MAXI ZATVARA RADNJE U SRBIJI Ministarka Lazarević otkriva da li je tome doprinela uredba o maržama

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je danas da je to što je Delez najavio zatvaranje jednog broja objekata samo delom posledica Uredbe o ograničenju marži, ali ne kao negativna posledica uredbe, već zato što su trgovinski lanci kroz određene namete prema dobavljačima, a i kroz cene koje su potrošači plaćali, pokrivali te gubitke.

Lazarevićeva je istakla da tu najavu Deleza, za koju je saznala preko medija, više vidi kao pokušaj obračuna kompanije Delez sa državom Srbijom.

- Svesno i odgovorno tvrdim da je najavljeno zatvaranje jednog broja objekata trgovinskog lanca Delez, koje su najavili, delom posledica Uredbe o ograničenju marži, ali ne kao negativna posledica uredbe, iako se tako plasira kroz određene medije. Ono što je uredba učinila jeste da je naterala trgovce da budu efikasniji. To što su kroz određene namete prema dobavljačima, a i kroz cene koje smo mi kao potrošači plaćali, pokrivali te gubitke, to je sada stvar njihovih internih politika i sigurno bi se ova praksa nastavila da nismo doneli Uredbu - rekla je Lazarevićeva.

Dodala je da će samo u tom kontekstu najveći trgovinski lanac morati da zatvore neke od svojih objekata koji su donosili gubitke. Ona je rekla da je za taj interni dokument Deleza u kojem se navodi da će zatvoriti jedan broj objekata i otpustiti deo zaposlenih, saznala iz medija te da se nada da će resorno ministarstvo dobiti i neki zvanični dokument od te kompanije.

- Komunicira se sa javnošću, preko određenih domaćih i stranih medija, da su posledice uredbe pogubne po trgovinske lance, a na prvom mestu govorimo o Delezu koji je najveći igrač na tržištu. A Uredba ih je zapravo samo naterala da budu efikasniji - navela je ministarka Lazarević za NjuzMaks Balkans, saopštilo je ministarstvo.

Shutterstock/Instagram printscreen/jagoda_lazarevic_must

Ukazala je da se uredba naziva Uredba o maržama, iako je njen najvažniji segment ograničenje of-rabata, što je najviše i pogodilo trgovce.

- U ovom konkretnom slučaju to se odnosi na Delez, jer su upravo iz tih nameta koji su bili značajno veći i od samih marži, finansirali svoj razvoj maloprodajne mreže. Podsetiću da je među određenim stavkama, koje su bile direktan namet na dobavljače, bili i oni koji su se ticali proširenja maloprodajne mreže i ulaganja u renoviranje. To znači da su dobavljači bili kofinansijeri širenja njihove mreže -navela je Lazarevićeva.

Istovremeno, ukazuje, ovaj lanac je smanjivao broj zaposlenih. "Delez je najveći broj zaposlenih imao u 2020. godini - 12.900, a onda je od 2021. pao njihov broj za 1.300 radnika i u 2022. je nastavio da pada, te je od 2020 do 2022. Delez imao 1.500 radnika manje. Paralelno s tim povećavali su broj prodajnih objekata. U 2022.-2024. počelo je da dolazi do rasta broja zaposlenih i tu su se stabilizovali na 12.400 zaposlenih a istovremeno je broj njihovih objekata povećan za gotovo 100.

- U prošloj godini se broj zaposlenih stabilizovao ali se nije vratio na taj neki nivo iz 2020, već se u odnosu na tada smanjio za 500 - navela je Lazarevićeva.

Dodala je da se paralelno događao i rast cena, koji je krenuo od pandemije kovida 19. "Rast cena, veliki pritisci na dobavljače i ekstremno visoki of-rabati, bili su način kako se veliki broj radnji održavao u životu i kako su se otvarale nove. Razumem njihovu poslovnu politiku da žele da budu još prisutniji, da niču njihove radnje svuda kao pečurke, ali to treba da bude rezultat jedne pametne promišljene poslovne politike.

Naime, juče sam bila u obilasku jednog njihovog objekta u širem centru Beograda, koji je otvoren pre dve nedelje gde je ranije bila Idea, i verovatno je to rezultat njihovih ranijih planova koje su sada realizovali", kazala je ona.

U pitanju je, dodaje, lep objekat od oko 250 kvadrata sa dvoje, troje radnika. "Ovo govorim jer svi mi potrošači znamo koliki je problem Delez imao u prethodnom periodu sa radnom snagom, te da iznesemo u javnost činjenice, kako su smanjivali broj radnika i kako je tekla njihova poslovna krivulja", rekla je Lazarevićeva.

Osvrnula se i na pojedine medijske naslove u kojima se tvrdi da se država obračunava sa kompanijom Delez.

- Vidim ovo više kao pokušaj obračuna kompanije Delez sa državom Srbijom, s obzirom da nisu u pitanju samo domaći mediji, koji su pritom preneli interni dokument time pokazujući da imaju neki bliski odnos s kompanijom. A i Ahold Delez, s centralom u Holandiji, krenuo je sa PR-om, pa nemački Handelsblat, ugledne novine koje su namenjene poslovnoj populaciji, u naslovu imaju da se u Srbiji šikaniraju EU trgovinski lanci. To je prosto neozbiljno, tabloidno pisanje. Pritom, od 29 trgovinskih lanaca koji su obuhvaćeni Uredbom, samo četiri su iz EU, 23 su domaći trgovinski lanci, a ostali iz drugih evropskih zemalja. Od tih četiri, Delez je jedan, najveći - sa najvećim prometom, najvećim maržama, najvećim brojem objekata - navela je Lazarevićeva.

Istakla je da će država imati evropski zakon koji će urediti stvari koje su već uređene u EU.

- To je moja poruka za sve one zlonamerne koji pokušavaju da predstave investicionu klimu Srbije nepovoljnom. Podsetiću i da smo mi privukli puno kapitala iz te EU, a ovo je jedan jako ružan način ponašanja sa elementima politike - konstatovala je Lazarevićeva.

Na pitanje da li je ministarstvo imalo razgovor sa Delezom pre nego što je njihov interni dokument o najavljenom zatvaranju objekata objavljen u nedeljniku Vreme, ministarka Lazarević je rekla da je bilo zajedničkih sastanaka sa svim trgovcima, kao i odvojenih sa Delezom.

- Imali smo dobar sastanak sa top menadžmentom Deleza iz Holandije, kao i dobar razgovor sa ministarskom spoljne trgovine Holandije prošle nedelje, na njenu inicijativu, u kojem sam vrlo lepo izložila šta, kako i zašto radimo, da su nam cilj evropski zakoni. Sve vrlo transparentno. A zašto se sam Delez u Srbiji u poslednje vreme ućutao, pa se nisu oglašavali ni na poslednjem zajedničkom sastanku sa trgovcima u Privrednoj komori Srbije, da li su prebacili da njihova centrala bude ta koja će voditi komunikaciju… Mi smo svakako otvoreni za dalji razgovor. Nemam od čega da se povlačim, treba zajedno da radimo, ali način komunikacije preko Handelsblata ili domaćih medija nije pravi put - zaključila je Lazarevićeva.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar