DA LI JE PAPA LAV XIV OBJAVIO RAT RUSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI? Šta se krije iza prvog poteza novog poglavara u Vatikanu

Inauguracija pape Lava XIV nije bila samo verski događaj već i trenutak sa značajnim političkim implikacijama u vreme visokih međunarodnih tenzija.

Novi papa preuzima vođstvo u vreme kada sukobi, poput rata u Ukrajini, redefinišu globalni poredak, a njegovi prvi koraci i poruke jasno ukazuju na promenu spoljnopolitičkog kursa Katoličke crkve, ističe ugledni portal Tommorows affairs.

Ova inauguracija je stoga značajna ne samo za vernike već i za međunarodne odnose, jer Vatikan nastavlja da igra važnu ulogu kao moralni i diplomatski akter. Oko 200.000 hodočasnika i najviših svetskih predstavnika okupilo se u nedelju na Trgu Svetog Petra kako bi prisustvovali ceremoniji na kojoj je američko-peruanski kardinal Robert Prevost zvanično postao 267. poglavar Katoličke crkve.

Među najistaknutijim gostima bili su predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski; potpredsednik SAD Dž. D. Vens; španski kraljevski par Felipe i Leticija; italijanska premijerka Đorđa Meloni; izraelski predsednik Isak Hercog;kao i predstavnici brojnih evropskih i azijskih zemalja. Ovaj impresivni diplomatski skup jasno je pokazao značaj koji Vatikan pridaje novom pontifikatu.

Međutim, ono što je privuklo najviše pažnje u političkom i geostrateškom smislu nije bio samo veličanstveni ritual već i činjenica da je prvi šef države koga je papa Lav XIV primio nakon inauguracije bio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Ovaj čin nije samo protokolarna formalnost, već snažan politički signal koji se ne može tumačiti ni na koji drugi način osim kao jasan pokazatelj prioriteta novog pape u vezi sa aktuelnim globalnim krizama – posebno ratom u Ukrajini.

Susret predsednika Zelenskog sa papom Lavom XIV tokom ceremonije ima višeslojnu simboliku. Prvo, to je gest podrške Ukrajini kao suverenoj državi koja se više od tri godine bori protiv ruske agresije. Papa, kao duhovni vođa preko milijardu katolika širom sveta, daje ovoj podršci ne samo moralnu već i političku težinu.

Ova direktna i neposredna podrška ostavlja dubok utisak, posebno u poređenju sa stavom prethodnog pape Franje prema ratu u Ukrajini. Papa Franja je više puta kritikovan zbog svoje uzdržanosti i često dvosmislenih izjava u vezi sa sukobom u Ukrajini.

Njegovi pozivi na „mir po svaku cenu“ često su tumačeni kao pokazatelj pasivnosti prema ruskoj agresiji, a u nekim slučajevima čak i kao implicitna podrška Moskvi. Jedan od najočiglednijih primera bila je njegova izjava da Ukrajina treba da pokaže „hrabrost bele zastave“ u pregovorima, što su ukrajinske vlasti i mnogi zapadni saveznici oštro osudili.

Iako je papa Franja pokušavao da pomiri diplomatiju i duhovne poruke, njegov pristup je ostavio utisak u svetskoj javnosti da Vatikan ne želi otvoreno da se meša u sukob, već pokušava da održi neutralan stav.

U ovom kontekstu, ponašanje pape Lava XIV predstavljalo je jasno odstupanje od prethodne papske politike. Njegovo američko-peruansko poreklo i pozicije koje je zauzimao u rimokatoličkoj hijerarhiji – posebno kao prefekt Dikasterija za biskupe i predsednik Papske komisije za Latinsku Ameriku – ukazuju na čoveka koji dobro poznaje složenost savremenih političkih sukoba i zna kako da spoji duhovnu ulogu sa praktičnim diplomatskim koracima.

Tanjug AP

Papa Lav XIV je u svojoj propovedi na inauguracionoj misi snažno apelovao na jedinstvo, pomirenje i ljubav, ali je takođe zauzeo jasan stav o okončanju sukoba i barijera koje dele ljude. Kada je Vatikan izrazio spremnost da bude platforma za direktne pregovore između Ukrajine i Rusije, naglasio je da neće samo posmatrati sa strane, već želi da igra aktivnu ulogu u posredovanju.

Vatikan se pozicionira kao važan igrač u međunarodnoj diplomatiji, sa posebnim fokusom na moralnu dimenziju sukoba

To dodatno legitimiše borbu Ukrajine za očuvanje suvereniteta jer je papina podrška značajna, ne samo verski već i diplomatski.

Pošto je Ukrajina glavna meta ruske agresije u modernoj eri, podrška pape Lava XIV mogla bi biti dodatni faktor pritiska za Moskvu. Moćne međunarodne institucije, poput Vatikana, dobijaju na uticaju i mogu promeniti dinamiku na terenu u tekućem vojnom sukobu i zaustavljenim pregovorima.

Međutim, situacija nije jednostavna. Vatikan će morati pažljivo da uravnoteži svoju univerzalnu duhovnu ulogu sa realpolitikom. Kako aktivno učestvovati u pregovorima, a da se pritom ne ugrozi njegova pozicija neutralnog posrednika, predstavlja veliki izazov.

Tanjug/AP

Zbog otvorene podrške Ukrajini postoji rizik od novih sukoba sa Ruskom pravoslavnom crkvom koja je teško stradala od režima u Kijevu, uključujući proterivanje i hapšenje proruskih arhijereja i sveštenika, upade u manastire, otimanje crkava... Diplomatske igre do sada su uglavnom bile oprezne i usmerene na očuvanje verskog suživota, ali otvorena podrška pape Ukrajini mogla bi da izazove dalji razdor između Vatikana i pravoslavnih crkava i država poput Rusije, Belorusije, ali i nekih drugih.

Ovaj razdor bi mogao imati dalekosežne posledice ne samo u verskom već i u političkom smislu i promeniti odnos snaga u Istočnoj Evropi.

Istovremeno, ovaj novi put kojim je krenuo Vatikan pokreće pitanje uloge zapadnih zemalja u ovom sukobu. Podrška pape Lava XIV Ukrajini mogla bi dodatno legitimizovati pritisak na Rusiju i podstaći saveznike da povećaju svoju podršku Kijevu. Kao moralni autoritet sa globalnim uticajem, stav Vatikana pruža dodatni podsticaj za političku i diplomatsku akciju, što je neophodno za trajno rešenje sukoba.

Konačno, važno je zapamtiti da su papini postupci oduvek imali dubok uticaj na svetsku politiku – od Hladnog rata do bliskoistočnog mirovnog procesa.

Upravo iz tog razloga, ovaj početak pontifikata mora se posmatrati ne samo kao ceremonijalni čin već i kao ozbiljan politički događaj koji najavljuje novu eru u kojoj će Vatikan igrati jasnu ulogu ne samo kao duhovni vođa.

 

Ostavite komentar