RUSIJA ODBIJA MIROVNI PLAN ZA UKRAJINU Putin izneo nove zahteve: "Američki predlog ne zadovoljava ruske interese"

Rusija će zatražiti značajne izmene nacrta mirovnog plana koji su dogovorile Ukrajina i Sjedinjene Američke Države, tvrdeći da trenutni predlog ne zadovoljava ključne ruske interese. Moskva plan od 20 tačaka vidi tek kao početnu osnovu za dalje pregovore, otkrio je izvor iz Kremlja za Bloomberg.

Ključni ruski zahtevi

Prema tom izvoru, Moskva smatra da planu „nedostaju odredbe važne za Rusiju i da ne odgovara na mnoga pitanja“. Kremlj posebno insistira na „garancijama protiv budućeg širenja vojnog saveza NATO na istok“, kao i na obavezi o neutralnom statusu Ukrajine u slučaju njenog ulaska u Evropsku uniju.

Osim toga, Rusija je nezadovoljna zbog „nedostatka ograničenja“ kada je reč o veličini ukrajinskih oružanih snaga i vrstama naoružanja koje Ukrajina može da poseduje. Na listi zahteva nalaze se i „jasne garancije“ u vezi sa statusom ruskog jezika u Ukrajini, kao i ukidanje zapadnih sankcija i rešavanje pitanja ruske imovine zamrznute na Zapadu.

Izvor je dodao da Rusija trenutni dokument smatra „prilično tipičnim ukrajinskim planom“, ali da će ga „proučiti hladne glave“.

Zelenski nudi velike ustupke

Podsetimo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski juče je prvi put javno izneo sadržaj mirovnog plana od 20 tačaka, dogovorenog sa Sjedinjenim Američkim Državama. Tom prilikom naglasio je da Ukrajina ne prihvata zahtev za odricanjem od članstva u NATO-u, što je bilo uključeno u raniji plan od 28 tačaka.

Zelenski je takođe otkrio da nacrt sporazuma ne predviđa ukidanje američkih sankcija protiv Rusije, ali da Vašington planira njihovo postepeno ukidanje nakon završetka rata.

Dodao je da očekuje odgovor Moskve nakon što američka strana stupi u kontakt sa Kremljom. Ukrajinski predsednik govorio je i o detaljima bezbednosnih garancija između Ukrajine, Sjedinjenih Država i evropskih zemalja, koje bi činile ključni deo svakog mirovnog sporazuma sa Rusijom.

Tanjug/AP

Povlačenje trupa i demilitarizovana zona

Nacrt sporazuma od 20 tačaka predstavlja skraćenu verziju prvobitnog plana od 28 tačaka o kojem su SAD ranije razgovarale sa ruskom stranom. Zelenski je u svojim izjavama predstavio ono što ukrajinska strana smatra prihvatljivim kompromisom za povlačenje svojih trupa iz delova Donjecke oblasti koje trenutno ne drže ruske snage.

To područje uključuje takozvani „pojas utvrđenja“, odnosno ukrajinske utvrđene gradove poput Kramatorska i Slavjanska, koji trenutno predstavljaju prepreku svakom potencijalnom ruskom prodoru dublje u unutrašnjost Ukrajine. Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da Ukrajina mora praktično da ustupi čitavu Donjecku oblast kako bi mirovni plan uspeo.

Objašnjavajući stav Kijeva, Zelenski je rekao da bi Rusija morala da povuče svoje snage sa teritorije ekvivalentne onoj koju bi napustile ukrajinske trupe, čime bi se stvorila demilitarizovana zona oko pojedinih sadašnjih linija fronta.

„Ako ovde uspostavimo slobodnu ekonomsku zonu, a ona podrazumeva praktično demilitarizovanu zonu – što znači da se teške snage uklanjaju sa tog područja – i ako je ta udaljenost, na primer, 40 kilometara (može biti pet, 10 ili 40 kilometara), tada bi, ako su Kramatorsk i Slavjansk naša slobodna ekonomska zona, Rusi morali da povuku svoje trupe u skladu s tim, za pet, 10 ili 40 kilometara“, rekao je Zelenski.

Ako Rusija ponovo napadne – SAD i Evropa odgovaraju

Među ostalim ključnim tačkama nacrta plana, uključujući predložene izmene Kijeva, nalaze se potvrda suvereniteta Ukrajine i sporazum o nenapadanju između Rusije i Ukrajine, kao i bezbednosne garancije koje bi Ukrajini pružili SAD, NATO i evropske zemlje. Prema Zelenskom, te garancije bi „odražavale član 5“ – osnovno načelo kolektivne odbrane NATO-a.

Plan predviđa vojni odgovor i ponovno uvođenje sankcija Moskvi u slučaju da Rusija napadne Ukrajinu, dok bi garancije bile povučene ukoliko Ukrajina prva napadne Rusiju ili bez provokacije otvori vatru na rusku teritoriju.

TANJUG AP

Dokument takođe uključuje paket za posleratni ekonomski oporavak Ukrajine, uključujući osnivanje Ukrajinskog razvojnog fonda za ulaganja u tehnologiju, data-centre i veštačku inteligenciju, kao i ulaganja američkih kompanija u ukrajinski sektor prirodnog gasa. Zelenski je procenio ukupne ekonomske gubitke izazvane ratom na oko 800 milijardi dolara.

Predlaže se i kompromisno rešenje za rad nuklearne elektrane Zaporožje, koja je trenutno pod ruskom kontrolom, prema kojem bi elektranom upravljalo zajedničko američko-ukrajinsko preduzeće. Polovina proizvedene električne energije pripala bi Ukrajini, dok bi ostatak raspoređivale Sjedinjene Države.

Plan predviđa i povlačenje ruskih trupa iz Dnjepropetrovske, Nikolajevske, Sumske i Harkovske oblasti.

Ceo proces bio bi formalizovan pravno obavezujućim sporazumom, čiju bi primenu nadziralo i garantovalo Veće za mir, kojim bi predsedavao američki predsednik Donald Tramp. Potpuni prekid vatre stupio bi na snagu odmah nakon što se sve strane usaglase.

Referendum kao konačna potvrda

Kontrola teritorije ostaje najkompleksnije pitanje svakog sporazuma. Zelenski je govorio i o mogućnosti održavanja nacionalnog referenduma u Ukrajini kojim bi se formalizovao kraj rata.

„Ljudi bi tada mogli da biraju – da li im ovakav kraj odgovara ili ne. To bi bio referendum. Referendum zahteva najmanje 60 dana i potreban nam je pravi prekid vatre u trajanju od 60 dana, jer ga u suprotnom ne možemo održati. Drugim rečima, referendum ne bi bio legitiman“, rekao je Zelenski.

Dodao je da se od ljudi koji žive na teritorijama pod ruskom kontrolom ne može očekivati da glasaju slobodno i pošteno.

„Na teritoriji koju mi kontrolišemo, gde se pravni i pošteni referendum može sprovesti, proces glasanja i pripreme – kao i, uzgred rečeno, eventualni izbori o kojima naši partneri govore – mora da se odvija u bezbednim uslovima. Bez bezbednosti, legitimitet je takođe upitan. Sve to objašnjavamo našim partnerima“, rekao je Zelenski.

Američki napori i reakcija Kremlja

Mirovni napori administracije Donalda Trampa, koje predvode specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof i zet američkog predsednika Džared Kušner, poslednjih nedelja beleže spor, ali postepen napredak.

Tokom vikenda, ukrajinska delegacija, predvođena sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost Rustemom Umerovim, i izaslanik Kremlja Kiril Dmitrijev, odvojeno su se sastali sa američkim kolegama u razgovorima koje je Vitkof opisao kao „konstruktivne i produktivne“.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je Dmitrijev podneo Vladimiru Putinu „detaljan izveštaj o rezultatima svog putovanja u Majami“.

„Na osnovu tih informacija, Moskva će formulisati svoje naredne korake i nastaviti kontakte u veoma bliskoj budućnosti putem postojećih kanala“, rekao je Peskov, odbijajući da ulazi u detalje. Dodao je da Moskva smatra „kontraproduktivnim“ vođenje pregovora putem medija.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar