SRPSKI PAVILJON MEĐU NAJBOLJIMA NA EXPO 2025! Kinezi ga stavili na naslovnicu Archiworld-a, a evo i zašto

Kineski prestižni arhitektonski časopis Archiworld stavio je na naslovnu stranu paviljon Republike Srbije "Plutajuća šuma" i proglasio ga za jedan od 16 najboljih na međunarodnoj izložbi Ekspo 2025. u Osaki.

Kako se navodi, srpski paviljon iza koga stoji Studio ALEATEK je inspirisan beogradskim Ratnim ostrvom i predstavlja živi sistem, a kao jedini na izložbi ima autentičnu živu fasadu. Više od 95 odsto upotrebljenih materijala je reciklabilno, a 80 odsto se može direktno ponovo koristiti.

Kako izgleda srpski paviljon?

Posetioci ulaze u paviljon kroz blago nagnutu urbanu rampu, simbolično ulazeći u narativ o srpskom identitetu.

Na drugom nivou, izložbeni prostor kombinuje taktilne, digitalne i imerzivne sadržaje, stvarajući doživljaj koji povezuje kolektivno sećanje Srbije sa njenim tehnološkim ambicijama. 

Ovaj prostorni narativ direktno odgovara tematici Ekspo 2025 "Društvo 5.0", dok istovremeno najavljuje tematsku nit izložbe Ekspo 2027 Beograd: PLAY for HUMANITY.

Centralni prostor paviljona čini Crvena tematska bašta-monolitna, akustički izolovana komora otvorenog krova, zasićena intenzivnom crvenom bojom. 

Ovaj prostor tišine i kontemplacije daje kontrast bogatstvu izložbe i poziva na pauzu i unutrašnju refleksiju, navodi se u časopisu.

U prizemlju, paviljon se otvara ka posetiocima i nudi javni prostor sa mestima za sedenje, pozornicama i barom, među posebno dizajniranim urbanim nameštajem koji diskretno podseća na predstojeći Ekspo u Beogradu. Ovaj otvoreni deo funkcioniše kao neformalna "dnevna soba" čitavog izložbenog prostora.

Živa fasada paviljona nije samo simbolična već i funkcionalna - ona reaguje na klimu i vreme, dok unutrašnji programi grade višeslojnu priču o Srbiji kao zemlji u kojoj se priroda i tehnologija, sećanje i savremenost, nalaze u dinamičnom balansu.

Od korena do krošnje, srpski paviljon postaje prostorna metafora - vizuelna i emotivna predstava nacije koja čuva svoje korene, ali misli i o budućnosti, navodi časopis Archiworld.

Bonus video:

Ostavite komentar