ZIMSKO ILI LETNJE RAČUNANJE VREMENA - ŠTA JE BOLJE ZA ZDRAVLJE? Neke od ovih simptoma možete osetiti već u nedelju

Zimsko ili letnje računanje vremena – pitanje koje se ponavlja svakog proleća i jeseni nije samo stvar navike i dužine dana. Naučnici već godinama istražuju kako pomeranje kazaljki utiče na san, unutrašnji biološki sat, srce i svakodnevno funkcionisanje.

Iako mnogima više odgovara duže dnevno svetlo tokom letnjih večeri, stručnjaci za medicinu spavanja upozoravaju da je za ljudski organizam važno i kada se izlažemo svetlosti, naročito ujutru. Zbog toga se u stručnim raspravama sve češće postavlja pitanje da li bi trebalo ukinuti sezonsko pomeranje sata i trajno usvojiti jedno računanje vremena.

Zimsko ili letnje računanje vremena – šta je bolje za organizam?

Prema stavu Američke akademije za medicinu spavanja, trajni prelazak na zimsko, odnosno standardno računanje vremena, bolje je usklađen sa ljudskom biologijom nego celogodišnje letnje računanje vremena. Ova organizacija smatra da bi sezonsko pomeranje sata trebalo ukinuti, a da standardno vreme ostane na snazi tokom cele godine.

Razlog je povezan sa cirkadijalnim ritmom, unutrašnjim biološkim satom koji reguliše ciklus spavanja i budnosti, lučenje hormona i druge procese u organizmu. Njegov rad u velikoj meri zavisi od smenjivanja svetlosti i mraka.

Kada se tokom letnjeg računanja vremena sat pomeri unapred, sunce izlazi i zalazi kasnije prema vremenu na satu. To znači da ujutru može biti tamnije u periodu kada većina ljudi ustaje i odlazi na posao ili u školu, dok dnevno svetlo duže traje uveče.

Prema stručnjacima za spavanje, jutarnja svetlost ima važnu ulogu u usklađivanju biološkog sata sa dnevnim obavezama. Zbog toga standardno vreme može biti povoljnije za prirodni ritam spavanja i budnosti.

Kako pomeranje sata utiče na san?

Promena vremena za samo jedan sat možda deluje beznačajno, ali organizmu može biti potrebno vreme da se prilagodi novom rasporedu.

Shutterstock

 

Posledice mogu da budu:

• otežano uspavljivanje i buđenje;

• kraće trajanje sna;

• umor i pospanost tokom dana;

• slabija koncentracija i sporije reagovanje;

• privremeno narušavanje uobičajenog ritma spavanja.

Ukoliko se osoba već suočava sa nedostatkom sna, promena vremena može dodatno da oteža svakodnevno funkcionisanje.

Američka akademija za medicinu spavanja upozorava i na moguće posledice po zdravlje i bezbednost nakon prelaska na letnje računanje vremena. Ipak, važno je razlikovati kratkoročne posledice same promene sata od dugoročnih efekata života u jednom ili drugom vremenskom režimu.

Da li pomeranje sata povećava rizik od srčanog udara?

Neka istraživanja ukazuju na povezanost prolećnog pomeranja sata sa kratkotrajnim porastom rizika od određenih kardiovaskularnih događaja, uključujući srčani udar. Proučavani su i mogući efekti na saobraćajne nezgode i druge bezbednosne rizike.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste da nagla promena rasporeda spavanja remeti cirkadijalni ritam, dok nedostatak sna može uticati na krvni pritisak i druge fiziološke procese.

Međutim, to ne znači da će promena sata izazvati srčani udar kod pojedinca. Istraživanja pokazuju povezanosti na nivou populacije, a rezultati zavise od vrste proučavanog događaja, godišnjeg doba i drugih faktora.

Zato naučnici prave razliku između posledica pomeranja sata i mogućih efekata trajnog korišćenja letnjeg ili zimskog računanja vremena.

Šta pokazuje najnovija analiza naučnih istraživanja?

Sistematski pregled objavljen u časopisu European Journal of Epidemiology u februaru 2026. godine obuhvatio je 157 epidemioloških studija iz 36 zemalja. Istraživači su analizirali različite zdravstvene i bezbednosne ishode povezane sa sezonskim pomeranjem sata i letnjim računanjem vremena.

Rezultati su pokazali da efekti nisu jednaki u svim situacijama.

Prelazak na letnje računanje vremena bio je povezan sa povećanjem kratkoročnog rizika od infarkta miokarda i smrtonosnih saobraćajnih nezgoda u pojedinim analizama. S druge strane, neke studije ukazale su na moguće koristi povezane sa letnjim računanjem vremena tokom leta, uključujući nižu ukupnu smrtnost i manji broj saobraćajnih nezgoda u poređenju sa standardnim vremenom.

Istraživači su istakli i da standardno vreme tokom zime može biti povezano sa kraćim trajanjem sna. Za psihijatrijske ishode nisu pronađeni jasni i dosledni dokazi koji bi omogućili čvrst zaključak.

Autori naglašavaju da se rezultati moraju tumačiti oprezno zbog razlika u kvalitetu i metodologiji studija. Njihov zaključak nije da je jedan sistem u svim okolnostima bolji, već da dokazi ukazuju i na potencijalne koristi i na rizike, zbog čega su potrebna kvalitetnija istraživanja.

Shutterstock

 

Da li je letnje računanje vremena ipak bolje za svakodnevni život?

Letnje računanje vremena ima jednu očiglednu prednost: više dnevnog svetla ostaje u kasnijim popodnevnim i večernjim satima. To mnogima olakšava aktivnosti na otvorenom nakon posla, rekreaciju i druženje.

Ipak, duže svetlo uveče ne znači automatski i bolji san. Kasnija izloženost svetlosti može da odloži osećaj pospanosti i pomeri vreme uspavljivanja, naročito kod osoba koje su osetljive na svetlost u večernjim satima.

S druge strane, ni zimsko računanje vremena nije bez nedostataka. Tokom zime dani su kraći, a u nekim sredinama jutarnje svetlo i dalje nije dostupno u vreme kada ljudi ustaju.

Zato odluka o tome koje vreme treba trajno usvojiti uključuje i zdravstvene, društvene, bezbednosne i praktične faktore, a ne samo pitanje kada izlazi i zalazi sunce.

Kako da lakše podnesete promenu vremena?

Bez obzira na to koji sistem računanja vremena više volite, nekoliko navika može da olakša prilagođavanje organizma:

• Održavajte redovno vreme spavanja i buđenja. Pokušajte da ne menjate raspored za više sati tokom vikenda.

• Izlažite se jutarnjoj svetlosti. Kada je moguće, provedite deo jutra napolju ili uz prirodno dnevno svetlo.

• Smanjite jako svetlo pred spavanje. Prigušite osvetljenje i izbegavajte dugotrajno korišćenje ekrana neposredno pre odlaska u krevet.

• Prilagodite raspored postepeno. Nekoliko dana pre promene sata možete pomerati odlazak na spavanje i buđenje za 10–15 minuta.

• Obratite pažnju na trajanje sna. Odraslim osobama uglavnom je potrebno najmanje sedam sati sna, a mnogima između sedam i devet sati.

Ove navike ne uklanjaju sve moguće posledice promene vremena, ali mogu da pomognu u očuvanju stabilnijeg ritma spavanja.

Šta je onda najbolje za zdravlje?

Dostupni dokazi daju prednost trajnom standardnom, odnosno zimskom računanju vremena kada je reč o usklađenosti sa ljudskim cirkadijalnim ritmom. To je i stav Američke akademije za medicinu spavanja, koja podržava ukidanje sezonskog pomeranja sata.

Ipak, najnoviji sistematski pregled pokazuje da ukupni zdravstveni efekti nisu potpuno jednoznačni i da pojedini rezultati ukazuju i na moguće prednosti letnjeg računanja vremena tokom toplijeg dela godine.

Zato je najprecizniji zaključak da zimsko računanje vremena ima prednost prema principima biologije spavanja, ali naučni dokazi još ne omogućavaju tvrdnju da je u svim okolnostima i za svaki zdravstveni ishod apsolutno bolje.

Za pojedinca su, bez obzira na odluku o računanju vremena, redovan san, dovoljno dnevne svetlosti i stabilan raspored spavanja među najvažnijim navikama za očuvanje zdravlja.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar