TRAMP NAPAO KANADU Premijer Kanade alarmantno upozorio građane: "U ratu smo!"

Trgovinski sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Kanade dostigao je novu, ozbiljnu fazu. Nakon što su trodnevni pregovori u Vašingtonu završeni bez dogovora, SAD su uvele carine od 50 odsto na kanadsku robu vrednu oko 20 milijardi dolara. Na udaru su proizvodi iz brojnih sektora – od hokejaške opreme i građevinskog materijala do alkoholnih pića i tekstila.

Reč je o potezu bez presedana, jer je Vašington prvi put posle 80 godina posegnuo za članom 338 američkog Zakona o carinama iz 1930. godine. Ta odredba predsedniku omogućava da uvede carine ukoliko proceni da druga država diskriminiše američku trgovinu. Za razliku od ranijih mera, nove carine neće moći da se izbegnu ni izvozom robe koja ispunjava uslove sporazuma o slobodnoj trgovini CUSMA, naslednika sporazuma NAFTA. To je do sada predstavljalo svojevrsnu zaštitu za kanadske izvoznike.

Kanada: „Mi smo napadnuti“

Kanadski premijer Mark Karni reagovao je oštro. Nove američke carine nazvao je „pogrešnom procenom“, dok je za neuspeh pregovora optužio administraciju Donalda Trampa i njene, kako je rekao, „neekonomske“ i „nepravedne“ zahteve. Karni je najavio da će Kanada od 8. septembra uzvratiti merama „dolar za dolar“.

Kanadske protivmere obuhvatiće čelik, mlečne proizvode, kućne aparate, poljoprivrednu opremu, celulozu, papir i elektroniku. Na pitanje novinara da li je reč o trgovinskom ratu, Karni je odgovorio bez uvijanja: „U ratu ste kada vas napadnu. Mi smo napadnuti.“ Kanadski premijer otišao je i korak dalje, ocenivši da su nove američke carine osmišljene tako da nanesu štetu Kanadi i podele njeno društvo. Beloj kući je poručio da Vašington ekonomsku povezanost dve zemlje koristi kao oružje.

Freepik.com/Tanjug/AP Photo/AP Photo/Lewis Joly

Kako je počeo sukob Trampa i Kanade?

Da bi se razumela ozbiljnost sadašnje situacije, potrebno je vratiti se na početak drugog mandata Donalda Trampa. Već 20. januara 2025. godine, na dan inauguracije, Tramp je potpisao memorandum kojim je od članova svoje administracije zatražio procenu „nezakonitih migracionih i tokova droge“ iz Kanade, Meksika i Kine.

Samo dve nedelje kasnije, 1. februara, usledio je prvi veliki udarac – SAD su uvele carine od 25 odsto na kanadsku i meksičku robu, kao i carine od 10 odsto na energente. Vašington je meru formalno opravdao vanrednim stanjem zbog krijumčarenja fentanila i ilegalne imigracije. Ipak, količina fentanila koja preko kanadske granice ulazi u SAD statistički je zanemarljiva u poređenju sa količinama koje stižu preko Meksika.

Otava je odgovorila carinama na američku robu vrednu oko 30 milijardi dolara, a protivmere su u naredne tri nedelje proširene na robu vrednu čak 155 milijardi dolara. Sudovi delimično zaustavili Trampovu carinsku politiku. Od početka sukoba retorika Vašingtona bila je jednako oštra kao i trgovinske mere.

Tramp je tadašnjeg kanadskog premijera Džastina Trudoa počeo javno da naziva „guvernerom“, dok je više puta govorio i o mogućnosti da Kanada postane 51. američka savezna država.

Upravo je ta retorika o ugrožavanju kanadskog suvereniteta, više nego same carine, izazvala snažan talas nacionalnog nezadovoljstva u Kanadi. To je odigralo važnu ulogu u neočekivanom povratku Liberalne stranke na vlast početkom 2025. godine, nakon što je Mark Karni nasledio Trudoa na mestu premijera. Tokom 2025. godine američke carine širile su se sektor po sektor. U aprilu su uvedene carine od 25 odsto na automobile, u junu carine od 50 odsto na uvezeni čelik i aluminijum, dok je u avgustu uvedeno dodatnih 35 odsto na niz proizvoda iz Kanade.

Kanada već trpi velike gubitke

Uprkos sudskim odlukama, odnosi Vašingtona i Otave nastavili su da ulaze iz krize u krizu. Trgovinski rat više nije samo tema međunarodne politike, već konkretan ekonomski problem za obe zemlje. Ipak, posledice su mnogo ozbiljnije po Kanadu, imajući u vidu da oko tri četvrtine njenog izvoza tradicionalno odlazi na američko tržište.

U prva dva meseca 2026. godine Kanada je izgubila oko 109.000 radnih mesta, što je dodatno opteretilo tržište rada. Stopa nezaposlenosti je tokom 2025. godine u proseku iznosila 6,8 odsto, dok je u trećem tromesečju dostigla 7 odsto. Industrije direktno pogođene carinama pretrpele su posebno težak udarac. Proizvodnja aluminijuma pala je 15,5 odsto, proizvodnja karoserija i prikolica 11,6 odsto, dok je izvoz čelika smanjen za 25 odsto.

Nova analiza, objavljena nakon poslednje eskalacije, procenjuje da bi gubitak povlašćenog pristupa američkom tržištu za oko 17,7 do 20 milijardi dolara kanadskog izvoza mogao da dovede do gubitka gotovo 90.000 radnih mesta.

Istovremeno, nezaposlenost bi mogla dodatno da poraste za 0,4 procentna poena, dok bi privredni rast bio usporen za između 0,2 i 0,3 odsto.

Za obične građane to znači skuplju uvoznu robu – od pića i mlečnih proizvoda do građevinskog materijala – ali i sve veću neizvesnost kada je reč o radnim mestima u industrijskim regionima poput Ontarija i Kvebeka, gde su koncentrisane čeličane, fabrike aluminijuma i automobilska industrija.

 

Ostavite komentar