SRBI IDU U BELORUSIJU NA TRANSPLATACIJE ORGANA O TROŠKU DRŽAVE Iskustva govore više od 1000 reči

 

Krajem septembra pristigla je odlična vest da bi uskoro pacijenti iz Srbije mogli da idu u Belorusiju na transplataciju organa o trošku države. Ova vest obradovala je najviše oni koji čekaju na transplataciju. U Srbiji, na listama čekanja za organ je trenutno oko 1.800 pacijenata.

Čeka se na presađivanje srca, bubrega, jetre, rožnjače, pluća. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar razgovarao je u septembru u Minsku sa ministrom zdravlja Belorusije Aleksandrom Hodžajevim o mogućoj saradnji dve države u oblasti transplantacije organa.

Najviše Srba na transplataciju bubrega išlo u Minsk

 Od početka godine do danas u Srbiji je bilo 15 donora, a šansu za novi život dobila su 63 pacijenta. Obavljeno je 20 transplantacija bubrega, 11 srca, osam jetri i 24 transplantacije rožnjača. Međutim, to nije dovoljno. Mnogi pacijenti nemaju vremena za čekanje. Za neke od njih "slamka spasa", bilo je prikupljanje novca i odlazak u inostranstvo na transplantaciju. Svima koji su se odlučili na taj korak destinacija je bila Belorusija. Najviše pacijenata iz Srbije odlazio je u Minsk i to na transplantaciju bubrega.

Kako nije lako prikupiti novac i organizovati put do Belorusije, država Srbija odlučila je da se uključi i pomogne pacijentima koji čekaju organ. 

 

Ivana Jović otkrila iskustvo transplatacije u Belorusiji

Ivana Jović, na bubreg u Srbiji, čekala je dve i po godine. Isto toliko bila je na dijalizi, tri puta nedeljno po 12 sati provodila je u Kliničkom centru Srbije. Na dijalizi je trenutno oko 5.000 pacijenata u Srbiji, među njima 40 dece, ali nisu svi kandidati za transplantaciju bubrega.

Umorna od čekanja Ivana je znala da svaka godina provedena na dijalizi smanjuje verovatnoću uspešne transplantacije. Zbog toga je odlučila da krene u akciju prikupljanja novca za transplantaciju bubrega u Minsku. 

Za sam postupak transplantacije, postoperativni tok, prevođenje dokumentacije, putni troškovi, morala je da prikupi oko 100.000 evra. Uspela je u tome, a onda je 26. avgusta 2023. godine dobila šansu za novi život.

"Prezadovoljna sam kvalitetom lečenja. Bila sam na listi čekanja u Belorusiji oko šest meseci. Bila sam jedan od komplikovanijih pacijenata, imala sam visok nivo antitela i bilo je teško da se pronađe donor. Rekli su mi u Belorusiji da ću čekati najmanje dve godine. Međutim, donor se pojavio za šest meseci. Transplantacija je urađena 26. avgusta 2023. godine", rekla je Jović za RT Balkan.

Posebno je teško, navela je ona, što su pacijenti koji su se odlučili na taj korak prepušteni sami sebi, što moraju da prikupe ogroman novac, moraju sami da organizuju prevoz, a do Minska nema direktne avio-linije.

Prisetila se i svog poziva iz transplantacionog centra u Belorusiji. Zvali su je u pet popodne da imaju bubreg za nju i da u Belorusiji mora da bude sutra ujutro. 

"Na redovnim avionskim linijama, sa presedanjem, nije bilo moguće da se nabave karte. Onda sam zvala privatne avio-kompanije i jedna je pristala da me odvezu do Lublina u Poljskoj. Odatle sam taksijem do granice sa Belorusijom. Tu sam u pola noći bukvalno molila ljude da me prime u svoj auto i prevezu preko granice. Imala sam pozivno pismo iz bolnice, pokazala sam Ivanu iz Bresta i on me je primio u auto. Beskrajno mu hvala na tome. Prelazak granice trajao je tri sata. Sa druge strane granice čekao me vozač iz bolnice", ispričala je ona.

Tanjug/Jadranka Ilić

Snalaženje za prevoz za tako kratko vreme, ozbiljan je problem pacijentima. I papreno košta. Zbog toga pacijenti koji čekaju organ imaju brojna pitanja za Ministarstvo zdravlja oko transplatacija u Minsku – koji organi će moći da se transplantiraju u Belorusiji, koliko će pacijenata godišnje moći da ide u Minsk, da li će biti organizovan prevoza za te pacijente.

"I u Belorusiji su ograničeni resursi. Neće moći tamo svi da se transplantiraju. Oni 10 odsto svih svojih kadaveričnih transplantacija mogu da urade strancima. Međutim, već su tu uveliko pacijenti iz Crne Gore, Republike Srpske, zemlje bivše SSSR. Nadam se da će se napraviti kriterijumi da oni koji su najugroženiji odu tamo", kaže Jović.

Sa nestrpljenjem se čeka ko će biti prvi pacijenti koji će o trošku države poleteti za Minsk na transplantaciju. Pacijente jeste obradovala vest o potpisivanju Memoranduma između dve države, ali se nadaju da će ovo biti samo prelazno rešenje, da će se nastaviti sa transplantacionim programom i u Srbiji.

Oliveri Jovanović imala transplataciju bubrega u KC Vojvodina

Oliveri Jovanović je pre dva meseca u KC Vojvodina transplantiran bubreg. Prethodno je oko dve godine bila na listi čekanja, od oktobra 2023. godine. Na dijalizi je malo više, dve godine i dva meseca. Leči se od januara 2018. godine, kada je dijagnostikovana bubrežna insuficijencija.

Kaže da je vest o transplantaciji srpskih pacijenata u Minsku dobra za sve one koji čekaju organ, pre svega za pacijente koji čekaju transplantaciju bubrega.

"Tih pacijenata ima najviše i dobro je da im se pomogne da odu na transplantaciju u inostranstvo o trošku države, a ne da prolaze mukotrpno sakupljanje novca preko raznoraznih fondacija", rekla je ona za RT Balkan.

Sa druge strane, kaže da Udruženje "Zajedno za novi život" smatra da ne bi bilo dobro da se otvore vrata ka jednostavnom odlasku u inostranstvo i da se na taj način dovede pred gašenje transplantacioni program u Srbiji.

Podseća da su u ovoj i delimično prethodnoj godini napravljeni pomaci napred. Da je od početka godine bilo 15 donora organa. 

"Postoji bojazan ako otvorite nekom inostranstvo kao opciju, da time na neki način ne dođe do gašenja transplantacionog programa kod nas. Šteta je imamo sve uslove – dobre lekare, dobre timove, mora da se podiže svest kod ljudi o važnosti doniranja organa", rekla je Jovanović, koja je predsednica Udruženja "Zajedno za novi život".

Zvanični podaci Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja kažu da je od početka godine bilo 15 donora, ali i da je 12 porodica odbilo da da saglasnost da se organi preminulog člana doniraju.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar