DA LI STE ZNALI? Toplotni talas menja način na koji mozak funkcioniše!

Ekstremne vrućine više nisu retkost, već nova realnost klimatskih promena. Dok se pažnja javnosti uglavnom usmerava na fizičke posledice visokih temperatura, poput toplotnog udara, dehidratacije i kardiovaskularnih komplikacija, naučnici sve više upozoravaju na još jednu ozbiljnu posledicu: uticaj toplote na mozak i mentalno zdravlje.

Kako ekstremna vrućina utiče na mozak, razmišljanje i koncentraciju

Istraživanja pokazuju da visoke temperature mogu da utiču na naše raspoloženje, sposobnost koncentracije, donošenje odluka, pa čak i na rizik od razvoja ili pogoršanja psihijatrijskih poremećaja. Posebno zabrinjava činjenica da su deca, mladi i osobe sa postojećim mentalnim oboljenjima među najugroženijim grupama.

Mnogi ljudi tokom toplotnih talasa primećuju da teže održavaju pažnju, sporije razmišljaju i imaju osećaj takozvane "mentalne magle". Naučna istraživanja potvrđuju da to nije samo subjektivan osećaj.

Psihološkinja Ketrin Tompson sa Univerziteta Liverpul Houp proučava kako ekstremna toplota utiče na kognitivne funkcije kod vatrogasaca. Njena istraživanja pokazala su da već nakon kratkotrajnog izlaganja intenzivnoj toploti dolazi do privremenog pada sposobnosti fokusiranja i kontrole pažnje.

Iako su se kognitivne funkcije kod ispitanika normalizovale nakon perioda hlađenja, naučnici još uvek ne znaju kakve posledice može da ostavi višednevna ili višenedeljna izloženost ekstremnim temperaturama.

Vrućina, agresivnost i mentalni poremećaji

Brojne epidemiološke studije ukazuju na to da sa porastom temperature raste i učestalost razdražljivosti, agresivnog ponašanja i nasilja. Iako je teško direktno dokazati uzročno-posledičnu vezu, podaci prikupljeni tokom toplotnih talasa širom sveta ukazuju na jasnu povezanost između ekstremne toplote i pogoršanja mentalnog zdravlja.

Posebno su ugrožene osobe koje već žive sa psihijatrijskim poremećajima. Istraživanje objavljeno 2023. godine pokazalo je da tokom toplotnih talasa dolazi do povećanja hospitalizacija osoba sa mentalnim poremećajima za gotovo 10 odsto.

Osobe sa shizofrenijom predstavljaju jednu od najranjivijih grupa. Tokom rekordnog toplotnog talasa u Kanadi 2021. godine, kod njih je zabeležen gotovo trostruko veći rizik od smrtnog ishoda u poređenju sa opštom populacijom.

Zašto visoke temperature utiču na mozak?

Naučnici još uvek pokušavaju da razumeju tačne biološke mehanizme. Jedan deo problema svakako proizlazi iz promena u ponašanju: tokom velikih vrućina ljudi manje vežbaju, ređe se druže i lošije spavaju, a sve to ima značajan uticaj na mentalno zdravlje.

Međutim, postoje i dokazi da sama toplota može direktno da utiče na funkciju mozga.

Eksperimentalna istraživanja na životinjama pokazala su da visoke temperature mogu da promene nivoe neurotransmitera, uključujući serotonin, koji igra ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja. Takođe, ekstremna toplota može da poremeti komunikaciju između različitih moždanih mreža i da utiče na snabdevanje moždanih ćelija kiseonikom.

Pored toga, pojedine studije sugerišu da toplotni stres izaziva pojačanu neuroinflamaciju, odnosno zapaljenske procese u nervnom sistemu, što može da doprinese pogoršanju kognitivnih funkcija i psihičkog stanja.

Deca i mladi posebno osetljivi

Najnovija istraživanja pokazuju da su deca i mladi među najranjivijim grupama kada je reč o uticaju ekstremnih temperatura na mentalno zdravlje.

Studija sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama pokazala je da se stopa samoubistava kod osoba uzrasta od 15 do 24 godine povećava za gotovo 3 odsto sa svakim porastom prosečne mesečne temperature za samo jedan stepen Celzijusa. To predstavlja više nego dvostruko veći porast u odnosu na starije odrasle osobe.

Još zabrinjavajući su nalazi istraživanja koja ukazuju da izloženost ekstremnim temperaturama tokom ranog detinjstva može da utiče na razvoj mozga. Kod dece koja su bila izložena izrazito visokim ili niskim temperaturama primećene su promene u beloj masi mozga tokom kasnijeg detinjstva, iako dugoročne posledice ovih promena još nisu u potpunosti razjašnjene.

Klimatske promene kao novi izazov za neurologiju i psihijatriju

Stručnjaci upozoravaju da pitanje uticaja toplote na mozak više nije samo tema naučnih istraživanja, već ozbiljan javnozdravstveni problem. Prema procenama, deca rođena 2020. godine tokom života će doživeti višestruko više ekstremnih toplotnih talasa nego generacije njihovih baka i deka.

Sve više dokaza ukazuje na to da klimatske promene neće uticati samo na životnu sredinu, već i na funkcionisanje ljudskog mozga, mentalno zdravlje i neurološki razvoj budućih generacija.

Zbog toga stručnjaci smatraju da prilagođavanje društva sve toplijoj planeti mora da obuhvati ne samo zaštitu fizičkog zdravlja, već i razvoj strategija za očuvanje mentalnog zdravlja stanovništva tokom sve učestalijih i intenzivnijih toplotnih talasa.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar