KAKO BUKING ŠTETI SRBIJI? Niste ni svesni šta se dešava kada tamo rezervišete smeštaj (VIDEO)

Platforma Buking ne utiče direktno na rast sive ekonomije u Srbiji, ali omogućava lakše poslovanje neregistrovanim stanodavcima time što im daje prostor za oglašavanje, rekla je danas vodeća savetnica za konkurentnost u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Jelena Mićić.

Mićićeva je rekla za Tanjug da platforma Buking nije registrovana u Srbiji i da joj se zbog toga ne mogu nametnuti obaveze poštovanja domaćih propisa u zemlji.

- Turistička inspekcija je vodila više pregovora sa Bukingom kako bi se uvele dodatne mere koje bi omogućile povezivanje oglašivača na toj platformi sa onima koji su registrovani u e-Turisti - rekla je Mićićeva.

E-Turista je portal koji predstavlja Centrali informacioni sistem (CIS) u oblasti ugostiteljstva i turizma, a namenjen je svim fizičkim i pravnim licima koja žele da se bave turizmom.

Broj nelegalnih subjekata koji se bave pružanjem usluga smeštaja u Srbiji nije moguće precizno utvrditi, dok je broj legalnih subjekata poznat jer su registrovani na platformi eTurista Ministarstva turizma i omladine, objasnila je ona.

Istakla je da neregistrovani subjekti doprinose širenju sive ekonomije, što negativno utiče na javne prihode, tržišnu konkurenciju i ukupni poslovni ambijent.

- To se odražava i na percepciju države, naročito među stranim turistima, koji mogu da steknu utisak da sistem ne funkcioniše na adekvatan način - rekla je Mićićeva.

Ona je rekla da su legalni izdavaoci u nepovoljnom položaju jer plaćaju poreze i podložni su inspekcijskom nadzoru, dok nelegalni subjekti to izbegavaju i samim tim mogu da ponude niže cene, što dovodi do nelojalne konkurencije.

- To direktno utiče i na broj gostiju, jer se korisnici češće odlučuju za jeftiniji smeštaj, ne znajući da time podržavaju sivu ekonomiji - rekla je ona.

Mićićeva je istakla da je siva ekonomija u Srbiji u padu, kao i da je u oktobru prošle godine obeleženo deset godina od formiranja Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije. 

- Tada je usvojen prvi nacionalni program, a sada je na snazi program za period 2023. do 2025. godine koji beleži preko 70 odsto realizacije planiranih aktivnosti. Priprema se i novi za period 2026. do 2030. godine - rekla je.

Zaključila je da se Srbija kreće ka cilju nulte tolerancije na sivu ekonomiju, te da su svi pomaci ka smanjenju tog fenomena znak da se ide u dobrom pravcu.

Učešće sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu Srbije u prethodnim godinama kretalo se oko 21 odsto, što znači da je nekoliko milijardi evra godišnje van institucionalnih tokova, pokazuju podaci NALED-a.

Kako su naveli, za suzbijanje sive ekonomije neophodan je rad inspekcije i naglasila je da je dosta radnih mesta u tom sektoru prazno.

Incijativu za sistemsku borbu protiv sive ekonomije pokrenule su 2014. godine društveno odgovorne kompanije članice NALED-a, okupljene u okviru Saveza za fer konkurenciju.

Godine kada je osnovan Savez, koji je okupio neke od najvećih poreskih platiša i poslodavaca u Srbiji, siva ekonomija bila je na nivou od skoro 30 odsto BDP, a kako kažu iz NALED, taj obim je u proteklih 10 godina opao.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar