TRAMP NAKON NAPADA NA IRAN LANSIRAO NAJOPASNIJU IDEJU DOSAD Predsednik Amerike opet zatresao svet

Iran se zavetovao da će nastaviti da se brani, dan nakon što su se SAD pridružile Izraelu u najvećoj zapadnoj vojnoj akciji protiv zemlje od Islamske revolucije 1979. godine, uprkos pozivima na uzdržanost i povratak diplomatiji iz celog sveta.

Šteta na iranskim nuklearnim postrojenjima

Komercijalni satelitski snimci pokazali su da je američki napad na iransku podzemnu nuklearnu elektranu Fordou u subotu teško oštetio ili uništio duboko zakopano mesto i centrifuge za obogaćivanje uranijuma koje su se u njemu nalazile, ali tačan obim štete na lokaciji nije utvrđen, rekli su stručnjaci.

U svojim poslednjim komentarima na društvenim mrežama o američkim napadima, Tramp je rekao da je „monumentalna šteta naneta svim iranskim nuklearnim objektima“.

- Najveća šteta je bila daleko ispod nivoa zemlje. U metu!!! - napisao je na svojoj platformi Truth Social.

Tramp je ranije pozvao Iran da se uzdrži od bilo kakve odmazde, rekavši da „mora sada da sklopi mir“ ili će „budući napadi biti mnogo veći i mnogo lakši“.

Sjedinjene Države su lansirale 75 precizno vođenih raketa, uključujući bombe za razbijanje bunkera i više od dvadesetak raketa Tomahavk, na tri iranska nuklearna postrojenja, rekao je novinarima predsednik Združenog generalštaba, general Den Kejn.

Međunarodna agencija za atomsku energiju, nuklearno nadzorno telo UN, saopštila je da nije došlo do povećanja nivoa radijacije van lokacije nakon američkih udara. Rafael Grosi, generalni direktor agencije, rekao je za CNN da još nije moguće proceniti štetu pod zemljom.

Visoki iranski izvor rekao je Rojtersu da je većina visoko obogaćenog uranijuma u ​​Fordovu premeštena na drugo mesto pre napada. Rojters nije mogao da potvrdi tu tvrdnju.

Odgovor i pretnje Irana

Teheran, koji poriče da njegov nuklearni program ima bilo koju drugu svrhu osim mirnodopske, lansirao je baražu raketa na Izrael nakon američkog napada, ranivši desetine ljudi i uništivši zgrade u Tel Avivu.

Ali do sada nije uspela da sprovede svoje glavne pretnje odmazdom, da cilja američke baze ili da zaustavi isporuke nafte koje prolaze kroz Ormuski moreuz.

Pokušaj prekida snabdevanja naftom u Persijskom zalivu zatvaranjem moreuza mogao bi da dovede do rasta globalnih cena nafte, poremeti globalnu ekonomiju i izazove sukob sa ogromnom Petom flotom američke mornarice koja je bazirana u Zalivu.

Cene nafte su skočile na najviši nivo od januara.

Iranski parlament je odobrio zatvaranje moreuza, koji Iran deli sa Omanom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Iranska Pres TV je saopštila da bi svaki takav potez zahtevao odobrenje Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, tela na čijem je čelu iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei.

Shutterstock

Mere predostrožnosti SAD

Kejn je rekao da je američka vojska pojačala zaštitu trupa u regionu, uključujući Irak i Siriju. Stejt department SAD izdao je bezbednosno upozorenje za sve građane SAD u inostranstvu, pozivajući ih da budu „povećani oprezni“.

Američki državni sekretar Marko Rubio pozvao je Kinu da pozove Iran da ne zatvara moreuz, rekavši za Foks njuz da bi to bila „strašna greška“.

- To bi za njih bilo ekonomsko samoubistvo ako bi to učinili. I mi zadržavamo opcije da se nosimo sa ovim, ali i druge zemlje bi trebalo da to razmotre. To bi mnogo više naštetilo ekonomijama drugih zemalja nego našoj - rekao je on.

Novi napadi i Trampova ideja o promeni režima

Izraelska vojska je izvestila o lansiranju rakete iz Irana u ranim jutarnjim satima, rekavši da ju je presrela izraelska odbrana.

Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u Tel Avivu i drugim delovima centralnog Izraela. Iran je više puta ciljao Veliki Tel Aviv, metropolitansko područje od oko 4 miliona ljudi, poslovni i ekonomski centar Izraela i dom kritične vojne imovine.

Iranske novinske agencije su izvestile da je protivvazdušna odbrana aktivirana u centralnim okruzima Teherana kako bi se suprotstavila „neprijateljskim ciljevima“ i da su izraelski vazdušni napadi pogodili Parčin, mesto vojnog kompleksa jugoistočno od prestonice.

U objavi na platformi Truth Social, Tramp je otvoreno izneo ideju o promeni režima u Iranu, verovatno najrizičniju spoljnopolitičku ideju njegovog drugog mandata.

„Nije politički korektno koristiti termin 'promena režima', ali ako trenutni iranski režim ne može ponovo da UČINI IRAN VELIKIM, zašto ne bi i promena režima??? NAMIGNI!!!“, napisao je.

Trampova objava usledila je nakon što su zvaničnici u njegovoj administraciji, uključujući potpredsednika SAD DŽ. D. Vensa i ministra odbrane Pita Hegseta, naglasili da ne rade na rušenju iranske vlade.

Izraelski zvaničnici, koji su započeli neprijateljstva iznenadnim napadom na Iran 13. juna, sve češće govore o svojoj ambiciji da sruše tvrdokorni šiitski muslimanski klerikalni establišment.

Diplomatski potezi i međunarodni odgovor

Dok je Teheran razmatrao svoje opcije, očekuje se da će iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi. Kremlj ima strateško partnerstvo sa Iranom, ali i bliske veze sa Izraelom.

Govoreći u Istanbulu, Arakči je rekao da će njegova zemlja razmotriti sve moguće odgovore i da neće biti povratka diplomatiji dok se ne uzvrati.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je američke udare, za koje je reklo da potkopavaju Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, i upozorilo na širi sukob na Bliskom istoku.

Savet bezbednosti UN sastao se kako bi razgovarao o američkim udarima, a Rusija, Kina i Pakistan predložili su da 15-člano telo usvoji rezoluciju kojom se poziva na hitan i bezuslovni prekid vatre na Bliskom istoku.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je Savetu bezbednosti da američko bombardovanje Irana predstavlja opasnu prekretnicu u regionu i pozvao na povratak pregovorima o iranskom nuklearnom programu.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar