Dve godine od početka rata između Rusije i Ukrajine

Ruske trupe započele su invaziju na Ukrajinu pre dve godine, 24. februara 2022. Prema terminologiji zvanične Moskve reč je o specijalnoj operaciji izazvanoj odnosom prema ruskom stanovništvu u Ukrajini, odnosno prema Donjeckoj i Luganskoj republici, koje su prethodno i zatražile intervenciju. 

Zvanična Moskva vojnu operaciju je predstavila i kao denacifikaciju, osim demilitarizacije.

Iako je reč o sukobu koji je nižim intenzitetom započeo 2014, i trajao od tada, jedan od povoda za direktnu intervenciju februara 2022. verovatno je bila činjenica da je zvanični Kijev obelodanio odbacivanje Budimpeštanskog sporazuma iz decembra 1994, kojim je Ukrajina odustala od atomskog programa u vojne svrhe. 

Odnosi dve zemlje su zategnuti 2014, kada je oboren dotadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič. Razlog za nasilnu promenu vlasti bio je upravo problem spoljne orjentacije zemlje u perspektivi. Pošto je Janukovič oboren usledila je separacija Krima kao i bunt u oblastima Donjeck i Lugansk, a isto tako progon, pa i ubistva Rusa u Ukrajini.

Ruski predsednik Vladimir Putin prethodno je, bar od 2008, vrlo direktno, upozoravao da Rusija ne može da toleriše dalje približavanje NATO njenim granicama.

Okidač za pokretanje akcije je verovatno bio nastup, govor, predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog 19. februara 2022. tokom Konferencije o bezbednosti u Minhenu, u kojem je pozivao Zapad da odustane od taktizaranja prema Moskvi, i da se Ukrajini da nesumnjiv vremenski okvir za pristupanje NATO. 

Neposredno pre toga, Zelenski je odbacio sugestije nemačkog kancelara Olafa Šolca da Ukrajina proglasi neutralnost i da definitivno odustane od namere ulaska u NATO.  

Invazija na Ukrajinu započela je u ranim jutarnjim satima 24. februara 2022. iz više pravaca. 

Sa severa, sa prostora Belorusije, put Kijeva. Ruske trupe dospeće, iz tog pravca, ubrzo do samog Kijeva i severoistočno do Černigova. 

Istovremeno, sa istoka, iz pravca Sumija ruske trupe kreću put Kijeva i dopiru do samog grada. Harkov se takođe tada našao pod opsadom.   

Foto: Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky

Paralelno se događao pokret ruskih trupa od Krima put severa.

Vazdušni rat počeo je prvog dana invazije. Desetine raketnih napada dogodilo se odmah širom zemlje, uključujući i krajnji zapad, poput Lavova. Manjim ili većim intenzitetom on sve vreme traje. 

Iako su invazione trupe dospele do kijevskih predgrađa, i navodno su elitne ruske trupe ušle u grad, do očekivane promene, prevrata u Kijevu, ili u ukrajinskoj vojsci, nije došlo. Ukrajinci su pružili ozbiljan otpor kod Irpina, Hostomela, Buče. Pokušaj opkoljavanja Kijeva, usled neočekivanog otpora ukrajinskih formacija, nije uspeo. 

Veliki konvoj ruskih oklopnih i tenkovskih jedinica, navodno dužine 64 kilometra, koji se kretao od Belorusije put Kijeva, obustavio je dalje napredovanje 5. marta, našavši se na obodu ukrajinskog glavnog grada.

Opsade Černigova, Sumija, Harkova, pored blizine ruske granice, bile su neuspešne. Na tom potezu, napredovanje je zaglibilo u gradskim borbama. 

Konačno, trupe Rusije, na severnom frontu, se povlače, do 7. aprila 2022. Sa jedne strane naišli su na neočekivani otpor, sa druge, suočili su se sa logističkim problemima oko snabdevanja i održavanja trupa dublje u neprijateljskom okruženju. Od 13. maja, pritisak na Harkov je prestao. Grad je inače svega 35 km udaljen od granice Rusije.

Foto: Tanjug/AP Photo/Evgeniy Maloletka

Na drugim frontovima, na jugu, manje na jugoistoku, od pravca otcepljenih Donbasa i Luganska, ruski prodor se nastavio.
Herson je zauzet do 2. marta. Prodor je dalje nastavljen put Mikolajeva, Nikopolja i Zaporožja. 
Opsada Mariupolja, na Azovskom moru,  započela je 26. februara. Grad je zauzet posle teških borbi, tokom maja. Pokušaj zauzimanja Mikolajeva, prve sedmice marta, bio je neuspešan. 

Ruske trupe 26. februara pristupaju nuklearnoj elektrani Zaporožje. Uslediće međusobne optužbe zbog  stvarnih ili navodnih oštećenja kompleksa. Konačno, međunarodni tim IAEA, predvođen Rafaelom Grosijem, 29. avgusta dolazi u elektranu kako bi razmotrili stanje i preduzeli mere.

Foto: Tanjug/AP Photo/Felipe Dana

Okvirno, 20 odsto teritorije Ukrajine, juna 2022. nalazi se pod kontrolom ruskih trupa. U tom periodu, prema procenama, oko osam miliona građana Ukrajine je interno raseljeno. Zemlju je tokom prve godine ratnih dejstava, napustilo oko 8,2 milona. 
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezolucije kojima je vojna akcija Rusije u Ukrajini osuđena, 2. marta 2022. i 23. februara 2023. 

Naizgled paradoksalno, napad na Ukrajinu doveo je do daljeg širenja NATO. Tradicionalno neutralne zemlje Finska i Švedska zatražile su prijem. Finska je postala članica aprila 2023.

 

Ostavite komentar