TENZIJE SE SMIRILE: SAD i Danska postigle dogovor o Grenlandu nakon Trampovih pretnji o aneksiji

Sjedinjene Američke Države i Danska saopštile su da su postigle dogovor o bezbednosti Grenlanda, čime je rešen diplomatski spor izazvan pretnjama predsednika Donalda Trampa da će silom preuzeti tu teritoriju.

Šef Bele kuće je rekao da će sporazum SAD omogućiti "trajnu kontrolu nad bezbednošću i svim drugim potrebama".

Danska premijerka izjavila je da dogovor "jača bezbednost na Arktiku i u severnoatlantskom području", ali nije govorila o konkretnim detaljima sporazuma koje je Tramp naveo u objavi na društvenim mrežama.

Dogovor je postignut posle višemesečnih Trampovih pretnji da će "preuzeti" Grenland zbog pitanja nacionalne bezbednosti, pri čemu je ukazivao na njegov strateški položaj za odbranu i bogatstvo mineralnim resursima.

Tramp je u objavi na mreži Truth Social naveo da sporazum "neće ništa koštati Sjedinjene Države" i da će Vašingtonu omogućiti da "učini ono što je neophodno" kako bi "obezbedio i odbranio bezbednost Grenlanda".

Prema njegovim rečima, sporazum predviđa da nijedan protivnik SAD ubuduće neće moći da uspostavi bazu, vojno prisustvo ili realizuje osetljive investicije na Grenlandu bez izričitog pisanog odobrenja Vašingtona.

Američki predsednik je rekao da će SAD odmah započeti proces razvoja značajnog vojnog prisustva na odgovarajućim lokacijama na Grenlandu i da će u tom procesu sarađivati sa stanovnicima tog arktičkog područja.

"Veoma smo počastvovani i ponosni na ono što se upravo dogodilo, a sve ono što je danas dogovoreno biće od velikog značaja za američki narod. Odmah ćemo započeti proces uspostavljanja značajnog vojnog prisustva u odgovarajućem delu Grenlanda, a takvih delova ima mnogo. Sarađivaćemo sa narodom Grenlanda na tom razvoju i izgradnji. Ovo rešenje je odlično za Sjedinjene Američke Države, Dansku, Grenland i sve naše saveznike", poručio je Tramp.

Istakao je strateški značaj Grenlanda i rekao da su američki predsednici više od jednog veka bili svesni njegove važnosti, ali da, kako tvrdi, nijedan pre njega nije uspeo da trajno reši to pitanje.

"Ovo je ostvarenje sna za Sjedinjene Američke Države – sna koji je veoma važan, istorijski i poseban... Radujemo se saradnji sa divnim narodom Danske i Grenlanda na izgradnji veličanstvene budućnosti vezane za ovu veliku i strateški izuzetno važnu teritoriju", zaključio je američki predsednik.

Potpisivanje sporazuma sledeće nedelje na Generalnoj skupštini UN

Danska premijerka Mete Frederiksen potvrdila je da će sporazum biti potpisan sledeće nedelje na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Rekla je da sporazum "jača našu zajedničku bezbednost na Arktiku i u severnoatlantskom području", dok "istovremeno priznaje suverenitet i teritorijalni integritet Kraljevine i pravo naroda Grenlanda na samoopredeljenje".

Dodala je da sporazum tek treba da odobre zakonodavci i da će "morati da prođe neophodne parlamentarne procedure kako bi stupio na snagu".

Predsednik Vlade Grenlanda Jens-Frederik Nilsen naveo je u saopštenju povodom dogovora da je "zadovoljstvo što smo pred sklapanjem sporazuma koji obezbeđuje i jača bezbednost" Grenlanda, Danske i SAD.

"Sporazum priznaje interese Grenlanda i naše mesto u međunarodnoj saradnji. On je u korist svih nas", rekao je Nilsen.

Šta dogovor predviđa

Tekst sporazuma nije objavljen. Bi-Bi-Si je kontaktirao Ambasadu Danske i Belu kuću. Međutim, neimenovani zvaničnik američkog Stejt departmenta izneo je osnovne odredbe dogovora, bez navođenja konkretnih detalja.

Među dogovorenim odredbama je i ona prema kojoj sporazum ne bi prestao da važi čak i ako bi Grenland u budućnosti postao nezavisna država.

Zvaničnik je dodao da, prema sporazumu, SAD imaju jednostrano pravo da grade dodatne vojne objekte, bez potrebe za odobrenjem Grenlanda ili Danske. Sporazum uključuje "trajna prava pristupa, baziranja i preleta", rekao je zvaničnik.

Takođe, zabranjuje državama koje nisu članice NATO-a da grade baze na Grenlandu i "zabranjuje protivnicima da ulažu na Grenlandu na način koji bi mogao da ugrozi Sjedinjene Države".

Zvaničnik je dodao da je, prema dosadašnjem stanju, protivnicima bilo omogućeno da investiraju u "osetljive sektore" Grenlanda bez kontrole investicija.

Posebno je pomenuo Rusiju i Kinu, navodeći da ih sporazum sprečava da raspoređuju trupe ili investiraju u "osetljive sektore".

Pošto zvanični tekst nije objavljen, nije jasno po čemu se tačno ovaj sporazum razlikuje od sporazuma sa Danskom iz 1951. godine, prema kojem SAD mogu da pošalju onoliko vojnika na Grenland koliko žele.

SAD već imaju više od 100 vojnih lica stalno raspoređenih u bazi Pitufik na severozapadnom delu te teritorije. Tramp tvrdi da je Grenland od ključnog značaja za njegov plan izgradnje odbrambenog sistema "Zlatna kupola", čiji je cilj zaštita SAD od raketnih napada Rusije i Kine, kao i da bi evropski saveznici mogli da sarađuju u tom poduhvatu.

Ostrvo ima ogromne i uglavnom neiskorišćene rezerve retkih zemnih minerala, od kojih su mnogi od ključnog značaja za tehnologije poput mobilnih telefona i električnih vozila.

Tramp je mesecima pokušavao da kupi ili anektira dansku teritorijubogatu mineralima, tvrdeći da je ona ranjiva na delovanje protivnika, uključujući Rusiju i Kinu. Čak je pretio vojnom akcijom na Grenlandu, što je izazvalo oštre reakcije u Danskoj i drugim zemljama NATO-a.

BONUS VIDEO: Mora li Tramp da bira Grenland ili NATO | URANAK1