IRAN MENJA STRATEGIJU: Nafta je bila samo mamac, sada je na meti ono što vredi više od zlata, ajatolah poručuje: Tećiće krv Persijskim zalivom

Trinaestog dana rata na Bliskom istoku Iran je nastavio da napada naftne tankere u Ormuskom moreuzu, između ostalog i u teritorijalnim vodama Iraka.

Cena nafte je nakratko porasla na 120 dolara po barelu, da bi se potom stabilizovala na oko 100 dolara. Istovremeno su se 32 zemlje članice Međunarodne agencije za energiju (IEA) složile da oslobode 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi, što predstavlja najveću koordinisanu isporuku u istoriji.

Cilj je da se ublaže poremećaji na tržištu i obuzda rast cena.

– Rat na Bliskom istoku stvara najveći poremećaj snabdevanja u istoriji globalnog tržišta nafte – upozorila je IEA.

Prihvatljiv završetak rata

Persijski zaliv pokazuje se kao glavna, a možda i jedina velika prednost Irana. Teheran je svestan da će, što duže blokira Ormuz, cena nafte više rasti. Posledice blokade osetile bi mnoge države.

Zemlje Zaliva izvoze toliko nafte da proizvodnja iz SAD, Norveške, Kanade, Brazila ili drugih proizvođača ne može u potpunosti da nadomesti taj gubitak.

AP Photo/Bilal Hussein

 

Zalivske zemlje, odnosno Irak, Katar, Kuvajt, UAE i Saudijska Arabija, već su smanjile ukupnu proizvodnju nafte za najmanje 10 miliona barela dnevno – količinu koja odgovara gotovo deset odsto svetske potražnje.

U prvom obraćanju javnosti novi vrhovni verski vođa Irana Modžtaba Hamenei poručio je da će Ormuski moreuz i dalje koristiti kao sredstvo pritiska na Sjedinjene Američke Države i Izrael.

– Šaljemo poruku liderima regiona da želimo dobre odnose sa susedima. Međutim, postojanje američkih baza u nekim od tih zemalja i njihovo korišćenje za napade na Iran ne koristi regionu i one moraju biti zatvorene – navodi se u saopštenju iranskog režima emitovanom na državnoj televiziji, za koje se tvrdi da dolazi direktno od Hameneija.

 

 

Prema navodima Rojtersa, američki obaveštajni podaci pokazuju da je iransko rukovodstvo i dalje uglavnom netaknuto i da mu u skorije vreme ne preti kolaps.

Suočen sa rastućim političkim pritiskom zbog visokih cena nafte, američki predsednik Donald Tramp najavio je da će „uskoro“ okončati najveću američku vojnu operaciju od 2003. godine. Ipak, pronalaženje prihvatljivog završetka rata moglo bi biti teško ako tvrda struja u iranskom rukovodstvu ostane na vlasti.

Desalinizacija

Treba pomenuti da bi jedan drugi resurs, osim nafte, mogao biti pod još većim rizikom – voda, bez koje nema života. U izuzetno sušnom regionu Persijskog zaliva, koji ima veoma malo prirodnih izvora slatke vode, veliki deo pitke vode dobija se desalinizacijom.

Ukratko, reč je o tehnologiji uklanjanja soli i minerala iz morske vode kako bi se dobila slatka, pitka voda.

U Saudijskoj Arabiji desalinizacija obezbeđuje oko 70 odsto pitke vode, u Omanu oko 86 odsto, a u Kuvajtu čak 90 odsto.

Veliki gradovi poput Dubaija, Abu Dabija i Dohe gotovo u potpunosti zavise od takvih postrojenja. Iran, s druge strane, većinu vode i dalje dobija iz reka i podzemnih izvora.

Mnoga postrojenja za desalinizaciju u Zalivu integrisana su sa elektranama, što znači da bi napadi na elektroenergetsku infrastrukturu mogli da poremete i snabdevanje pitkom vodom.

U nedelju je zabeležen i prvi direktan napad na takvo postrojenje. Bahreinski zvaničnici tvrde da je iranski dron oštetio jedno postrojenje za desalinizaciju, iako snabdevanje vodom za sada nije poremećeno.

Teheran je istovremeno pokrenuo novi talas napada dronovima i raketama na Saudijsku Arabiju, Kuvajt, UAE i Jordan, ciljajući aerodrome, elektroenergetska postrojenja, kao i američke ambasade i vojne baze.

Ključni izvor prihoda

Istovremeno, SAD razmatraju zauzimanje iranskih ostrva, pre svega ostrva Harg, kroz koje prolazi oko 90 odsto iranskog izvoza nafte, saznaje Si-En-En.

Američka računica je jednostavna: ako Iran ne može da prodaje naftu, ne može da finansira režim ni nastavak rata.

Iran je zapretio snažnom odmazdom ako američke snage pokušaju iskrcavanje na iransku teritoriju.

– Napustićemo svaku uzdržanost i učiniti da Persijskim zalivom teče krv osvajača. Krv američkih vojnika lična je odgovornost Donalda Trampa – poručio je predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Galibaf.

AP Photo/Bilal Hussein

 

Pojedini stručnjaci smatraju da bi to bio veoma rizičan potez. Bivša obaveštajna oficirka britanske vojske Linet Nusbaker smatra da bi uništavanje infrastrukture na Hargu moglo da izazove dugotrajan skok cena nafte i ozbiljno poremeti globalno energetsko tržište.

Osim toga, uništavanje ključnog izvora prihoda Irana moglo bi dodatno destabilizovati zemlju i otežati svaku buduću političku tranziciju.

Postavlja se i pitanje koliko bi dugo trajala operacija. Zauzimanje ostrva zahtevalo bi slanje američkih vojnika na teren, što bi moglo biti neprihvatljivo velikom broju američkih birača. Što operacija duže traje, to je veći rizik da Amerikanci tamo ostanu „zarobljeni“.

U međuvremenu Izrael širi vojne operacije u Libanu i poziva civile da evakuišu jug zemlje.

Obraćajući se libanskom predsedniku, izraelski ministar odbrane Izrael Kac upozorio je da će, ukoliko libanska vlada ne može da spreči Hezbolah u napadima, Izrael „to učiniti sam“.

Izraelske vazdušne snage takođe su napale nuklearni kompleks Talekan, oko 30 kilometara jugoistočno od Teherana, jer Iran tamo navodno razvija oružje.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar