VIRUS OD KOG MOŽE DA SE UMRE DOMINIRA U SRBIJI: Doktorke u "Uranku" objasnile - ovo su simptomi, rizici i prevencija gripa

U osam okruga u Srbiji potvrđen je virus gripa, a njegova najčešća komplikacija – zapaljenje pluća - sve češće dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema. U poslednjih deset godina, širom sveta beleži se porast smrtnih ishoda povezanih sa gripom, što otvara pitanje koliko je ovaj virus zaista opasan i kako možemo da se zaštitimo.

O tome šta je važno znati, kakva je trenutna situacija u Srbiji i koje mere prevencije mogu da spasu život, govorile su doktorke, imunolog Biljana Bufan i Biserka Obradović, doktorka opšte medicine, gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Pre svega, doktorka Obradović je objasnila koji tipovi virusa trenutno dominiraju u Srbiji i šta pacijenti treba da znaju o njima.

“Pojavio se virus iz grupe A - AH3 i AH1, kao i virus iz grupe B. Oko 70 odsto slučajeva pripada virusima tipa A, dok 30 odsto otpada na virus B. To su upravo oni virusi protiv kojih se vakcinišemo. Moramo, međutim, da računamo i na oboljenja koja su slična gripu”, objašnjava dr Obradović.

Zatim je govorila o tome kako izgleda dijagnostika i šta se najpre utvrđuje kod pacijenata sa simptomima gripa i respiratornih infekcija.

“U ambulantama se ne određuje tip virusa, već se utvrđuje da li je reč o virusnoj ili bakterijskoj infekciji, jer se virusne infekcije leče na isti način – bez antibiotika. Tokom poslednje izveštajne nedelje registrovano je 6.250 oboljenja sličnih gripu. Takođe, zabeleženo je 10.250 respiratornih infekcija. To nije mala cifra, ali su uglavnom u pitanju sporadični slučajevi. U pojedinim zemljama već imamo epidemije. Do 7 odsto obolelih smatra se sporadičnim, dok se preko 10 odsto već svrstava u epidemiju. Trenutno je više od sedam zemalja prešlo taj prag”, dodaje ona.

Na kraju, doktorka Obradović objasnila je na koji način se razlikuju alergijske, virusne i bakterijske infekcije i zašto je klinička slika presudna.

“Iz krvne slike jasno se vidi da li je u pitanju alergija, virusna ili bakterijska infekcija, ili pak mešovita slika. Na osnovu toga se određuje dalji tok lečenja. Mi lekari ne lečimo nalaze, već kliničku sliku – to je ono što nas vodi u proceni o kakvoj se infekciji radi”, rekla je dr Obradović.

Prof. dr Bufan osvrnula se na to koliko je imunitet ključan u borbi sa virusom gripa i kakvu ulogu u zaštiti ima vakcinacija.

“Vakcina je preporučljiva, ali posebno za ugrožene populacije kao što su stari, zdravstveni radnici, ali i osobe koje su sklonije infekcijama i kod kojih mogu da nastanu komorbiditeti nakon potencijalnih infekcija. Ono čime služi vakcina jeste da pripremi organizam da stekne specifičnu imunost – radi se o produkciji molekula koji se nakon vakcine formiraju i vezuju za virus za koji su napravljeni. Zadatak vakcine je da pokrene stvaranje ćelija koje su zapamtile taj kontakt, kako bi, kada prirodno dođemo u kontakt sa istim agensom, odgovor bio brži i snažniji“, objašnjava prof. dr Bufan.

Imunolog dodaje i da mnogi pacijenti postavljaju pitanje da li je bolje uzimati jedan suplement ili više njih istovremeno.

“Da li je povoljnije uzimati jedan ili više suplemenata? U prilog tome da je povoljnije davati više, stoji činjenica da oni, kada se zajedno uzimaju, mogu imati sinergistički efekat. Svi deluju na istu stvar, pa je njihov zajednički efekat bolji nego kada bi se davali jedan po jedan. U periodu kada su virusi aktuelni, organizam je najčešće u deficitu vitamina D i C, a često se pominju i selen i cink kao veoma važni oligoelementi. Njihova kombinacija je najbolja, ali ne treba zaboraviti da postoje i drugi oligoelementi koji su takođe važni za funkciju imunskog sistema“, ističe prof. dr Bufan.

BONUS VIDEO: