TRAGEDIJA U POLJSKOJ - TERORISTIČKI NAPAD ILI LUDILO POJEDINCA? Psiholog i sudski veštak u "Uranku" o okolnostima zločina

U pucnjavi na glavnom trgu u Krakovu ubijeno je šest osoba, dok su roditelji i sestra osumnjičenog pronađeni mrtvi u porodičnoj kući u Ostrovjecu Svjentokšiskom. Dvadesetčetvorogodišnji osumnjičeni, kojeg je policija ranila tokom intervencije, preminuo je u bolnici. Poljsko tužilaštvo pokrenulo je istragu zbog sumnje na terorizam.

O okolnostima ovog zločina i mogućnosti da se na vreme prepoznaju upozoravajući signali u ponašanju pojedinca, u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 govorili su sudski veštak Radoslav Svičević i psiholog Željko Mašović.

O kvalifikaciji napada i redosledu događaja

Svičević je na početku razgovora izneo svoje viđenje slučaja. Dok poljsko tužilaštvo ispituje sumnju na terorizam, on smatra da u tumačenju napada treba poći od smrti troje članova porodice osumnjičenog.

„Ovaj slučaj, ako bi se podvodio pod neku opštu kategoriju, može se podvesti pod socijalnu, odnosno društvenu patologiju. Naime, socijalna patologija obuhvata, pored devijantnog ponašanja, i ovako drastične oblike, kao što su ubistva, i veliki repertoar drugih raznovrsnih događaja“, rekao je Svičević.

K1 televizija

 

Na pitanje da li broj žrtava daje osnov da se napad posmatra kao terorizam, odgovorio je:

„U konkretnom slučaju ne može se govoriti o terorizmu iz razloga što je on prethodno ubio članove svoje porodice, tri najuža člana svoje porodice.“

Govoreći o mogućem psihološkom objašnjenju, pomenuo je emocionalni raptus.

„To je nagli izliv emocija koji prati uglavnom nekontrolisano ponašanje, ali koje ipak sadrži i voljne elemente, odnosno predumišljaj u svemu tome, ali bez nekih kočnica koje mogu eventualno jednu takvu situaciju da na neki način stave pod kontrolu.“

Na pitanje koliko takvo stanje može da traje, dodao je: „Može da bude produženo emocionalno stanje.“

„Dolazi do suženja svesti i slabije kontrolisanog ponašanja. I onda se generalizuje taj izliv emocionalnog naboja koji je praćen velikim stepenom agresivnosti, da se usmerava i prema nekom širem mestu, prostoru, gde se prazni dodatno.“

O tome koliko se može zaključiti iz iskaza komšija

U emisiji su pročitani iskazi poznanika koji su osumnjičenog opisivali kao povučenog i drugačijeg od ostalih članova porodice. Svičević je ukazao na to koliko lični utisak utiče na ono što ljudi zapaze kod drugih.

„Sve što ste rekli može eventualno da ima nekog značaja, ali nije toliko pouzdano, jer je to subjektivni doživljaj određene osobe o drugoj osobi“, rekao je.

„Dosta se u toj opservaciji nečijeg ponašanja projektuje i sopstveni doživljaj.“

Kada se razgovor dotakao poređenja sa masovnim ubistvom u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, Svičević je rekao da taj slučaj posmatra zasebno.

„Ribnikar je poseban, poseban fenomen sam za sebe i mislim da će tek u nekom budućem vremenu moći nešto objektivnije da se cela ta situacija sa Ribnikarom razjasni.“

O oružju, crtežima i okolnostima koje bi razmatrao u veštačenju

Upitan šta bi uzeo u obzir kada bi veštačio slučaj u Krakovu, Svičević je najpre izdvojio podatak o oružju. U razgovoru se potom osvrnuo i na navode bivših školskih drugova o crtežima sa prizorima nasilja.

„To bi trebalo uzeti kao jednu posebno značajnu karakteristiku u sagledavanju celog ovog slučaja. Stvar druga, što ste isto naveli, da je sredina još u školi primetila da se bavi nekim crtežima u kojima je naglašena agresivnost“, kazao je Svičević.

Kada ga je voditeljka pitala šta se proverava prilikom izdavanja dozvole za oružje, Svičević je pažnju usmerio na odnos osumnjičenog prema oružju. Pomenuo je količinu pronađenog oružja i način na koji je, prema izveštajima o napadu, pucao iz automobila.

„Dominantna stvar je fascinacija oružjem“, rekao je Svičević.

„Koliko sam ja razumeo, iz automobila je u vožnji pucao“, dodao je, ocenivši da način na koji je pucao ukazuje na obučenost.

Na kraju tog dela razgovora naglasio je da „treba sagledati okolnosti, svakako uzimajući u obzir i specifičnu strukturu ove ličnosti“.

O hroničnom stresu i odgovornosti pojedinca

Svičević se osvrnuo i na šire okolnosti u kojima se nasilje događa. Govoreći o Srbiji, izdvojio je dugotrajnu neizvesnost, promene u društvu i odnose u porodici.

„Naše društvo se nalazi u jednom kolektivnom hroničnom stresu“, rekao je.

„Različiti su životni događaji, uslovi i situacije, ali dominira neizvesnost za socijalnu egzistenciju, nagle društvene promene, problemi poremećenih odnosa unutar porodice.“

Kada ga je voditeljka pitala gde je u toj slici pojedinac, Svičević je razdvojio pitanje ko je počinio zločin od pitanja u kakvim se okolnostima on dogodio.

„Svugde postoji pojedinac, i u našim ovim slučajevima kolektivnih ubistava. Pojedinac je to učinio, kao što je i u ovom“, rekao je, dodajući da treba sagledati kontekst u kojem se zločin dogodio.

Željko Mašović: O tome zašto se znaci upozorenja lakše vide posle zločina

Mašović je govorio o opisima osumnjičenog kao tihog i povučenog, kao i o tome koliko se značenje takvih opisa promeni kada okolina sazna šta se dogodilo.

„Ono što se mi stalno pitamo jeste da li postoje znakovi. Neke stvari koje su nam znakovi post festum ne bismo doživeli kao znakove tad kad treba, što je, nažalost, problem. I onda, koliko dece ima koja crtaju nasilje, čak i ovi koji crtaju stripove? Mislim, deca, prosto, šta će drugo nego da crtaju?“, rekao je Mašović.

„Poenta je u tome što tihih, povučenih ima dosta.“

Dostupnost oružja pomenuo je kao jednu od okolnosti koje u takvim slučajevima treba razmatrati zajedno.

„Kad se poklopi dosta tih nekih faktora, dođe do ovoga. Ne može baš svaki dan da dođe do ovoga.“

Kada se razgovor vratio na izjave bivših školskih drugova, Mašović je objasnio zbog čega je teško osloniti se na sećanja koja se iznose posle tragedije.

„Ako smo nas troje svedočili jednom istom događaju, bogami, teško da ćemo isto da ga opišemo baš u pojedinostima. Naš mozak ima potrebu da popuni neke praznine kad nam fali neka informacija, da on tu nešto svrčka i da napravi neku poluinformaciju.“

K1 televizija

 

O vršnjačkom odbacivanju i povlačenju

Na pitanje kako okolina doživljava nekoga ko je tih ili povučen, Mašović je govorio o tome šta se događa kada dete ili mlada osoba više puta pokuša da se uključi u društvo, a vršnjaci je odbiju.

„U nekom ranom uzrastu budu na ovaj ili onaj način odbačeni od sredine. I onda oni počinju da doživljavaju sredinu, svoje vršnjačko okruženje, umesto kao neku ekipu kojoj bi trebalo da pripadaju, kao nekog ko ih nikad neće prihvatiti“, kazao je Mašović.

„Može biti i zlostavljanje, ali suštinski je dovoljno da budeš odbačen na određenom uzrastu da to doživljavaš kao zlostavljanje. Ako neće s tobom da priča taj neko s kim bi ti pričao, pa ti probaš pet puta, onda se prosto povučeš i onda više ne pričaš ni ti.“

Mašović je na primeru crteža govorio i o tome šta bi okolina mogla da uradi kada primeti da se neko teško uklapa.

„Društvo mora nekako da pronalazi te pojedince kao što pronalazimo nekog ko je talentovan za fudbal i za klavir“, rekao je.

Dodao je da takve pojedince treba podsticati na kreativnost i da je razgovor o tome šta neko crta i zašto jedan od načina da mu se priđe.

O oponašanju nasilja i povezivanju na internetu

Govoreći o uticaju društvenih mreža, Mašović je izdvojio mogućnost da se osobe koje prate nasilne sadržaje međusobno pronađu i utiču jedne na druge. U tom kontekstu pomenuo je i oponašanje prethodnih napada.

„Nekad su takve osobe teško mogle da stupe u kontakt jedne s drugima, jer ih je jako malo u generalnoj populaciji.“

„To je ta doza oponašanja, ‘copycat’. Ima ekipa koja to prati“, kazao je.

„I onda ta struktura ljudi može nekako da se poveže i mogu da utiču jedni na druge. Stvar je u tome što im je dostupna međusobna komunikacija. A onda bi trebalo da postoji neka služba koja se time bavi pa da to isprati“, rekao je Mašović.

O tome kako zločini postaju sadržaj za publiku

U razgovoru o medijskom izveštavanju, Mašović se osvrnuo na popularnost serija o počiniocima zločina i interesovanje publike za takve priče. Pomenuo je da su stručnjaci posle napada u školi Kolumbajn raspravljali o tome kako bi mediji trebalo da izveštavaju o masovnim ubistvima, a zatim govorio o komercijalnoj strani takvog sadržaja.

„Preovladao je lukrativni momenat, zato što svi hoće da bindžuju seriju“, rekao je Mašović.

„Bukvalno se vade neki slučajevi iz naftalina.“

Pažnju koju takav sadržaj privlači uporedio je sa reakcijom prolaznika na saobraćajnu nesreću.

„Ljudi to, nažalost, vole da gledaju. To vam je ona priča: idemo kolima i sad retko ćeš da kažeš: ‘Jao, vidiš, to je lepo cveće.’ A zato čim vidiš sudar, svi kao: ‘A, vidi ga!’“ - zaključio je. 

 

Ostavite komentar