KOME IDU U PRILOG BRUTALNI PROTESTI U FRANCUSKOJ? Dr Sretenović u "Uranku" ukazuje na političku pozadinu krize

Istoričar dr Stanislav Sretenović ocenio je da protesti srednjoškolaca u Francuskoj, uz zahteve za većim ulaganjima u obrazovanje, imaju i izraženu političku dimenziju. Uključujući se iz Pariza u emisiju „Uranak“ na televiziji K1, govorio je o odgovoru francuske vlade, nasilnim incidentima i mogućnosti da nastavak napetosti politički koristi krajnjoj desnici.

Sretenović je rekao da se u Francuskoj komentariše obraćanje premijera Sebastijana Lekornjua povodom krize koja, prema njegovim rečima, traje dve nedelje. Naveo je da je premijer najavio odgovore na zahteve mladih do kraja oktobra, ali da konkretnija rešenja tek treba da budu predstavljena.

„Sebastijan Lekornju je dao određene nade da će se situacija srediti, ali tek negde krajem oktobra. Dakle, nije odmah izneo svoje konkretne predloge. Jedno konkretno obećanje je da će nacionalno obrazovanje u Francuskoj dobiti jednu milijardu evra u budžetu koji se ovih dana sprema i koji će biti dat na glasanje. A ne zaboravimo da srednjoškolci traže oko deset milijardi. Velika je razlika između onoga što se traži i onoga što je za sada obećano“, rekao je Sretenović.

Dodao je da vlast pravi razliku između prava na izražavanje nezadovoljstva i nasilnih postupaka.

„Krajem oktobra videćemo konkretno kako vlada izlazi u susret mladima. U međuvremenu, vlada je vrlo jasno rekla da mladi imaju pravo da izražavaju svoje nezadovoljstvo opštom situacijom, ali da nemaju pravo da vrše nasilje na ulicama, da uništavaju imovinu i da dovode u pitanje funkcionisanje svakodnevnog života na ulicama francuskih gradova.“

Pool Photo via AP/Dimitar Dilkoff

 

„Treba biti vrlo oprezan sa brojkama“

Govoreći o svakodnevnom životu u Parizu, Sretenović je objasnio da se posledice protesta više osećaju u pojedinim delovima grada.

„Što se tiče Pariza, gde se sada nalazim, svakodnevni život je poremećen u pojedinim kvartovima. To je najviše u severnim i istočnim kvartovima, odnosno u delovima gde uglavnom žive društveni slojevi radničkog porekla ili poreklom iz imigracije, dakle manje povlašćeni društveni slojevi“, naveo je.

Sretenović je zatim pojasnio strukturu francuskog školskog sistema i naglasio da u protestima najviše učestvuju učenici liceja, uzrasta od 15 do 18 godina. Prema brojkama koje je izneo u emisiji, protesti ili zatvaranja obuhvataju oko 900 od približno 5.000 liceja.

„Ne protestuju svi, ali su neke škole zatvorene. Reč je o nešto manje od petine. Isto je i sa brojem učenika. Deca koja su na ulicama, taj ekstremni deo koji vrši nasilje, vrlo često, ne uvek, manje su brojna od dece koja su ostala kod kuće i koja ovo posmatraju, slažu se ili ne. Dakle, treba biti vrlo oprezan sa tim brojkama i treba videti kako će se ovo sve rešiti, s obzirom na to da traje dve nedelje“, istakao je.

Predstojeći izbori daju protestima političku dimenziju

Sretenović je ocenio da se sadašnja kriza može upoređivati sa ranijim talasima društvenog nezadovoljstva u Francuskoj, ali da blizina predsedničkih izbora predstavlja važan deo njenog političkog konteksta.

„Da ovde nisu predsednički izbori za šest meseci, rekao bih vam da je ovo samo jedna od kriza jednog društvenog sloja u Francuskoj, kao što su bile i prethodne krize, od kojih je najveća bila vezana za ‘žute prsluke’. S obzirom na to da su predsednički izbori za šest meseci, ne možemo u analizama ove situacije da prenebregnemo činjenicu da je politika veoma prisutna u svemu ovome što se dešava“, rekao je.

Kako je naveo, političke podele posebno su došle do izražaja nakon ozbiljnih incidenata. U tom kontekstu govorio je o požaru u školi „Nelson Mandela“ u Nantu i teškoj povredi učenika tokom sukoba sa policijom.

„Posle tih događaja, koji direktno utiču na bezbednost, došlo je do političkih optužbi između partija, naročito između vlade, koja traži da se sve ovo ne pretoči u nasilni bunt đaka, i političke partije krajnje levice, Nepokorene Francuske, na čelu sa Žan-Likom Melanšonom. Ona podržava proteste, ali su se, doduše, ogradili od nasilja i rekli da nasilje ne podržavaju“, objasnio je Sretenović.

AP Photo/Jean-Francois Badias

 

Granica između opravdanog protesta i nasilja

Govoreći o postupanju policije, Sretenović je kao ključno izdvojio pitanje trenutka u kojem protest prerasta u nasilje i načina na koji nadležni na to odgovaraju.

„Ključno pitanje je upravo gde je granica između protesta i nasilja, koji je to nivo koji se prelazi kada relativno opravdan protest pređe u nasilje. Tu Francuzi pokušavaju da odrede taj nivo i taj prag. Konkretno, vezano za tragični događaj u kojem je jedan mladi čovek izgubio ruku, ide se dotle da se analizira i sredstvo koje je upotrebila policija“, naveo je.

Prema njegovim rečima, nakon incidenta obustavljena je upotreba vrste sredstva koju je povezao sa povredom mladića. Dodao je da se traži način da se situacija smiri i spreče novi teški incidenti.

„Stručnjaci iz oblasti bezbednosti i policijskog postupanja tokom uličnih demonstracija znaju kako se to radi, ali generalno je stav da se ne ide na ofanzivna sredstva, nego više na smirivanje situacije, koliko je to moguće. Međutim, tu se javlja drugi problem. Čak i kada su neke demonstracije mladih mirne, pojavile su se ekstremističke grupacije. Ono što se zvalo ‘crni blok’ — crno obučeni mladi ljudi koji ulaze u masu, podižu tenzije i vrše nasilje, a onda masa reaguje tako što prihvata to nasilje. To je još jedan problem koji se javio“, rekao je Sretenović.

Ocenio je da će se policija suočavati sa dodatnim teškoćama ukoliko se protesti nastave bez političkog rešenja.

AP Photo/Laurent Cipriani

 

O vezama nasilnih grupa nema bezbednosne informacije

Sretenović se osvrnuo i na pitanje mogućih međunarodnih kontakata grupa koje učestvuju u nasilju. Naglasio je da ne raspolaže bezbednosnim podacima i da francuski mediji ne iznose procene službi koje bi potvrdile takve veze.

„Nijedan medij ne govori o bezbednosnim procenama francuskih tajnih službi, niti govori o izvozu revolucije, posebno ne o izvozu revolucije koji je možda krenuo iz Srbije. Siguran sam da ti levičarski internacionalistički krugovi, kojima je cilj da dolazi do nasilja, imaju međusobne kontakte, ali ja nemam informacije bezbednosnog karaktera. Siguran sam da službe imaju te informacije, ali mediji o tome ne govore“, rekao je.

Njegova ocena o mogućim kontaktima tih krugova predstavljena je kao lično mišljenje, bez iznošenja dokaza o organizacionoj povezanosti protesta u Francuskoj i Srbiji.

„Ova situacija ide u prilog krajnjoj desnici“

Na kraju razgovora Sretenović je ocenio da nastavak napetosti između vlade i krajnje levice može da koristi političkoj opciji Marin le Pen i Žordana Bardele.

„Celokupna ova situacija, po mom mišljenju, ide u prilog krajnjoj desnici, Marin le Pen i Žordanu Bardeli. Ukoliko se nastavi nadmudrivanje između krajnje levice, Melanšonovih pristalica i centrističke vlade, krajnja desnica može samo da posmatra i čeka ishod. Oni birači koji su umerenog karaktera i koji inače ne bi dali glas krajnjoj desnici mogu da skliznu ka njoj zbog ovako napete situacije“, zaključio je Sretenović u „Uranku“ na televiziji K1.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar