KOLIKO KOŠTA SAHRANA U SRBIJI: Umreti ovde skuplje nego živeti, kad se sve sabere - samo pomen platimo kao letovanje

U trenucima tuge, malo ko ima snage da razmišlja o novcu. Ipak, realnost je neumoljiva - organizacija sahrane u Srbiji često postaje veliki finansijski teret za porodicu preminulog. Troškovi su brojni, a razlike u cenama ogromne, u zavisnosti od grada, opreme i običaja.

U većim gradovima, poput Beograda i Novog Sada, osnovna sahrana teško može da prođe ispod 100.000 dinara. To podrazumeva najosnovniji sanduk, prevoz pokojnika, pogrebnu opremu i administrativne troškove. Ako porodica ne poseduje već postojeće grobno mesto, ukupna cena može znatno da poraste. U Beogradu, dodela novog grobnog mesta i zakupi na 10 ili 30 godina često uvećaju trošak za dodatnih 30.000 do 60.000 dinara.

Za one koji žele dostojanstveniji i svečaniji ispraćaj, sa kvalitetnijim sandukom, dekoracijom, cvetnim aranžmanima i opelom u kapeli, trošak brzo prelazi 150.000 dinara, a u pojedinim slučajevima dostiže i 2.000 evra. Ako se dodaju i troškovi pomena, kao što je ručak za rodbinu i prijatelje, suma postaje još veća.

Trošak koji se retko pominje: ručak nakon sahrane

Jedan od troškova koji porodice često potcenjuju, ali koji je duboko ukorenjen u običajima, jeste ručak posle sahrane — poznat kao "daća", "pomen" ili "poselo". Bez obzira na to da li je u pitanju prvi pomen (dan sahrane), sedmodnevni, četrdesetodnevni ili godišnji, većina porodica organizuje obed za najbliže.

Cene u restoranima variraju, ali obrok po osobi se u većim gradovima najčešće kreće od 1.200 do 2.000 dinara, u zavisnosti od menija, da li je posno ili mrsno, da li uključuje piće, posluženje i salu za pomen. Za grupu od 30-ak ljudi, što je često minimum za ovakve skupove, trošak ide od 40.000 pa i do 80.000 dinara — što je praktično još jedna sahrana u malom.

U manjim mestima, gde se pomen često pravi kod kuće ili u lokalnim salama, troškovi mogu biti niži, ali i tu treba računati na hranu, piće, posluženje, kao i simbolične poklone za goste, poput sveća, tamjana ili peškira.

Mnoge porodice ovaj trošak doživljavaju kao „nepisano pravilo“ koje se ne može izbeći. Iako sve više ljudi, zbog finansijske situacije, odlučuje da pomen organizuje u užem krugu ili da ga čak odloži, kod starijih generacija i dalje postoji očekivanje da se "isprati kako treba".

Youtube PrintScreen/Mvideo

Cena života, cena smrti

U unutrašnjosti Srbije, cene su nešto niže, ali ni tamo troškovi nisu zanemarljivi. Čak i kada porodica već ima grobno mesto, prosečan iznos za osnovnu sahranu retko pada ispod 70.000 dinara.

Država nudi određenu pomoć kroz isplatu pogrebnih troškova, ali to važi samo za korisnike penzija. PIO fond trenutno isplaćuje oko 68.800 dinara. Iako ta suma može da pokrije deo troškova, za mnoge porodice ona nije dovoljna, posebno kada je reč o sahranama u većim gradovima.

Svešteničke usluge i verski obredi dodatno se naplaćuju. Cena opela, parastosa i crkvene službe zavisi od veroispovesti, lokacije i običaja, ali i tu troškovi retko kad izostanu.

Iako o tome nerado govorimo, smrt u Srbiji ima svoju cenu, i to ne malu. U vreme kada prosečna plata jedva pokriva osnovne životne potrebe, organizacija sahrane predstavlja ozbiljan izazov. Mnogi, nažalost, uzimaju kredite ili se zadužuju kod rodbine i prijatelja, kako bi dostojno ispratili svoje najmilije.

U zemlji gde su i život i smrt skupi, jedino što ostaje jeste da se nadamo da će sistem pomoći postati dostupniji i pravedniji, a da poslednji ispraćaj ne bude dodatni teret onima koji već prolaze kroz bol.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar