MISTERIJA SMRTI DARIJE IZ RUSIJE RAZVILA MREŽU TEORIJA Da li je u pitanju kuga ili možda nešto mnogo gore?

Nakon što je prošle nedelje 28-godišnja laboratorijska tehničarka preminula nakon incidenta u ruskoj laboratoriji za istraživanje kuge, donosimo pregled onoga što je do sada poznato o ovom misterioznom slučaju koji je uznemirio svet.

Šta se dogodilo u ruskoj laboratoriji?

Tačne okolnosti i dalje nisu jasne, ali ruski mediji navode da je Darija Šipilova, zaposlena u institutu za borbu protiv kuge u gradu Irkutsku, preminula 2. oktobra, dva dana nakon što joj je pozlilo na poslu.

Prema podacima Rospotrebnadzora, ruskog zdravstvenog regulatora, Šipilova je preminula od „pneumonije nepoznate etiologije“.

Međutim, postoje i drugačiji navodi. Aleksej Cidenov, čelnik susedne oblasti Burjatija, prvobitno je rekao da je Šipilova preminula od kuge, da bi kasnije izmenio objavu na društvenim mrežama i naveo da je „moguće“ da je preminula od te bolesti.

Ruske vlasti demantovale su tu informaciju pred Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), navodeći: „Nijedan slučaj ove opasne bolesti nije zabeležen u gradu Irkutsku, Ruska Federacija.“

Društvene mreže

 

Ako je u pitanju kuga, o kakvoj bolesti govorimo?

Reč je o bolesti koju izaziva bakterija Yersinia pestis, koja se obično nalazi kod malih sisara i buva koje se njima hrane. Isti mikroorganizam izazvao je bubonsku kugu, odnosno „crnu smrt“, koja je u 14. veku poharala Evropu.

Međutim, bubonski oblik razlikuje se od plućne kuge, za koju se navodi da je možda izazvala smrt Šipilove.

Bubonska kuga je češća, izaziva otoke poznate kao buboni i prenosi se ujedom zaraženih buva, dok plućna kuga zahvata pluća. Plućna kuga ima veću stopu smrtnosti i može da se prenosi sa čoveka na čoveka.

Kako je Šipilova mogla da dobije plućnu kugu?

Jedan od medijskih navoda jeste da je Šipilova primljena u bolnicu sa tom bolešću nakon povratka sa Tajlanda, dok drugi navodi da se zarazila nakon što je u laboratoriji razbila epruvetu. Rospotrebnadzor je negirao da je u institutu došlo do bilo kakvog takvog incidenta.

Društvene mreže

 

Koliko ima razloga za zabrinutost?

Važno je napomenuti da kuga nije bolest koja pripada samo prošlosti.

„U svetu se svake godine prijavi nekoliko stotina slučajeva kuge, uglavnom u geografski ograničenim područjima, posebno na Madagaskaru i u Demokratskoj Republici Kongo – iako mali broj slučajeva postoji i na zapadu Sjedinjenih Američkih Država, u centralnoj Aziji, Mongoliji i drugde“, rekao je dr Malik Gibani sa Imperijal koledža u Londonu. To možda ne zvuči ohrabrujuće, ali danas više ne moramo da se oslanjamo na srednjovekovnu medicinu.

Dr Sajmon Klark sa Univerziteta u Redingu rekao je: „Za razliku od mnogih virusnih respiratornih bolesti, kugu izazivaju bakterije, a antibiotici poput fluorohinolona i aminoglikozida dobro deluju protiv ovog uzročnika ako se daju dovoljno rano, a često se primenjuju i preventivno nakon izlaganja.“

Međutim, profesor Brendan Ren sa Londonske škole higijene i tropske medicine rekao je da se pojavljuju sojevi otporni na više antibiotika, „a ako laboratorija radi sa takvim sojem, mogućnosti lečenja mogu biti ograničene“.

Pojavili su se i navodi da je gotovo 200 ljudi sa kojima je Šipilova možda bila u kontaktu sada pod medicinskim nadzorom, kao i da je uveden karantin u određenom broju bolnica.

„Izolacija i praćenje predstavljaju razumne strategije“, rekao je Ren.

Profesorka Alis Hjuz sa Univerziteta u Melburnu dodala je da inkubacija plućne kuge traje samo jedan do tri dana i da do sada niko nije pokazao simptome, piše Gardijan.

Međutim, Klark je ukazao da i dalje postoje nepoznanice. „Dok se ne pojave dodatni detalji, teško je proceniti da li je ovo izolovan slučaj, profesionalna izloženost ili dokaz šireg prenosa“, rekao je.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar