UJEDINJENE NACIJE KOJE SLUŽE SVIMA Počela Generalna debata 81. zasedanja GS UN u Njujorku (FOTO+VIDEO))

Generalna debata u okviru 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (GS UN) počela je danas i trajaće do 28. septembra, a svetski lideri govoriće o globalnim izazovima i prioritetima pod temom "Obnavljanje poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje služe svima".

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvuje na 81. zasedanju GS UN i obratiće se učesnicima u sredu, 23. septembra, a tokom boravka u Njujorku imaće bilateralne susrete sa brojnim svetskim liderima i predstavnicima međunarodne zajednice, kako je saopštila Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike.

Kako je navedeno na sajtu UN, oko 130 šefova država i vlada lično će prisustvovati Visokoj nedelji u sedištu svetske organizacije u Njujorku kako bi uputili svoju poruku svetu.

Redosled obraćanja

Predsedavajući 81. zasedanja Generalne skupštine UN, koje je počelo 8. septembra, je Halilur Rahman iz Bangladeša, novi predsednik GS UN koji je na tu funkciju izabran u junu ove godine. On je otvorio opštu debatu, a potom je generalni sekretar UN Antonio Gutereš predstavio svoj izveštaj o radu Organizacije.

Gutereš je istakao da se linije rascepa u današnjem svetu proširuju i da svet mora zajedno da radi u "međuzavisnosti" kako bi rešio probleme. "Linije rascepa u našem svetu su sve šire", upozorio je Gutereš, koji napušta funkciju krajem godine jer mu ističe mandat.

On je kao ključne probleme naveo geopolitičke sukobe, klimatsku krizu i brzi razvoj veštačke inteligencije. Umesto da dopuštamo da svet i dalje srlja u rasparčavanje i nepoverenje, Gutereš je pozvao na "svet izgrađen na međuzavisnosti i podržan gustom mrežom ekonomskih, političkih, socijalnih i tehnoloških veza". 

Brazil je, po tradiciji koja datira od 10. zasedanja Generalne skupštine 1955. godine, prva država članica čiji predstavnik govori u opštoj debati, uz izuzetke 1983. i 1984. godine, a danas će to biti predsednik Luiz Inasio Lula da Silva.

Sjedinjene Američke Države, kao zemlja domaćin, druga su država članica čiji će se predstavnik, predsednik Donald Tramp, obratiti prisutnima.

Redosled za ostale države određuje se prema nivou zastupljenosti, preferencijama i drugim kriterijumima, uključujući geografski raspored, navedeno je na sajtu UN.

Opšta debata

Vatikan, Država Palestina i Evropska unija pozvane su da učestvuju u opštoj debati, a termini njihovih govornika određuju se prema nivou zastupljenosti.

Opšta debata se održava u trenutku kada je svetski poredak u prilično napetom stanju, a same UN se bore da ostanu relevantne i odolevaju kritikama Trampa, koji je "srezao" američke doprinose i povukao SAD iz desetina tela svetske organizacije, navodi Rojters.

Kineski predsednik Si Đinping nije prisutan u GS UN, ali će se u četvrtak sastati sa Trampom u Vašingtonu, što raspiruje polemiku o važnosti UN u rešavanju globalnih kriza.

Tokom debate u Njujorku biće razmotreno i pitanje izbora narednog lidera UN, pošto Guterešu ističe mandat krajem 2026.

Uz to, prema navodima diplomata, 15-člani Savet bezbednosti UN možda će održati sastanke na visokom nivou o Ukrajini, veštačkoj inteligenciji i Bliskom istoku, uključujući razgovore sa arapskim liderima, a mogući su i razgovori na visokom nivou i o Sudanu.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan trebalo bi da se obrati GS UN u sredu, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu u četvrtak, dok palestinski predsednik Mahmud Abas neće biti lično prisutan jer nije dobio američku vizu.

Teme sastanaka

Među temama u fokusu biće i rusko-ukrajinski rat - ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov obratiće se učesnicima debate.

Generalna debata - godišnji sastanak šefova država i vlada na početku zasedanja, održava se uglavnom od devet do 14.45 i od 15 do 21 sat po lokalnom vremenu.

Tokom zasedanja je, na marginama debate, predviđeno i više sastanaka na visokom nivou.

Prema agendi, u sredu, 23. septembra, biće održan događaj na visokom nivou o klimatskim akcijama i pravednoj tranziciji.

Svetski lideri će razmatrati napredak i načine za ubrzanje energetske tranzicije, jačanje energetske bezbednosti, unapređenje klimatske pravde i zaštitu ljudi od klimatske krize, 10 godina nakon Pariskog sporazuma.

Istog dana biće održan i sastanak povodom 40. godišnjice Deklaracije UN o pravu na razvoj, usvojene 1986. godine.

Sastanak će biti posvećen pitanjima ljudskog dostojanstva, slobode, jednakosti i pravde, kao i inkluzivnom, održivom i participativnom razvoju.

Za četvrtak, 24. septembar, zakazan je plenarni sastanak na visokom nivou posvećen egzistencijalnim pretnjama koje predstavlja porast nivoa mora.

Globalni lideri, stručnjaci i drugi učesnici razgovaraće o zajedničkom razumevanju problema, političkom rukovodstvu i međunarodnoj saradnji, kao i o razvoju sveobuhvatnih rešenja i konkretnih obaveza.

Sastanak na visokom nivou o prevenciji, pripremljenosti i odgovoru na pandemije biće održan u petak, 25. septembra.

Cilj je mobilizacija političke volje na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.

Sastanak će biti vođen temom "Negovanje multilateralnog i međugeneracijskog pristupa sprečavanju, pripremi i odgovoru na pandemije i vanredne situacije u javnom zdravlju, kroz principe jednakosti i solidarnosti", a trebalo bi da bude završen usvajanjem političke deklaracije dogovorene konsenzusom.

Za ponedeljak, 28. septembar, predviđen je sastanak povodom 25. godišnjice usvajanja Durbanske deklaracije i Programa akcije.

Dokumenti, usvojeni na Svetskoj konferenciji protiv rasizma 2001. godine u Južnoj Africi, predstavljaju okvir za međunarodne napore protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i s tim povezane netolerancije.

Tema sastanka biće "Mobilizacija globalne javne podrške za potpuno i efikasno sprovođenje Durbanske deklaracije i Programa akcije".

Dan kasnije, 29. septembra, biće održan plenarni sastanak na visokom nivou povodom Međunarodnog dana potpunog uništenja nuklearnog oružja.

BONUS VIDEO