ŠTA JE NAJBOLJE, A ŠTA REALNO REŠENJE ZA NIS? Važna rasprava u studiju K1: Nacionalizacija bi izazvala još veće probleme!

Tema potencijalne prodaje dela Naftne industrije Srbije (NIS) ponovo je u žiži javnosti, nakon što je ministarka energetike najavila da transakcija mora biti završena do polovine februara. Dok se u javnosti postavljaju pitanja o mogućim rešenjima i posledicama, stručnjaci upozoravaju da bi nacionalizacija NIS-a izazvala mnogo veće probleme od postojećih.

O tome šta je najbolje, a šta najrealnije rešenje, govorili su advokat Goran Petronijević i ekonomista Velimir Gavrilović, koji su o ovome govorili kao gosti emisije „Uranak“ na televiziji K1.

Ekonomista Velimir Gavrilović ističe:

“Srbija je uzgredna šteta velikih sila. Ovde pravde nema, Srbija je uzgredna šteta tih odnosa velikih sila na globalnom nivou. Taj pritisak koji se dešava na Srbiju, koji se dešava jer smo okruženi zemljama ne samo EU već i NATO pakta, moramo da se povinujemo onome što dolazi kao diktat iz te američke kancelarije, OFAC-a. Oni traže da se ruski uticaj smanji u NIS-u. Nije precizirano da li je potpuni izlazak ruskog faktora iz NIS-a ili je smanjenje na 50%.”

“Krenulo se sa pooštravanjem retorike. Krenulo je od smanjenja ruskog uticaja u NIS-u na nekih 11%, a sada je već 56% koje treba rešiti i naći većinskog vlasnika za većinski udeo u NIS-u. Da li je to neka treća nezavisna strana, ili će biti povećanje srpske strane — pitanje je finansiranja novca, procene vrednosti… To sve zahteva vreme. To su kompleksne transakcije koje zahtevaju mesece rada, imate razne timove. Radi se nacrt kupoprodajnog ugovora, koji takođe zahteva vreme. To se zove ‘New due diligence’ studija.”

“Ukoliko je treća strana u pitanju, oni nemaju urađen due diligence, pa proces može da traje mesecima. Ako je kupac Srbija, ona je već u strukturi upravljanja i njoj nije potrebno neko veliko vreme, osim da obezbedi sredstva.”

K1 televizija

 

“Jedan od ekonomista je izjavio da postoje tri opcije za NIS: da Rusi kažu da prodaju svoj udeo, da prodaju uz slov da im se vrati kada prođe kriza, i treći — da neće da prodaju. Zamislite da Rusi izađu sa drugim predlogom i kažu da će da prodaju, ali da im se vrati kad prođe kriza. Mislite da će to američka administracija blagonaklono da gleda? To je neozbiljno i neprihvatljivo na taj način. Ne možete pričati na ovakav način.”

“Ako se ništa ne desi, imaćemo situaciju da preradni kapaciteti u Pančevu rade sa nekih 20%. Imamo naftu iz teritorije Srbije, a za sve ostalo moraju da se snalaze — da dopremaju sirovu naftu u određenom procentu, to su te rečne barže, železničke kompozicije. Problem je u tome što možete koristiti ove puteve pod pretpostavkom da Rumuni i Bugari neće da opstruišu, što ne bi trebalo. Ostaje poslednja stvar, a to je da dopremate naftne derivate iz zemalja u okruženju, a najbliža je Mađarska, ali onda to poskupljuje naftu, podiže cene, i to znači da rafinerija radi smanjenim kapacitetom — najviše 20, 30 do 40%, u zavisnosti od vidova dopremanja nafte koji budu mogući u ovom trenutku.” - kazao je Velimirović.

“Ovo je jedan od tri problema koje imamo u energetici. Trenutno smo zanemarili ovaj gasni problem, a taj problem je sve vreme prisutan. Gasni aranžman koji smo napravili sa Rusijom istekao je u maju mesecu. Produžen nam je aranžman po uslovima koji su povoljni. Srbija troši gas u proseku oko 25% jeftinije nego što je tržišna cena u EU. To je dobro za Srbiju, ali zašto ne potpisujemo sa Gaspromom novi aranžman za naredne tri godine? Trebalo je to uraditi pre isteka ugovora u maju. Ne bismo sada imali ovaj dvostruki problem, a čeka nas i treći - sa elektroenergetikom.”

“Od 1. januara 2026. EU uvodi izvoznu taksu, odnosno dodatnu carinu na sav plasman struje iz Srbije u EU, zbog toga što se naša struja u Srbiji proizvodi prljavom tehnologijom, a nije obezbeđena CO₂ sertifikatima. A struja u EU jeste opterećena CO₂ sertifikatima, i onda je naša struja nelojalna konkurencija njihovoj proizvodnji struje u EU. To će dovesti do toga da struja koju izvozi EPS iz Srbije bude nekonkurentna na tržištu EU, i to je udar na EPS. Imate energetski intenzivne delatnosti koje će takođe biti pod udarom tih izvoznih carina — to su aluminijum, gvožđe, čelik, veštačka đubriva — i to će imati negativne posledice generalno na druge strateške sektore u Srbiji. To je treći stub energetike koji nas tek čeka.”

Advokat Goran Petronijević takođe je prokomentarisao moguća scenarija:

“Drugi predlog je po nama najprihvatljiviji. To je jedna vrsta složenog posla koji ne može da se iskaže kroz sam ugovor, jer to sigurno ne bi prošlo — ne bi dali takvu dozvolu. Iako su i same američke multinacionalne kompanije koje su radile na teritoriji Rusije ili Ukrajine, kao što su Koka-Kola i Mekdonalds, upravo takve poslove napravile. Ali takvog ugovora nemate u javnosti. Oni imaju jedne kriterijume kada su njihove kompanije u pitanju i druge kada su tuđe kompanije u pitanju.”

K1 televizija

 

“Što se tiče same prodaje trećem pravnom licu, ili trećoj strani, to jeste najviše moguće u ovom trenutku, ali je ozbiljan vremenski period potreban za pripremu. U pravnom smislu to traje mesecima, ne može da se uradi za pet dana. Ugovori moraju da se usaglase sa pravnim normama. Moglo bi da se realizuje do 13. februara, ali to podrazumeva da je ta treća strana već bila zainteresovana. Da je to kompanija koja je već imala određenu bazu podataka iz koje bi mogla da krene u taj proces. Ali ta kupovina je ozbiljna. To su ozbiljna istraživanja.” - kazao je Petronijević.

Objasnio je i zašto se ne pregovara sa Srbijom, koja želi da kupi NIS:

“Mi ne želimo, ali moramo, kao jedino rešenje koje bude iznuđeno u datoj situaciji. Ovakva situacija nam nameće to neko rešenje. Nemam informaciju u čemu je problem sa ruskom stranom, ali on definitivno postoji. Da li je tu u pitanju neki problem u menadžmentu, u upravljačkom delu — ne znam. Mnogi tvrde da Rusi ne žele da prepuste poziciju na Balkanu kroz poziciju u NIS-u, u političkom smislu, to ima logiku. Ali ako su odlučni da prodaju trećoj strani, nekom američkom investicionom fondu, onda to već nije odlučujući faktor.”

“Zbog čega se postavlja pitanje da li to može Srbiji da se proda ili ne — ja to iskreno ne znam. Neki problem postoji, nadam se da može da se reši. Problem koji ne može da se reši sa malo para, može da se reši sa malo više para. Problem je i ta relacija — da li će se neko pojaviti iz tog dela neoliberalnog američkog miljea i reći: ‘Ne prihvatamo’, i zabraniti OFAC-u da da bilo kakvu dozvolu.” - doda je.

“Koliko god možemo da uputimo naše primedbe Vladi da nije reagovala promptno, ovo je krizna situacija. Ministar jedan mora da bude u Vašingtonu, drugi u Moskvi — neprekidno. To je ozbiljan propust, ali postoji jedan objektivni razlog zbog čega je to tako. Američka strana, OFAC, nije se do subote izjasnio šta oni tačno hoće. Jer ako je bila varijanta 11,3%, mislim da je pogrešan put bio Gasproma što je formirao svoju firmu u Petrovgradu i preneo vlasništvo tih 11,3%. Trebalo je stvarno to da proda, ako je to bio problem.” - kazao je.

“Ispostavilo se da nisu njima zbog toga dali zabranu, već zato što su rekli da moraju potpuno da se isključe - ali to su rekli tek pre dva dana. Da smo to znali ranije, u nekom periodu, Vlada bi imala dovoljno vremena.” - dodaje Petronijević.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar