ZELENSKI IZJAVIO DA NE BI OBNAVLJAO NAFTOVOD DRUŽBA Pomenuo i Orbana i izbore u Mađarskoj

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da pitanje obnove naftovoda Družba, oštećenog u ruskim napadima, ima ne samo tehničku već i političku dimenziju i da smatra da se ne isplati popravljati oštećeni naftovod.
"Da budem iskren, ne bih ga obnovio. To je moj stav. Rekao sam ovo liderima Evrope i onima koji su me zvali u vezi sa ovim pitanjem, kao i rukovodstvu Evropske unije. Jer ovo je ruska nafta. Postoje neki principi koji nemaju cenu. Rusi nas ubijaju, a mi moramo da damo naftu (mađarskom premijeru Viktoru) Orbanu, jer bez ove nafte on ne može da pobedi na izborima. Stoga je ovo moj stav", naglasio je Zelenski na konferenciji za novinare u Kijevu, prenosi Suspilne.

Prema njegovim rečima, Ukrajina ne blokira pristup objektu predstavnicima Evropske komisije, već smatra da je dovoljna sopstvena potvrda činjenica o uništenju.

Povodom zahteva Mađarske i Slovačke da EU pošalje nezavisne stručnjake da utvrde stanje naftovoda, Zelenski je naglasio da je Ukrajina nezavisna država i da pruža činjenične informacije o oštećenjima na naftovodu.

"Imamo nezavisnu državu, imamo naftovod, Rusija ga je više puta uništavala, a bilo je i povređenih nakon drugog uništenja našeg naftovoda, i kada su hteli da nas provere, jasno smo rekli da je došlo do uništenja. Ne mislim da nam predstavnici EU ne veruju. Mislim da je naša reč dovoljna. Tokom godina smo pokazali da smo pravi partneri", rekao je Zelenski.

Zelenski je naveo da Ukrajina čeka zvaničan zahtev Mađarske i zemalja EU u vezi sa pristupom oštećenoj infrastrukturi naftovoda Družba radi inspekcije i podsetio da EU povezuje finansijsku pomoć Ukrajini i dodelu kredita od 90 milijardi evra sa obnavljanjem naftovoda.

Generalni direktor ukrajinske državne energetske kompanije Naftogas Sergej Korecki izjavio je na brifingu da će biti potrebno mesec i po dana da se osigura tehnološka sposobnost naftovodne infrastrukture.

Paralelno sa tim, dodao je, Naftogas priprema projektno-proračunsku dokumentaciju, kojom se izračunava potreba za restauracijom i izgradnjom alternativnog naftovoda.
On je napomenuo je da je ključna šteta nastala 27. januara u području grada Brodi, gde je uništena glavna crpna stanica, kao i da obnova infrastrukture zahteva sveobuhvatan pristup.

"Ovo je infrastruktura velikih razmera: pumpne jedinice, kompresori, kablovske estakade, kontrolne table i elektronika. Objekat zahteva sveobuhvatnu restauraciju. Posebno, mora biti opremljen rezervoar za pražnjenje koji štiti sistem od prekomernog pritiska, sprečavajući uništenje cevovoda i ekološku katastrofu", rekao je Korecki i podsetio da je na putu ka evropskim integracijama, pitanje ekologije fundamentalno.
Prema njegovim rečima, u evropskim zemljama, priprema projekta restauracije trajala bi tri do šest meseci, samo za projekat.

"Ovde su radovi u toku", rekao je Korecki i dodao da je neophodno sprečiti ekološku katastrofu u Lavovskoj oblasti tokom obnove naftovoda i uzeti u obzir pretnju od Rusije tokom radova na popravci.

On je objasnio da je nakon ruskog napada Državna služba za vanredne situacije Ukrajine učinila sve što je moguće da spreči izlivanje nafte iz naftovoda i nanošenje štete reci Stir i životnoj sredini u okruženju.

Naftovod Družba jedan je od najvećih sistema za transport ruske nafte u Evropu, a njegovo funkcionisanje ima značajan uticaj na snabdevanje rafinerija u više zemalja regiona.
Snabdevanje preko južnog kraka naftovoda Družba, koji ide preko teritorije Ukrajine, prekinuto je 27. januara, nakon što je, prema vlastima u Kijevu, ruski napad oštetio infrastrukturu i izazvao požar na jednoj pumpnoj stanici.

Od tada je transport ruske nafte ka rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj obustavljen dok traju procene štete i popravke, preneo je Interfaks.

Premijeri Mađarske i Slovačke, Viktor Orban i Robert Fico, optužili su Kijev da namerno odugovlači obnovu transporta nafte preko Družbe iz političkih razloga, dok Ukrajina tvrdi da su popravke tehnički složene i da se izvode pod stalnom pretnjom novih napada.

Spor je dodatno eskalirao kada su Budimpešta i Bratislava kao odgovor obustavile deo energetskih isporuka Ukrajini, uključujući dizel i vanredne isporuke električne energije, dok je Mađarska zapretila i blokadom novih sankcija EU protiv Rusije dok se transport nafte ne obnovi, prenose mediji.

BONUS VIDEO: