KOLIKO TELO MOŽE BEZ HRANE I KAKVE POSLEDICE IMA ŠTRAJK GLAĐU Dr Bašić u "Uranku" otkrila tvrdnje koje sigurno niste znali

Štrajk glađu jedan je od najdrastičnijih oblika protesta kojim pojedinci pokušavaju da skrenu pažnju javnosti na nepravdu ili da izraze duboko nezadovoljstvo određenom situacijom.

Iako često izaziva empatiju i solidarnost, otvara i ozbiljna pitanja - koliko ljudsko telo zaista može da izdrži bez hrane i vode, gde je granica između odlučnosti i samouništenja i kakve posledice ovakav čin ostavlja po fizičko i mentalno zdravlje?

O tome šta se dešava u organizmu tokom potpunog gladovanja, kako telo reaguje na dugotrajan nedostatak hranljivih materija i koje faze prolazi tokom štrajka glađu, govorila je doktorka Snežana Bašić, gostujući u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

Prvih 24 sata bez hrane 

Govoreći o prvim reakcijama tela na potpuno gladovanje - štrajk glađu, doktorka Bašić objašnjava da organizam u početku koristi postojeće energetske zalihe.

“Prvih 24 sata ne dešava se ništa drastično. U tim prvim satima koristi se šećer koji se već nalazi u krvi. Važno je da li gladovanje uključuje unos tečnosti. Bez hrane čovek može da izdrži 30, 60, pa čak i do 70 dana, ali bez tečnosti ne duže od sedam. Već petog dana dolazi do otkazivanja organa. Unos tečnosti omogućava da se gladovanje produži i da se duže preživi”, objasnila je doktorka Bašić.

Proces u telu tokom štrajka glađu posle 24 sata

Nakon prvog dana bez hrane, telo prelazi na sledeću fazu u kojoj troši sopstvene energetske rezerve.

“Nakon 24 sata počinju procesi razgradnje u organizmu, najpre depoa glikogena u jetri. Depoi su zapravo rezerve šećera i oni se brzo potroše. Do trećeg dana potroše se svi glikogeni, koji su neophodni za energiju. Nakon tog perioda, preživljavanje tokom gladovanja - da li će trajati 30, 60 ili 70 dana, zavisi od mnogo faktora, pre svega od količine masti ispod kože i masnih naslaga u organizmu. Jetra i bubrezi tada počinju da koriste masti u procesu glukoneogeneze – stvaranja šećera iz nešećernih izvora. Nastaju ketoni koji postaju gorivo za mozak i druge organe”, navela je doktorka.

Kardiolog objašnjava da su ketoni, iako privremeni izvor energije, zapravo veoma štetni za organizam.

“Najpre stradaju bubrezi, koji ne mogu kroz male krvne sudove da razdvoje štetne materije, pa se oslobađa veliki broj azotnih jedinjenja. Iz ketona dolazi do acidoze – povećane kiselosti organizma. To dovodi do poremećaja elektrolita, aritmije, srčanog zastoja i smrti”, upozorila je Bašić i dodaje i da spoljašnji uslovi mogu značajno da utiču na trajanje gladovanja.

“Ako je toplo, gubi se mnogo tečnosti i osoba brže ulazi u elektrolitni disbalans. U povoljnijim vremenskim uslovima gladovanje može trajati nešto duže, ali promene na organima svakako nastaju”, istakla je ona.

“Organizam ulazi u acidozu i srce slabi”

Govoreći o najopasnijim fazama gladovanja, doktorka Bašić ističe da se u telu tada razvija acidoza – stanje koje ugrožava život.

“U procesu topljenja masti dolazi do stvaranja materija koje nisu dobre za organizam, što vodi u acidozu. Kada se ne unosi hrana, dolazi do pada kalijuma, a smrt najčešće nastaje zbog srčanog zastoja, naglog pada kalijuma i magnezijuma i povećanja natrijuma usled dehidratacije. To izaziva poremećaje srčanog ritma, ventrikularnu fibrilaciju i smrt”, objasnila je doktorka Bašić.

Žene su izdržljivije od muškaraca

Na pitanje ko teže podnosi gladovanje, doktorka Bašić kaže da žene imaju fiziološku prednost zbog rasporeda masnih naslaga.

“Izdržljivije su žene, jer imaju više visceralnih masti raspoređenih na predilekcionim mestima, najviše u predelu bedara. Komorbiditeti, postojeće bolesti i poremećaji mogu biti otežavajuća okolnost koja ubrzava smrtni ishod. Zavisi i od građe - da li osoba ima razvijenu mišićnu masu, da li je fizički aktivna. Sledeća faza je razgradnja mišića i stvaranje energije iz proteina. Srce je takođe mišić i dolazi do njegovog slabljenja i insuficijencije”, objasnila je Bašić.

Govoreći o prvim spoljašnjim znacima koje mogu da se primete kod osobe koja štrajkuje glađu, dodala je:

“Osoba gubi svežinu, koža postaje suva, oči gube sjaj, pojavljuju se iscrpljenost i umor. Usporava se rad srca, pada krvni pritisak, a zatim se javljaju aritmije”.

Opasnost posle prekida štrajka glađu

Nakon završetka štrajka glađu, prema rečima doktorke, sledi najosetljiviji trenutak – ponovno uvođenje hrane.

“Veliki problem nastaje kada se posle takvih štrajkova glađu naglo uvede hrana. Javlja se tzv. „refeeding sindrom“, koji može biti smrtonosan. Kada šećer iz hrane naglo uđe u ćelije, dolazi do naglog pada kalijuma i magnezijuma, skoka natrijuma zbog niskog volumena tečnosti. Zbog toga je neophodno proceniti kada štrajk glađu mora da se zaustavi - to je obično posle trećeg dana. Vrlo je nehumano gledati sve to i ne učiniti ništa da se osobi pomogne”, upozorila je Bašić.

Trajne posledice mogu biti ozbiljne

Govoreći o dugoročnim posledicama po zdravlje, doktorka Bašić naglašava da su one često nepopravljive.

“Trajne posledice mogu biti velike. Sve zavisi od procene lekara i od prethodnog zdravstvenog stanja osobe. Ishod je individualan, ali posledice mogu biti fatalne. Kada se neko odluči na štrajk glađu, to bi zaista trebalo da bude poslednja mera u borbi za ostvarenje prava. To je očajnički potez i ja takvu odluku čoveka duboko poštujem, jer on time svesno ugrožava sopstveno zdravlje. Lekarski tim mora da bude na oprezu i da stalno prati stanje štrajkača. Pojedinac ne zna kako će to uticati na njegovo telo - on zna samo da je to poslednji korak koji može preduzeti. Time bukvalno stavlja svoj život na tacnu”, kazala je doktorka.

Medicinska podrška je neophodna

Na kraju, doktorka Bašić istakla je da je u svakom štrajku glađu neophodna medicinska kontrola i stručni nadzor.

“Tokom prva tri dana štrajka glađu neophodno je pružiti medicinsku podršku - davanje elektrolita i intravenske tečnosti, kao i laboratorijsko praćenje krvne slike i elektrolitnog statusa. To je minimum nege koji može da spreči najteže komplikacije", zaključila je doktorka Snežana Bašić.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar