostigao 9.805 evra.

Na istoj lokaciji zabeležena je i najviša cena garaže, čak 66.000 evra, dok je najskuplja kuća na Savskom vencu prodata za 3,8 miliona evra. U Kragujevcu je najskuplji poslovni prostor prodat za 2,4 miliona evra, a najvrednije poljoprivredno zemljište u opštini Kula za 1,2 miliona.

Najveća pojedinačna transakcija u Beogradu na vodi iznosila je 1,8 miliona evra.

Ekonomista Ervin Pašanović objašnjava da je tržište nekretnina u Srbiji zasnovano na slobodnoj formaciji cena kroz odnos ponude i potražnje.

- Poslednjih 12 godina imamo kontinuirani rast cena i imamo veliku likvidnost, što znači da se većina stanova koji se naprave prodaju. Uzevši ta dva faktora u obzir, možemo da kažemo da je stanje na tržištu takvo da ljudi kupuju ovakve stanove i da tržište može da apsorbuje sve što se ponudi i da se cena formira na osnovu tražnje - poručuje Pašanović.

Prema njegovim rečima, cene deluju izuzetno visoko, posebno kada se uzme u obzir da je “najskuplji kvadrat bio skoro 10.000 evra”.

- To je do pre par godina bilo potpuno nezamislivo. Imamo 70.000 evra za garažno mesto. Isto tako trend se prati u svakom delu tržišta nekretnina - navodi Pašanović.

Govoreći o razlozima poskupljenja, ističe da veliki deo kapitala završava u nekretninama zbog nedostatka drugih investicionih kanala.

- Prvo, zato što nemamo tržište kapitala, nemamo berzu koja je funkcionalna i ne možemo da plasiramo novac nigde drugde, možemo da ga plasiramo u nekretnine. Sav višak kapitala prelazi u nekretnine. Pored toga, imamo pad nataliteta, samim tim manje dece nasleđuje više roditelja, imaju veći kapital, prodaju nekoliko stanova, poljoprivredno zemljište, kuće. Takođe, imamo najveći rast kreditnih kupaca, sada smo na 36 odsto, što u poslednjih 45 godina nije bilo tako - objašnjava Pašanović.

Shutterstock

On dodaje da je potražnju dodatno pojačao program povoljnih stambenih kredita za mlade.

- Faktički to znači da narod misli da su nekretnine vrlo stabilne, vrlo sigurne, da je rast i kroz kapitalizaciju veliki i da je prinos opet zadovoljavajući kroz izdavanje - dodaje Pašanović.

Napominje da se ovaj vid ulaganja i dalje smatra najpouzdanijim.

Ujedno podseća da ogromna većina stanovništva u Srbiji poseduje makar deo neke nekretnine — čak 90 odsto punoletnih građana. Strani kupci čine tek mali procenat.

- Na tome bi trebalo raditi, trebalo bi da privučemo više stranog kapitala i stranih građana. Postoje neke inicijative, jedna od takvih inicijativa je tzv. zlatna viza gde bi stranci uz kupovinu određene nekretnine ili investicije od nekog iznosa, u Crnoj Gori mislim da je to 250.000 evra, dobijali praktično boravište u našoj zemlji i mogli da dovedu članove svoje porodice i da razvijaju svoj biznis - objašnjava Pašanović.

Na pitanje o socijalnim razlikama, daje zanimljivu perspektivu.

- Prvo, 90 odsto punoletnog stanovništva u Srbiji ima udeo u nekoj nekretnini. Kada se to prevede u novac, mi smo svi ovde jako bogati. Šta to znači? Znači, kada bismo mi prodali našu imovinu, mi bismo svi imali po više stotina hiljada evra u kapitalu. Mi spadamo sigurno među prve tri evropske nacije koje poseduju nekretnine, to su još Česi i Albanci. Zapad ne živi tako već dugo, većina stanovnika na Zapadu do kraja života živi kao podstanar i nema nikakve probleme sa tim - zaključuje Pašanović.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar