VRUĆINE SVE TEŽE PADAJU I ZDRAVIMA: Doktorka upozorava na rizike po srce i krvne sudove! Kako da se ponašate tokom toplotnog talasa?

Posle kratkog predaha – novi toplotni talas i temperature od 34 do 40 stepeni, a u centralnim i južnim krajevima i do i 42 stepena. Tako će biti sve do utorka. O tome kako ovaj novi talas utiče na naše zdravlje i kako da se zaštitimo, za RTS je govorila doktorka Milijana Balević iz Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje".

Visoke temperature poslednjih dana dovele su i veći broj pacijenata u zdravstvene ustanove. Doktorka Balević kaže da je broj pacijenata i pregleda povećan za oko 20 odsto, ali da su kapaciteti podignuti kako bi svakom pacijentu usluga bila pružena blagovremeno i na pravi način.

"Povećao se broj pacijenata i broj pregleda, naravno, za nekih dvadesetak procenata, ali naš menadžment to već zna, tako da smo podigli kapacitete i zaista svakom pacijentu blagovremeno i na pravi način ukazujemo uslugu", kaže dr Balević.

Radni dan, dodaje, počinje rano ujutru i odmah se kreće sa pregledima. Neretko se radi bez pauze sve dok se posao ne završi.

Najčešće se javljaju hronični bolesnici

Pacijenti koji ovih dana najčešće dolaze jesu hronični bolesnici, pre svega oni sa kardiovaskularnim oboljenjima. Njihove najčešće tegobe su nizak krvni pritisak, malaksalost, osećaj konfuznosti, kao i tegobe koje se javljaju u skladu sa promenama vremenskih uslova.

Kod nekih pacijenata terapija je već korigovana, dok se kod drugih to radi sada, u zavisnosti od njihovog stanja.

Doktorka Balević naglašava da su ovakve reakcije organizma na vremenske uslove očekivane.

Međutim, visoke temperature mogu biti veoma teške i za uslovno zdrave, odnosno mlađe osobe koje do sada nisu imale kardiovaskularne tegobe.

"Realno, ovakve temperature su čak i za uslovno zdrave osobe jako teške, ali ne trebamo stvarno da stvaramo sebi paniku. Organizam ima svoje kompenzacione mehanizme. Njemu, organizmu, samo trebamo pomoći", objašnjava dr Balević.

Kako pomoći organizmu tokom vrućina

Kao jedan od prvih načina da se organizmu pomogne izdvaja pravilna ishrana. Doktorka Balević preporučuje laganu, mediteransku ishranu, ali i dovoljan unos tečnosti.

Kada govori o dovoljnoj količini tečnosti, ona navodi pravilo od 30 mililitara prema telesnoj težini.

Pored toga, važno je obezbediti dovoljno sna, izbegavati veće fizičke aktivnosti i dobro organizovati dan. To podrazumeva planiranje aktivnosti i izbegavanje nepotrebnog izlaganja visokim temperaturama.

Kao deo zaštite navodi i korišćenje sredstava za zaštitu glave i očiju.

Šta se dešava sa kardiovaskularnim sistemom

Novi toplotni talas predstavlja dodatno opterećenje za organizam, a posebno za kardiovaskularni sistem.

Na visokim temperaturama dolazi do poremećaja termoregulacije i pojačanog znojenja, što za posledicu ima gubitak tečnosti, odnosno dehidraciju.

"Na prvom mestu dolazi do poremećaja termoregulacije, znojenja, dehidratacije, odnosno gubitka tečnosti što se tiče organizma i samim tim je usporen, odnosno da, usporen je, krv postaje gušća", objašnjava dr Balević.

Gušća krv, kako navodi, može da dovede do stvaranja tromba: "Gušća krv može da stvara te takozvane grudvice zvane trombići. Oni, ti trombi, mogu da dovedu do infarkta, šloga, poremećaja ritma, nekad i smrtnog ishoda."

Zbog toga, kako ističe, stalno se apeluje na dovoljan unos tečnosti.

Iako se u ovom trenutku u njenoj ustanovi ne beleži povećan broj infarkta, kardiovaskularne bolesti su i dalje na prvom mestu, a infarkti su česti. Istovremeno, kako navodi dr Balević, STEMI mreža funkcioniše i pacijenti se blagovremeno zbrinjavaju.

Ko mora da bude posebno oprezan

Iskustvo iz prakse pokazuje da posebnu pažnju tokom perioda visokih temperatura moraju da obrate starije osobe, pre svega starije od 70 godina. Posebno su ugrožene i trudnice, hronični bolesnici i deca.

Za sve njih, ali i za zdrave osobe, važno je izbegavati najtopliji deo dana i veće fizičke napore. "Da izbegavamo period od jedanaest do sedamnaest sati na otvorenom, da izbegavamo veće fizičke aktivnosti i, naravno, da vodimo računa o načinu života", savetuje dr Balević.

Zato tokom visokih temperatura, poručuje doktorka, nije potrebno stvarati paniku, već prilagoditi ponašanje uslovima, obezbediti organizmu dovoljno tečnosti i odmora i izbegavati aktivnosti koje predstavljaju dodatno opterećenje.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar