NOVI RAT PRETI SVETU: "Možda počne već krajem avgusta!"

Izrael će gotovo sigurno pokrenuti novi rat sa Iranom pre decembra, a moguće je da sukob počne već krajem avgusta, piše Foreign Policy.

Iran, sa svoje strane, očekuje napad i priprema se za njega. Dok je u prvom ratu Teheran igrao na duge staze, tempirajući svoje raketne udare u očekivanju dugotrajnog sukoba, u narednoj rundi će verovatno udariti odlučno od samog početka.

Cilj će biti da se sruši svaka ideja da se Iran može pokoriti pod izraelskom vojnom dominacijom. Posledično, predstojeći rat će biti daleko krvaviji od prvog.

Ako američki predsednik Donald Tramp ponovo popusti izraelskom pritisku i pridruži se borbi, Sjedinjene Američke Države mogle bi se naći u sveopštem ratu sa Iranom, u poređenju sa kojim bi sukob u Iraku izgledao kao manja operacija.

Neostvareni ciljevi junskog rata

Izraelski rat u junu nikada se nije ticao isključivo iranskog nuklearnog programa. Radilo se o promeni odnosa snaga na Bliskom istoku, pri čemu su iranske nuklearne sposobnosti bile važne, ali ne i presudne. Više od dve decenije Izrael je podsticao SAD na vojnu akciju protiv Irana kako bi ga oslabio i uspostavio povoljnu regionalnu ravnotežu – onu koju sam ne može da postigne.

U tom kontekstu, izraelski napadi imali su tri glavna cilja: oslabiti iransku nuklearnu infrastrukturu, uvući SAD u direktan vojni sukob sa Iranom i obezglaviti iranski režim, pretvarajući zemlju u novu Siriju ili Liban – države koje Izrael može nekažnjeno da bombarduje. Ostvaren je samo prvi cilj, i to delimično. Tramp nije uništio iranski nuklearni program niti ga vratio na početnu tačku.

Promašena izraelska strategija

Druga dva izraelska cilja pokazala su se kao potpuni promašaji. Uprkos početnim obaveštajnim uspesima, poput ubistva 30 visokih zapovednika i 19 nuklearnih naučnika, Izrael je uspeo samo privremeno da poremeti iransku komandnu strukturu. U roku od 18 sati Iran je zamenio većinu zapovednika i pokrenuo snažan raketni napad, pokazujući sposobnost da apsorbuje velike gubitke i uzvrati, prenosi Index.hr.

Izrael je očekivao da će početni udari izazvati paniku unutar iranskog režima i ubrzati njegov kolaps. Prema pisanju Washington Posta, agenti Mosada koji govore persijski zvali su visoke iranske zvaničnike i pretili njihovim porodicama, tražeći da javno osude režim. Ipak, nema dokaza da je ijedan general popustio, a kohezija režima ostala je netaknuta. Suprotno očekivanjima, ubistva zapovednika nisu izazvala proteste, već su ujedinila Irance oko zastave, podstaknuta talasom nacionalizma.

Mnogi Iranci sada su ogorčeni što se iransko odvraćanje pokazalo nedovoljnim.

- Nekada sam bio jedan od onih koji bi tokom protesta skandirali da se iranski novac ne šalje u Liban ili Palestinu. Ali sada razumem da su bombe s kojima se svi suočavamo isto oružje, i ako nemamo snažnu odbranu širom regiona, rat dolazi kod nas - rekao je jedan umetnik u Teheranu profesorki Narges Badžogli sa Univerziteta Džons Hopkins.

Logika novog napada

Činjenica da Izrael nije uspeo da uspostavi trajnu vazdušnu dominaciju bez američke podrške čini novu ofanzivu verovatnom. I ministar odbrane Israel Kac i načelnik Generalštaba Ejal Zamir nagovestili su da je junski rat bio samo prva faza. Zamir je dodao da Izrael „sada ulazi u novo poglavlje“ sukoba.

Izrael je odlučan da Iranu uskrati vreme za obnovu raketnog arsenala i protivvazdušne odbrane. Ta logika ključna je za izraelsku strategiju „košenja trave“ – udarati preventivno i ponavljano kako bi se protivniku onemogućio razvoj sposobnosti koje bi mogle ugroziti izraelsku vojnu dominaciju. Budući da Iran već obnavlja svoje resurse, Izrael ima podsticaj da udari što pre, pogotovo jer politički proračuni postaju složeniji ulaskom SAD-a u predizbornu sezonu.

Iran sprema odlučniji odgovor

Kako bi srušili iluziju da izraelska strategija funkcioniše, iranski lideri verovatno će snažno i brzo udariti na samom početku sledećeg rata.

- Ako se agresija ponovi, nećemo oklevati da reagujemo na odlučniji način i na način koji će biti NEMOGUĆE prikriti - objavio je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči na platformi X. Iranski vrh veruje da cena za Izrael mora biti nepodnošljiva, inače će Tel Aviv postepeno uništiti njihove odbrambene sposobnosti.

Ishod sledećeg rata zavisiće od toga koja strana je više naučila i brže reagovala. Može li Izrael obnoviti svoje presretače brže nego Iran svoje lansere? Da li je Mosad potrošio svoja sredstva u prvom ratu? Da li je Iran naučio više o probijanju izraelske odbrane nego Izrael o zatvaranju svojih rupa? Za sada, nijedna strana ne može biti sigurna u odgovore.

Trampova dilema

Davanjem zelenog svetla za prve napade, Tramp je upao u izraelsku zamku iz koje se teško može izvući. Ograničeno angažovanje verovatno više nije opcija. Tramp će morati ili potpuno da se pridruži ratu ili da ostane po strani, a ovo drugo zahteva otpor izraelskom pritisku za koji do sada nije pokazao ni volju ni snagu, zaključuje Foreign Policy.

Trampov odgovor na drugi rat mogao bi da bude presudan. Čini se da nije sklon dugotrajnim sukobima. Politički, njegovi početni udari izazvali su podele unutar pokreta MAGA, a vojno, 12-dnevni rat otkrio je ozbiljne nedostatke u američkim zalihama projektila.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar