CENA NAFTE IDE U NEBO ZBOG SUKOBA NA BLISKOM ISTOKU! Stručnjaci u "Uranku" otkrili kakve posledice očekuju svet i Srbiju

Sukob na Bliskom istoku ulazi u novu, opasniju fazu, dok se bitka za Ormuski moreuz nastavlja. Zatvaranje jednog od najvažnijih svetskih pomorskih prolaza, kroz koji prolazi oko 20 odsto globalne trgovine naftom, već izaziva ozbiljne potrese na međunarodnim tržištima energenata. Cene nafte i gasa naglo rastu, a gas je dostigao najviši nivo u poslednje tri godine.

O tome kakve posledice ova situacija može imati po svetsku ekonomiju, ali i po tržište energenata u Evropi i regionu, govorili su ekonomista prof. dr Ljubodrag Savić i glavna urednica portala "Energija" Jelica Putniković, gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Danas je zakazana nova sednica Vlade, dok bi sutra mogli da očekujemo nove cene goriva na pumpama.

„Cene će se morati korigovati, ali ne očekujem da će se povećati cene. Što se tiče korigovanja, to je nužno, ali verujem da će država, pošto ima dobra zahvatanja iz litra benzina, visoke akcize i PDV. Možda će država preuzeti na sebe povećanje cena, ali ne očekujem da će građani trpeti zbog toga“, kazao je Ljubodrag Savić i objasnio kako država može to da uradi.

„Smanjiš akcize za onoliko koliko bi se povećala cena goriva i ostane ti cena ista. To znači da građani neće plaćati, kamioni, preduzeća, ali će toliko novca biti manje u budžetu, pošto su akcize i PDV glavni nosioci budžeta, ali onda moramo da budemo pošteni i ne može da se finansira sve ono što se finansira iz budžeta Srbije. Teška je situacija, vlast dobro procenjuje da je bolje da država preuzme na sebe, a da ne dođe do ozbiljnijeg skoka cena derivata. Jer derivati su najvažnija infrastruktura, jer praktično benzina, nafte i električne energije ima u svakom proizvodu, a to znači da ako se cena goriva poveća, povećaće se i cena ostalih proizvoda i onda idemo ka inflaciji.

Za građane to znači da oni koji imaju kredite sa promenljivom referentnom stopom, jedini mehanizam kako banka može da se bori jeste da podigne referentnu kamatnu stopu da destimuliše ljude da uzmu kredit, a za one koji su već uzeli to znači da rata raste. To se takođe odnosi i na cenu evra. To će uraditi i evropske banke, to nije više naša priča. Priču da dovedemo do kraja, kako god da uradiš neće biti najbolje rešenje, ali u ovakvim kriznim situacijama traži se najmanje loše rešenje“, kazao je profesor.

K1 Televizija

Šta ako rat stane za nedelju dana

Jelica Putniković objašnjava šta bi se dogodilo da sukob naglo prestane.

„Gađana su neka rafinerijska postrojenja, postrojenja u Kataru za otočnjavanje gasa, ali u principu to bi se relativno brzo sredilo. Onih 150 tankera koji čekaju da prođu kroz moreuz bi otplovili gde je trebalo. Osiguravajuće kuće bi se vratile da normalno osiguravaju prevoz nafte i gasa i nekako bi se tržište vratilo u normalu. Članice OPEK-a su za vikend imale sastanak i one su od 1. aprila najavile uobičajeno svoje povećanje, vraćanje kvota. Ne bi došlo do toga da na svetskom tržištu nedostaje petina količine sirove nafte i prirodnog gasa. Pozitivni scenario je da bismo to zaboravili na neko vreme“, kaže Putniković.

„Treba reći da je ovo pre svega rat za naftni sektor i to da Amerika hoće da kontroliše Bliski istok. Bitno im je da kontrolišu nalazišta nafte i gasa, jer multinacionalne kompanije imaju uglavnom američki kapital, imaju i zapadnoevropski. Volele bi da više vladaju u ovim delovima sveta i da uzimaju profit, a ne da ostaje u zalivskim državama koje su bogate zato što imaju naftu i gas“, objasnila je.

K1 Televizija

Kako se ponaša Kina

Profesor Savić osvrnuo se i na reakciju Kine i moguće posledice za globalnu ekonomiju.

„Oni insistiraju kod vlada da otvore taj moreuz, jer je to za njih žila kucavica. Pitanje je šta može da se uradi. Čini mi se da će u kratkom roku najveću korist, što se tiče nafte, izvući ruska strana. Pitanje je da li ona može da nadoknadi ovo što kineska strana gubi sa ovog područja, u svakom slučaju otvara se prostor za ruski gas i naftu, posebno za saradnju sa EU, zato što je EU najveći gubitnik indirektno. Očigledno je da razumeju dobro lekciju, jer su najizloženiji krizi koja vlada. Očekujem ne tako brzo da će se oni obratiti Rusiji i da će tražiti neki način kako da dobiju dovoljnu količinu nafte i gasa.

Rusija može to da im obezbedi. Situacija se komplikuje do te mere da ne može lako da se snađe. Orban je rekao da će pre oni biti u problemu zašto neće doći 90 milijardi evra koji su namenjeni Ukrajini nego što će njima nestati nafte. To ne znači da neće biti problema zbog „Družbe“, čak i za Srbiju. Rusija je u ovom trenutku neko ko gleda sa strane, ne meša se i u neku ruku sve ide na njihovu vodenicu“, objasnio je Savić.

Da li je Srbija bila poštena

Na pitanje da li je Srbija u ovoj situaciji bila korektna prema partnerima, Savić kaže:

“Jesmo, ali mislim da ćemo imati poteškoća. Situacija oko NIS-a se komplikuje izuzetno. „Družba“ ne radi, Hrvati zatežu, ovi su tužili Evropskoj komisiji. To je klasično monopolističko ponašanje, jer ti si jedini. ADNOC je bio u igri, pitanje je da li će ostati. Vrlo je važan bio i zbog sigurnog snabdevanja i zbog jeftinije nafte. Parola EU je da ne dozvoljavaju zemljama koje nemaju more da mogu da kupuju evropsku naftu preko Jadranskog naftovoda. Neće da voze. ADNOC ima ogromnu finansijsku snagu i može da finansira vlasništvo svoje kompanije, ali pitanje je da li će to sada moći da radi. Sve se komplikuje, a Hrvatima sve ide na ruku u ovom trenutku“, dodaje.

Putniković je objasnila i da li bi Rusija u ovoj situaciji mogla da bude jedan od dobitnika.

„Putin je već rekao da oni Evropi mogu već sada da zavrnu gas, a ne da čekaju tačan datum, a prijateljima će da isporučuju. Ali isto tako je rekao da mogu da se vrate Evropi da isporučuju i gas i naftu. Pitanje je da li će u Nemačkoj i Francuskoj političari biti spremni da kažu da neće ruske energente, kada znaju da će teško moći da nabave energente sa Bliskog istoka i da će gas iz Amerike i Australije da košta mnogo više, a da će nafta morati ponovo da se doprema iz Amerike – ili će koštati više ili je neće biti u dovoljnim količinama.

U Evropi su već poskupeli naftni derivati, zato što su zatvorili neke svoje rafinerije, jer su prestali da uvoze naftne derivate iz Rusije, pa su uvozili iz Indije i Turske. Ako te zemlje ne budu imale jeftiniju naftu ili je ne budu imale dovoljno, to će isto izazvati problem“, dodala je.

Da li bi cene nafte mogle da premaše nivo iz 2008. godine?

Jelica Putniković objašnjava šta bi se desilo ukoliko rat potraje i da li bi cena nafte mogla da premaši rekord iz 2008. godine.

„I te 2008. kada se stiglo do 148 dolara po barelu, to je bila prevelika cena. Imali smo ovih dana razne analitičare koji su govorili, koji upozoravaju i neki koji su rekli da će nafta biti 300 dolara po barelu. To su oni koji rade u korist spekulanata na berzama, da bi zaradili što više. Da bi se kupovala što pre, jer je pitanje da li će sutra biti dovoljno nafte i da onda na taj način zarade.

To se dešavalo i u vreme korone, kada su neki kupili akcije, pa nisu mogli da preuzmu, pa su plaćali nekome ko je iz tankera preuzimao naftu, pa je u minusu bila cena. Teško je reći do koje cene, ako se rat nastavi i dođe do kopnenog ulaska američkih trupa na teritoriju Irana, ako se za sada nema ozbiljnijeg bombardovanja, ni naftnih polja, ni rafinerija, ni gasnih nalazišta.

Ako dođe do toga, to bi izazvalo veliku štetu na polju nafte i gasa, jer bi onda bio problem i kada proradi moreuz, a ne radi nalazište – to znači da nema nafte sa te strane. Za sada nisu bombardovane luke i postrojenja, ali je Katar već odustao od utečnjavanja gasa i zbog više sile tu ne rade. Tu je Evropa sada u problemu, jer je kupovala 12–14% katarskog gasa, i svi se okreću ka Azerbejdžanu, koji ne može u kratkom roku da poveća ni isporuku gasa ni nafte“, dodaje.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar