NOVI SVETSKI POREDAK U Rusiju iz Afrike stižu kontejneri puni PARA, sve oči uprte su u jednu NATO članicu

Kazanj, glavni grad Ruske Republike Tatarstan, od 22. do 24. oktobra, biće domaćin najvećeg međunarodnog skupa u Rusiji od početka agresije na Ukrajinu – 16. samita BRIKS-a, na kome će učestvovati čak 33 strane delegacije, od kojih čak 24 predvode šefovi vlada ili država.

Među njima bi trebalo da budu kineski predsednik Si Đinping i indijski premijer Narendra Modi, a dolazak je najavio i generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva neće doći „zbog zdravstvenih problema“ (Vladimir Putin je rekao da ga to neće sprečiti da on ode u Brazil na samit G20 u novembru).

Pored značaja za članice i zemlje koje žele da im budu partneri, grupa BRIKS ima posebno simboličko značenje za Rusiju, koja želi da pokaže i dokaže da, uprkos invaziji Ukrajine i izolaciji i sankcijama Zapada, ona i dalje ima važnu globalnu ulogu, a BRIKS želi da se predstavi kao organizacija „pod vođstvom Rusije i Kine“.

Foto: Tanjug/AP/AP Photo/Alexander Zemlianichenko, Pool

Rusija želi da iskoristi BRIKS za stvaranje novog globalnog poretka, ali u kojem bi Rusija i Kina imale ulogu lidera zemalja „trećeg sveta“. Ideja je da ih što više odvoje od uticaja Zapada.

Prokremljanski komentator agencije RIA Novosti Petar Akopov će reći da „nema jasnije demonstracije da su svi pokušaji Zapada da izoluje Rusiju propali”, prema njegovim rečima, posebno posle „onoga što je Izrael uradio u Gazi (a sada i u Libanu). Moskva svoj trijumfalizam izražava porukom da sam Zapad mora da izabere da se „pridruži BRIKS-u ili nestane“.

Dakle, u toj atmosferi se odvija važan skup „zemalja globalnog juga“, kako se opisuje savez koji sada ima devet članica. Mnogi kao članicu navode i Saudijsku Arabiju, koja nije njen deo, a iako je najavljeno, na sastanak neće doći prestolonaslednik Mohamed bin Salman, već „samo” njegov ministar spoljnih poslova Fejsal ibn Farhan al Saud.

Podsetimo, BRIKS-u se pored Rusije pridružuju i Kina, Indija, Brazil i Južnoafrička Republika, a odnedavno su im se pridružili Iran, Etiopija, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati. Ali jedna od najvećih intriga samita biće stav Turske.

Naime, na skup će stići i predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji ne isključuje mogućnost ulaska u BRIKS, čemu se Moskva žarko nada, s obzirom da bi ulazak važne članice NATO-a bio značajna poruka Zapadu, pa čak i da bi to bio „veliki udarac Severnoatlantskoj alijansi“.

Foto: Printscreen Kurir TV

Dakle, jedno od centralnih pitanja samita jeste upravo moguća odluka Turske, čije bi članstvo, bar iz rusko-kineske perspektive, bilo važnije u političkom nego u ekonomskom smislu, kako smatraju čak i analitičari ruskog režima.

Očekuje se da će „zahtev” za članstvo sada uputiti Kuba (imao bi i više politički nego ekonomski značaj) i Belorusija, u istom kontekstu.

Ruski politikolog Dmitrij Suslov rekao je za moskovske "Vedomosti" da je pitanje da li organizacija koja se tako eksponencijalno širi na zemlje sa slabijim ekonomskim i političkim potencijalom može da „računa na jedinstvo i konsenzus” po svim pitanjima i sa zabrinutošću napominje da je Kina glavni zagovornik ekspanzije, a sve zbog, kako pišu pojedini nezavisni ruski analitičari, njihovih ekonomskih, pre svega građevinskih interesa, koji u tom segmentu prevazilaze moć ostalih članica. Prema "Vedomostima", jedna od glavnih dilema je podsticati članstvo ili samo „partnerstvo”?

Suslov tako navodi da svi nestrpljivo čekaju da li će, zbog svih ovih nedoumica, BRIKS širom otvoriti vrata za nove članice. Na sastanku će biti reči i o daljoj „dedolarizaciji“ u međunarodnoj trgovini, a ruski mediji navode di ovde, što se ne sviđa ni samim Rusima.

Zanimljivo je da Rusi u afričkim zemljama nabavljaju velike količine dolara u gotovini i u kontejnerima ih isporučuju u Moskvu, uprkos svim ovim najavama o osnivanju nove BRIKS „svetske razvojne banke“ i „eliminaciji“ dolara iz trgovinska plaćanja.

Kako prenose ruski mediji, na samitu će biti potpisana „Bliskoistočna deklaracija“, a očekuje se i dolazak predsednika Palestinske uprave Mahmuda Abasa.

Foto: Tanjug/AP

Verovatno će se dosta paziti na „rečnik”; u stvari, čak i neki ruski mediji navode da bi moglo doći do polemike oko nekih termina vezanih za Izrael, poput „agresije“, iako ne bi trebalo da bude problema oko zahteva za „palestinskom državom“. Doduše, gde i kako i šta raditi sa Izraelom mogao bi biti problem.

Recimo, Iran je tu jasan, ali Rusija, kao i neke druge članice, čak i arapske, teško da bi bile jednoglasno protiv Države Izrael. Ali sveobuhvatne deklaracije o Ukrajini verovatno neće biti, osim što će Vladimir Putin po ko zna koji put ponoviti da je spreman za pregovore, doduše uz produženje „pod našim uslovima“, pa se željno iščekuje šta će Putin reći o Ukrajina i da li će opet hvaliti kineski mirovni predlog.

Pored toga, na sastanku bi trebalo da se desi i važan bilateralni sporazum, odnosno dugoočekivani dugoročni politički i bezbednosni „sporazum“ između Rusije i Irana, koji se priprema više od godinu dana i za koji je pro-režimski ruski mediji navode da je slično onom zaključenom sa Severnom Korejom, koji takođe sadrži „međusobnu vojnu pomoć u slučaju napada na jednog od potpisnika“, iako se za sada između redova ne može razaznati da li je ova klauzula je takođe u ovom sporazumu. Potpisaće ga Vladimir Putin i iranski predsednik Mesud Pezeškijan.

 

Ostavite komentar