SRBIJA POVUKLA CRVENE LINIJE U PREGOVORIMA O NIS-u Stručnjaci u "Uranku" o pregovorima sa MOL-om

Neizvesnost oko sudbine Naftne industrije Srbije produžena je do 6. juna. Iako iz MOL-a stižu signali da je dogovor sa Rusijom pri kraju, Srbija ne može da isključi ni mogućnost da će za razgovore morati da potraži nekog drugog partnera, poručuju stručnjaci.

Koji su scenariji mogući posle tog roka i da li će američki OFAK dopustiti nova produženja, analizirali su prof. dr Milan Beslać i prof. dr Veljko Mijušković u emisiji „Uranak” na televiziji K1.

“Polazeći od izjava zvaničnika, jednom kažu da pregovori idu u dobrom toku, a drugi put da su zastali. Najosetljivija je ovde pozicija Srbije”, kazao je Vejko Miljušković i dodao:

“Crvene linije koje smo postavili MOL-u, i imamo puno pravo na to iako nismo većinski vlasnik, jesu da je to firma koja posluje na teritoriji Srbije. S druge strane, imamo osnov da zaštitimo srpski interes i rad rafinerije u punom kapacitetu. Tu su bili najveći momenti sporenja. U nekom trenutku MOL kaže da je rafinerija neophodna, da će raditi i da će postojati kontinuitet, a u drugom momentu vidimo da potencijalno nije tako. Mi moramo da ispregovaramo i ne smemo da ostavimo prostor slučaju: pun rad, puni kapaciteti i puna zaposlenost”, dodaje on.

“Za nas je važno da rafinerija stalno funkcioniše, a oni bi, kao mađarska strana, predložili da u momentima kontinuiteta nesmetane tražnje na nivou tržišta funkcioniše konstantno, a da u momentima pada tražnje prelazi u neki sekundarni režim. To je ono što mi ne dozvoljavamo. Insistiramo da to uvek bude tako, bez obzira na globalno tržište i tražnju. Time štitite zaposlene, ali i sektor stabilnosti i snabdevanja. Kada kažemo da su približeni stavovi, možemo pretpostaviti da se oko tog punog kapaciteta, ili obima koji je za nas prihvatljiv, a da to možda nije pun kapacitet, došlo do dogovora. Ostaje da vidimo kada rezultati budu i saopšteni”, dodaje.

“Kada se ovo završi, nadam se da će se pozitivno završiti za srpsku ekonomiju, ali vi i dalje niste obezbedili punu energetsku nezavisnost. To ćete učiniti daljom diverzifikacijom izvora snabdevanja i ruta”, dodaje.

"Priča o nuklearnoj energiji - dobar pravac"

“Ova priča, koju je i predsednik pomenuo, o nuklearnoj energiji može biti dobar pravac u diverzifikaciji energetskih izvora snabdevanja”, objašnjava.

Ukoliko Srbija nije zadovoljna onim što su dogovorili Gaspromnjeft i MOL, da li će naša zemlja imati uvid u ugovor i da li je Gasprom u obavezi da Srbiji kaže na koji način je dogovorena ta prodaja?

“To je stvar onoga što postoji na papiru kada je vršena prodaja. Ovo je više pravno nego ekonomsko pitanje. Ako bi ta druga strana prodavala, postavlja se pitanje koju vrstu saglasnosti, odnosno da li uopšte mora da ima određenu vrstu saglasnosti da bi to uradila. Pitanje je i zašto se više ne pominje tih pet odsto. Pretpostavljam da to nije sporno, već da je ovo sporno. Ne pominje se ni ADNOK, a moguće je da će se i oni uključiti u nekom trenutku. Ovo je pravno pitanje, više nego ekonomsko. Jako je važno da zemlja koja je, iako manjinski vlasnik, domaćin, mora da bude na neki način zadovoljna”, objasnio je Miljušković.

Mogući potezi Srbije 

Govoreći o mogućim potezima države Srbije ukoliko ne bude zadovoljna dogovorom između ruskog vlasnika i MOL-a, prof. dr Milan Beslać istakao je da Srbija ipak raspolaže određenim mehanizmima zaštite svojih interesa, uključujući pravo preče kupovine i mogućnost davanja kontra-ponude za preuzimanje akcija.

“Država Srbija nije tu bez bilo kakvih argumenata. Ako bi se oni dogovorili na način koji nama odgovara i o čemu smo govorili još pre šest meseci, to je pravo preče kupovine. To je pod broj jedan. Druga mogućnost, koja takođe stoji na raspolaganju, jeste da manjinski akcionar koji ima više od 25 odsto akcija uvek može da napravi kontra-ponudu, odnosno da otkupi sve akcije od svih akcionara, uključujući i manjinske akcionare. Ono što je otežavajuća okolnost u obe varijante jeste to da država Srbija ne bi smela da postavlja pitanje cene”, kazao je Beslać i dodao:

“Cena ne bi trebalo da bude nešto oko čega se spori, nego koliko bude tražio ruski vlasnik. Treba imati na umu da Rusi od početka nisu hteli da prodaju nama. Naša vlast, pod ovim uslovima, sigurno zna da li postoji mogućnost da oni tu odluku promene”, kazao je.

Shutterstock

 

OFAK prihvatio da Srbija bude ta koja će otkupiti većinski udeo u vlasništvu

Milan Beslać ističe da bi OFAK prihvatio da Srbija bude ta koja će otkupiti većinski udeo u vlasništvu.

“Pitanje se o tome nikada nije ni postavljalo, jer su nas Rusi odmah isključili. Ali imamo drugu stvar koja nama uvek ide u prilog – mi ostajemo vlasnici 29,16 odsto akcija. Ako OFAK prihvata da budemo manjinski vlasnik, zašto ne bi prihvatio i da budemo stopostotni vlasnik”, kazao je.

Komentarišući pojavu novih zainteresovanih biznismena u završnici pregovora o mogućoj prodaji udela u NIS-u, prof. dr Milan Beslać ocenio je da njihovo uključivanje u ovom trenutku više liči na pokušaj dodatnog pritiska i podizanja cene, nego na ozbiljnu poslovnu nameru. Kako ističe, ozbiljni kupci bi se pojavili znatno ranije, a ne neposredno pred završnicu pregovora.

“Podmetnuti su. Da su bili ozbiljni kupci, pojavili bi se pre šest meseci. Bez obzira na to što imaju sredstva, da su zaista mislili da kupe, reagovali bi mnogo ranije. Ovako su se pojavili u korist Rusa, da im poboljšaju situaciju i podignu cenu. To se u poslovnim odnosima nikada ne radi. Ako su pregovori počeli između dva subjekta, treći se ne meša iz etičkih razloga”, kazao je.

Bogoljub Karić kao zainteresovani kupac?

Govoreći o pominjanju Bogoljuba Karića kao potencijalnog zainteresovanog kupca, prof. dr Milan Beslać ocenio je da iza takvih istupa vidi i političku dimenziju, imajući u vidu spekulacije o mogućem političkom angažmanu i izlasku na izbore.

Kako navodi, iako nije sporno da Karić može da obezbedi finansijska sredstva, ostaje pitanje da li bi takav posao mogao tehnički i politički da bude realizovan.

“Što se tiče Bogoljuba Karića, saznao sam da on ima aspiracije da se pojavi na izborima. To je predizborna kampanja. Bogoljub može da pronađe novac, ali pitanje je da li tehnički može da izvede formiranje konzorcijuma i da potom pregovara sa Rusima. Takođe, postavlja se pitanje da li bi OFAK to odobrio. On je poslao pismo, ali je pitanje i da li je to pismo završilo na pravom mestu”, dodaje.

Osvrćući se na odluku američkog OFAK-a da rok bude produžen do 6. juna, prof. dr Milan Beslać smatra da takav potez pokazuje da konačna odluka još nije doneta, ali i da se pregovori nalaze u završnoj fazi.

“OFAK je odobrio novih 15 dana za prodaju. Za to je imao dva razloga – ili je shvatio da neće doći do prodaje, ili su pregovori završeni i da je sada foto-finiš”, kazao je.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar