PUTINOVE ČASNE SESTRE VRBUJU PO ŠVEDSKOJ Baza im je pored strateškog aerodroma kod Štokholma!

Prodajući rukotvorine švedskim vernicima prošlog Božića, časne sestre manastira Svete Jelisavete, obučene u bele marame i s krstovima, delovale su kao oličenje nevinosti. Za parohijane u Tabiju, bogatom predgrađu Stokholma, njihovo prisustvo nije bilo neobično, jer im je sam rektor dozvolio da postave sto u crkvenom hodniku.

Međutim, kako je kasnije otkriveno, nije se radilo o običnim časnim sestrama, već o prikupljačicama sredstava iz beloruskog manastira koji podržava invaziju na Ukrajinu i ima veze s ruskom vojnom obaveštajnom službom GRU, na šta je kasnije u saopštenju upozorila Švedska crkva, piše The Telegraph.

Ubrzo su švedski mediji bili preplavljeni naslovima o proputinovskim "špijunskim časnim sestrama" koje su se infiltrirale u dvadesetak crkava, a rektor iz Tabyia morao je da se brani od optužbi da njegova parohija finansira Rusiju.

Ovaj slučaj otkrio je kako Rusija koristi otvorenost švedskih crkava u propagandne svrhe, s ciljem da prikaže kako su beloruske časne sestre i njihove prokremaljske vrednosti dobrodošle u zemljama NATO-a. To se nadovezuje na ranije pokušaje Ruske pravoslavne crkve da od švedskih crkava pozajmljuje objekte u blizini vojnih baza i aerodroma.

Tanjug/AP

Reakcija parohije Tabi

Mikael Ojermo, rektor parohije u Tabiju, izjavio je u intervjuu da nije bio svestan razmera optužbi protiv manastira Svete Jelisavete kada ih je pozvao prošle godine, kao i nekoliko puta pre invazije 2022. godine. Prisetio se njihove posete: „Kada su došle, dali smo im dva stola, a one su stajale u hodniku prodajući rukotvorine od drveta, pleteninu, čarape i slično.“

Objasnio je da je njegova crkva oduvek pomagala hrišćanima iz „diktatura“, povlačeći paralelu sa vremenom Hladnog rata. „Dovoljno sam star da se sećam kada su dolazili sveštenici iz Nemačke Demokratske Republike… ako bi došla trojica, dvojica bi bila stvarna, a jedan bi bio špijun“, rekao je.

Priznao je da je tek ove godine shvatio kako bi prisustvo časnih sestara moglo biti iskorišćeno za propagandu Kremlja. „Ono što sam ovog puta shvatio, a ranije nisam, jeste da one mogu da se koriste kao propaganda. Ranije nisam došao do tog zaključka i sada vidim da to može biti problem“, rekao je Ojermo.

Odbacio je tvrdnje da su njegovi parohijani finansirali rat, rekavši: „Mali broj ljudi je došao i kupio nešto – to ne može da finansira rat, apsolutno ne.“

Pozadina manastira i upozorenje Crkve

Protojerej Andrej Lemešonok, duhovni vođa manastira, opisao je svoje časne sestre kao „borbenu jedinicu“. Zbog čestog poziranja sa simbolom „Z“, koji označava rusku invaziju, dobile su nadimak „Z-časne sestre“, a fotografisane su u okupiranim delovima Ukrajine u pancirima dok podižu moral ruskim vojnicima.

U Velikoj Britaniji im je 2022. godine zabranjen ulazak u katedralu u Vinčesteru zbog njihovog stava o ratu. Nakon incidenta u Tabiju, Švedska crkva izdala je upozorenje svim zajednicama. U saopštenju se navodi da manastir Svete Jelisavete „koristi svoje prihode za podršku ruskom nacionalizmu, podržava rusku agresiju na Ukrajinu i ima bliske veze sa GRU-om“.

Dodaje se: „Manastir tvrdi da prihodi idu u dobrotvorne svrhe. To nije tačno… Švedska crkva savetuje da se njihove aktivnosti ni na koji način ne podržavaju.“ Manastir je u izjavi za švedske medije negirao podršku ratu, tvrdeći da se bave isključivo pomaganjem ugroženima.

Širi obrazac ruskog uticaja

Za Kristinu Smit, rukovoditeljku jedinice za krizno planiranje Švedske crkve, slučaj „špijunskih časnih sestara“ deo je šireg obrasca. Potvrdila je da Rusija već neko vreme pokušava da manipuliše njihovim parohijama.

„Izdali smo opšte upozorenje protiv dopuštanja Ruskoj pravoslavnoj crkvi da iznajmljuje ili koristi crkvene objekte, jer smo primetili da su lokacije koje su želeli da koriste bile u blizini vojnih objekata“, rekla je. Prema njenim rečima, invazija 2022. godine bila je „grubo buđenje za mnoge Šveđane“.

Crkva pored strateškog aerodroma

Primer ruskih manipulacija je izgradnja pravoslavne crkve u gradu Vesterosu, pored aerodroma Stokholm–Vesteros. Taj aerodrom ima jednu od najdužih poletno-sletnih pista u zemlji i smatra se „rezervnim“ aerodromom za krizne situacije.

Iako je ruska ambasada ismejala tvrdnje da crkva skriva špijune, švedske obaveštajne službe smatraju da se ona verovatno koristi kao platforma za špijunažu.

Gradsko veće Vesterosa, koje je dalo dozvolu za gradnju pre invazije, sada to smatra ozbiljnom greškom i obećalo je da će vratiti zemljište. „Sumnjamo da je ova crkva uporište koje se koristi za prikupljanje informacija protiv Švedske“, rekla je Eleonore Lundkvist, potpredsednica opozicije u gradskom veću.

Prilikom posete crkvi, novinari su zatekli objekat ograđen ogradom, prekriven nadzornim kamerama i sa upozorenjima na psa čuvara, bez ikakvih znakova života. Rusija, s druge strane, tvrdi da je to samo crkva.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar