ZEMLJA JE NA OPASNOM PUTU: Naučnici upozoravaju na crni scenario - nije pitanje „ako“, već „kada“

Naučnici već dugo upozoravaju da će svet doživeti sve intenzivnije ekstremne vremenske događaje, ali ono što je nekada izgledalo kao fikcija sada se smatra stvarnom mogućnošću, čak i neizbežnošću.

Upozorenja na „ekstremnost ekstrema“ mogu biti beskorisna jer niko ne može sa sigurnošću reći kada će se vremenska katastrofa dogoditi. Međutim, poslednjih godina gomilaju se svi sastojci potrebni za poremećaj ogromnih razmera, a zabrinutost raste, piše Asošijejted pres .

U svakom trenutku, širom sveta se dešava niz ekstremnih vremenskih događaja. Neki su već bili toliko razorni da smo verovatno već ušli ueru ekstrema. Samo se setite „Crnog leta“ u Australiji i šumskih požara 2019. i 2020. godine, kada je izgorelo 19 miliona hektara. Ili Pakistana 2022. godine, gde su poplave ostavile trećinu zemlje pod vodom. Tu su i uragani Milton i Helen koji su opustošili južne delove SAD 2024. godine, kao i povremene manje katastrofe poput prošlogodišnjih poplava u Teksasu, šumskih požara u Los Anđelesu ili tajfuna Kalmegi koji je pogodio Vijetnam i Filipine.

Nije pitanje „ako“, već „kada“

Koliko god ekstremni događaji postali intenzivni, verovatno ćemo videti nešto mnogo gore. To je čista fizika. Više od polovine svih gasova staklene bašte koje proizvode ljudi ispušteno je u poslednjih 50 godina. Ovi gasovi stvaraju toplotu koja remeti vremenske obrasce. Ne postoji način da se zna kada će se dogoditi veliki klimatski događaj, ali katastrofa bi se mogla dogoditi za 50 godina, 10 godina ili mnogo ranije.

Poricatelji klimatskih promena će istaći da naučnici greše, ali tokom proteklih nekoliko decenija, klimatolozi su, ako ništa drugo, bili previše konzervativni. Klimatski uticaji se dešavaju mnogo brže nego što je predviđeno. Na primer, u januaru 2022. godine, britanska procena je rekla da postoji 0,02% šanse da temperature dostignu 40 stepeni pre 2040. Već tog leta, delovi Velike Britanije su premašili tu temperaturu.

Takođe smo došli do tačke gde se „prekretnice“ – kada pad sistema pređe tačku bez povratka – više ne tretiraju kao teorija. Najčešći primer su korali. Prema NOAA, između 2023. i 2025. godine, 84 odsto svetskih korala je pretrpelo izbeljivanje usled toplotnog stresa. Amazonska prašuma je takođe ugrožena. Suše, požari i krčenje šuma uništili su velike delove šuma. Danas se debata više ne odnosi na to da li će Amazon emitovati više ugljen-dioksida nego što skladišti, već kada.

Očekuje se da će ovogodišnji El Ninjo biti najjači ikada zabeležen, što bi moglo da podigne temperature još više.

- Generalno, zemlja je na opasnom putu. Moramo da razgovaramo o najgorem što se može dogoditi. Prirodno je očekivati još veće potrese - kaže Tim Lenton, profesor na Univerzitetu u Ekseteru.

BONUS VIDEO: