KAKAV BI MOGAO DA BUDE KRAJ RATA U IRANU? Ovo su tri moguća scenarija - i zapanjujuća su

Rat u Iranu je započet vojnom operacijom Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana u subotu 28. februara 2026. Napad je započeo koordiniranim udarima na Teheran, Isfahan, Kom, Karadž i Kermanšah.  Iran je na napad odgovorio operacijom ispalivši balističke projektile i dronove prema Izraelu, te prema američkim i savezničkim ciljevima u Jordanu, Iraku, Kuvajtu, Bahreinu, Kataru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ciljane su američke baze.

Prvih šest dana rata u Iranu koštalo je SAD 12,7 milijardi dolara, a Pentagon sada traži čak 200 milijardi dolara za finansiranje vojnih operacija.

Cena nafte od 125 dolara po barelu više nije fantazija Irana ili Rusije. Ras Laffan, krunski dragulj Katara i najveće svetsko postrojenje za tečni prirodni gas, možda se neće u potpunosti ponovo otvoriti pet godina, uz godišnji trošak od 20 milijardi dolara.

Tanjug/AP

 

Druga zapaljiva naftna skladišta u Zalivu, od Bahreina do Abu Dabija, izložena su iranskim jeftinim bespilotnim letelicama. Tome treba dodati i ljudsku cenu od 18.000 ranjenih civila i više od 3.000 ubijenih samo u Iranu, piše The Guardian.

Iranski režim nema grižu savesti zbog eskalacije rata. Štaviše, njegova spremnost da to učini njegovo je najveće oružje. Jedan iranski zvaničnik upozorio je ove nedelje: "Pripremljene su i druge karte koje će ući u igru u pravom trenutku". To se verovatno odnosi na postrojenja za desalinizaciju u Zalivu, središte krhkog ekosistema regiona.

Ranije u ratu Izrael je bombardovao četiri velika skladišta goriva oko Teherana, uzrokujući pad crne kiše nad gradom. Čini se da je diplomatija zapala u ćorsokak. U britanskoj ambasadi u Teheranu jedini stanovnik je pas – i to s tri noge. Na diplomatskim ručkovima u Londonu vode se sumorni razgovori o izlaznim strategijama, ali malo ko može da predloži onu koju bi Tramp bio spreman da prihvati.

tanjug ap / X Printscreen/rosalise99

 

Kako bi rat mogao da se završi?

Postoje tri opcije: dugotrajan i iscrpljujući sukob koji završava iranskom kapitulacijom; jednostrano Trampovo proglašenje pobede; ili sporazum – veliki ili mali, regionalni ili bilateralni, sveobuhvatan ili ograničen – koji okončava borbe.

Za Simona Mekdonalda, bivšeg stalnog sekretara britanskog Ministarstva spoljnih poslova, pobedu SAD i Izraela ne treba otpisati.

"Prema onome što vidim u Iranu, zemlja koja ostvaruje svoje ciljeve je Izrael. Netanjahu je ceo život bio lično opsednut Iranom… Ovo je kulminacija njegovog životnog plana. Moglo bi uspeti", rekao je.

U drugoj opciji, Donald Tramp bi mogao da proglasi pobedu i jednostavno ode, tvrdeći da je uništio ili umanjio sposobnost Irana da ponovo preti regionu.

Izrael, koji sada lobira za slanje kopnenih snaga, ne bi imao izbora nego da prihvati tu procenu. Gde se nalazi iranski visoko obogaćeni uranijum ostalo bi nepoznato, granice američke vazdušne moći bile bi potvrđene, a Hormuški moreuz – koji je na najužem mestu širok oko 34 kilometra – i dalje bi bio usko grlo za promet tankera.

No, to pretpostavlja da je Iran spreman da pristane na takav scenario.

Shutterstock

 

Zapanjujuće je da reformisti poput Mohamad Hatami tvrde da je atentat na Laridžanija unazadio šanse za mir.

"Neverovatno je da su oni koji su pod brutalnim napadom upravo oni koji su sposobni i voljni da donesu dostojanstven mir ako takav put postoji", rekao je Hatami.

Konačna opcija je deeskalacija praćena mirom. Taj mir bi mogao biti postignut ili kroz sveobuhvatan dogovor ili postepeno.

Badr Albusaidi izneo je racionalnu viziju u kojoj sve strane u regionu postižu suštinski sporazum o nuklearnoj transparentnosti u okviru regionalnog pakta o nenapadanju.

Ali Zaliv je podeljen oko toga šta je veća pretnja: Izrael ili Iran. Iranska spremnost da žrtvuje ekonomije Zaliva slabi njen položaj, čak i u Kataru i Turskoj.

Ako i postoji spremnost za preispitivanje vrednosti američkih baza u Zalivu, to nije očigledno. Faisal bin Farhan rekao je da se Iran preračunao ako je verovao da zalivske države nisu sposobne da odgovore.

"Ono malo poverenja što je postojalo potpuno je uništeno", rekao je. Bez poverenja, razaranje će se nastaviti, a Iran će dočekati Novruz – novu godinu – bez ikakvog privida obnove.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar