RAMPA ZA RUSKI GAS Srbija traži nove izvore snabdevanja

Evropska unija je na putu da do kraja 2027. godine u potpunosti ukine uvoz ruskog gasa i nafte, a većina zemalja članica ima izlaz na more i problem snabdevanjem gasom mogle bi da reše izgradnjom sopstvenih LNG terminala, dok Srbija svoju energetsku politiku zasniva na daljoj diversifikaciji izvora snabdevanja kroz izgradnju gasnih interkonektora, pre svega, sa Rumunijom i Severnom Makedonijom.

Od 27 država-članica Evropske unije, samo njih pet nema izlaz na more, što znači da LNG terminali nisu rešenja za Mađarsku, Austriju, Češku, Slovačku i Luksemburg.

Reč je o postrojenjima u luci koja primaju, skladište i pretvaraju tečni prirodni gas (LNG) u gasovito stanje nakon čega se gas, kroz gasovod, doprema do građana i privrede.

Troškovi izgradnje LNG terminala variraju u zavisnosti od veličine, tipa terminala, lokacije i prateće infrastrukture. Prema pisanju Rojtersa, izgradnja jednog takvog postrojenja u nemačkom gradu Štade, koja je otpočela 2024, mogla bi da košta oko 1,6 milijardi evra.

Za Evropsku uniju, alternative ruskom gasu predstavljaju gas iz Norveške i istočnog Mediterana, kao i LNG iz Sjedinjenih Američkih Država.

Ruski gas je za Evropu 50 odsto jeftiniji od američkog LNG, navodi ruska novinska agencija TASS.

REPowerEU plan: Potpuna zabrana ruskog gasa i rokovi

Evropska unija je od početka godine, kroz REPowerEU plan, započela postepenu obustavu uvoza ruskog gasa na svoju teritoriju, sa ciljem da potpuna zabrana bude na snazi najkasnije do kraja 2027. godine.

Zbog velike zavisnosti od ruskog gasa i infrastrukturnih ograničenja, Mađarska i Slovačka su dobile privremeno izuzeće.

Po svim kratkoročnim ugovorima za transport prirodnog gasa, koji su zaključeni pre 17. juna 2025. godine, zabrana uvoza kreće nakon 17. juna 2026. godine, a po dugoročnim do 30. septembra 2027. godine.

Kada je u pitanju tečni prirodni gas, prema kratkoročnim ugovorima, zaključenim pre 17. juna 2025. godine, zabrana uvoza počinje 25. aprila ove godine, a prema dugoročnim ugovorima od 1. januara 2027.

Izuzetak se može napraviti ukoliko neka zemlja članica ne uspe da ostvari ciljeve u vezi sa skladištenjem i taj rok bi mogao da se produži do 1. novembra.

Odluka se ne odnosi na tranzit ruskog gasa ka trećim zemljama, ali se od Srbije, kao zemlje kandidata za pristupanje EU, očekuje da postepeno usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama Unije, uključujući i energetsku politiku.

Koliko Srbija zavisi od Rusije i koje su alternative?

Imajući u vidu da je Srbija visoko uvozno-zavisna zemlja kada je u pitanju prirodni gas i bez značajnih otkrića novih nalazišta, postavlja se pitanje koliko ovakva odluka Evropske unije utiče na energetsku bezbednost naše zemlje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, udeo ruskog gasa u uvozu Srbije u 2025. iznosio je 80 odsto. Taj gas u našu zemlju stiže Balkanskim tokom, preko Turske i Bugarske.

U Srbiju je 2024. ušao gas iz Azerbejdžana preko gasnog interkonektora Dimitrovgrad-Niš. Do 2026. ugovorena je godišnja isporuka do 400 miliona kubnih metara i ta količina ne bi trebalo da se poveća pre 2027.

Time je, nakon višedecenijskog snabdevanja ruskim gasom preko Ukrajine i Mađarske, sa jednom ulaznom tačkom u transportni sistem (Horgoš), omogućeno snabdevanje iz dva pravca Bugarske, odnosno prirodnim gasom iz Ruske Federacije i Azerbejdžana.

Srbija trenutno radi na izgradnji dodatnih interkonekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, a nedavno se pojavila informacija da bi na isti način mogla da se poveže i sa Hrvatskom, preko LNG terminala na ostrvu Krk.

Ove interkonekcije će omogućiti snabdevanje prirodnim gasom iz gasovoda BRUA (Bugarska, Rumunija, Mađarska, Austrija), Trans-anadolijskog i Transjadranskog gasovoda (TAN i TANAP), sa terminala za utečnjeni prirodni gas u Grčkoj i Hrvatskoj, kao i gasom proizvedenim u Rumuniji.

Gasne interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom trebalo bi da budu gotove do 2027. godine, a prema procenama, iz Rumunije bi godišnje trebalo da stigne između 1,6 i 2,5 milijardi kubika gasa, odnosno oko 1,5 milijardi kubnih metara gasa iz Severne Makedonije.

Na ovaj način, Srbija ukida zavisnost od samo jednog snabdevača i omogućava sebi bolju pregovaračku poziciju u smislu cena i kapaciteta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je početkom februara, u intervjuu za Rojters, da će Srbija nastaviti da kupuje velike količine gasa od Rusije, ali da država planira da obezbedi i 500 miliona kubnih metara gasa godišnje kroz mehanizam zajedničke nabavke gasa Evropske unije, a što predstavlja petinu naših ukupnih potreba.

Nakon isteka trogodišnjeg gasnog aranžmana u maja 2025, Srbija i Rusija imale su dogovor o kratkoročnim produženjima snabdevanja gasom.

Trenutni rok je 31. mart, a generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović nedavno je najavio produženje tog roka za još šest meseci.

Rusija trenutno snabdeva Srbiju sa oko šest miliona kubnih metara dnevno po ceni od oko 290 evra za 1.000 kubnih metara, u poređenju sa evropskom tržišnom cenom od oko 360 evra, preneo je ranije The Moscow Times.

Udeo Rusije u snabdevanju EU gasom pao je sa 45 odsto u 2021. na 19 odsto u 2024. godini.

Od januara 2026. ruski gas čini oko 13 odsto ukupne potrošnje gasa u EU.

Za REPowerEU mobilisano je gotovo 300 milijardi evra, a glavni izvor finansiranja je Mehanizam za oporavak i otpornost.

Ovaj plan Evropske unije počiva na tri stuba: ušteda energije i povećanje energetske efikasnosti, diversifikacija izvora snabdevanja energijom i smanjenje zavisnosti od Rusije, kao i ubrzanje prelaska na čistu i obnovljivu energiju.

Iz Evropske unije poručuju da je najjeftinija energija ona koja se ne potroši, ali se postavlja pitanje kolika je cena energetske "nezavisnosti".

BONUS VIDEO

Ostavite komentar