TREĆI SVETSKI RAT POČINJE 2028. GODINE? Simulacija predviđa i mesto na kom će Rusi da udare: "Snage su sletele"

Najseverniji grad na svetu, Longjirbjen, nalazi se na arhipelagu Svalbard, strateški važnom i demilitarizovanom području pod suverenitetom Norveške. Smešten usred arktičke tundre, između glečera i pod polarnim nebom, Longjirbjen leži gotovo na pola puta između Severnog pola i ruskog poluostrva Kola, gde se nalazi glavno sedište ruske nuklearne flote, piše Der Spiegel.

U gradu gde je tlo večno smrznuto, kuće i stambeni blokovi za više od dve hiljade stanovnika podignuti su na stubovima. Tokom sezone, kruzeri svakodnevno iskrcavaju talase znatiželjnih turista koji probaju lokalne arktičke specijalitete – pršut od irvasa, dimljenog tuljana i odrezak od kita poslužen s kompotom od luka.

Dugo godina norveški moto za sever bio je “Visoki sever, niska napetost“. Time se izražavala nada da će odnosi sa Rusijom na Arktiku ostati mirni, uprkos globalnim tenzijama. Međutim, toj ideji sada je, čini se, došao kraj.

Norveška vlada planira značajno povećanje vojnog budžeta – ubuduće će za odbranu izdvajati pet odsto BDP-a, više nego duplo u odnosu na ranije. Ova odluka doneta je zbog rastućeg strateškog značaja arhipelaga Svalbard, koji omogućava kontrolu nad ključnim pomorskim rutama između Barencovog mora i Severnog Atlantika, kao i pristup bogatim, još neiskorišćenim rezervama nafte i gasa.

Ruski predsednik Vladimir Putin još je 2020. prepoznao rastući značaj Arktika i doneo plan razvoja regiona iznad Polarnog kruga, a ubrzo potom naredio i reorganizaciju Severne flote, koja je postala samostalni vojni okrug sa snažnim nuklearnim arsenalom.

Prema međunarodnom sporazumu iz 1925. godine, koji je ratifikovao i Sovjetski Savez, Svalbard pripada Norveškoj kao demilitarizovana zona – što znači da formalno potpada i pod teritoriju NATO-a, podseća Der Spiegel.

Međutim, nakon ruskog napada na Ukrajinu 2022. godine, raste zabrinutost da bi Svalbard mogao postati novo žarište. Osim strateškog položaja, arhipelag naseljava i značajan broj Rusa.

Na ostrvu i dalje deluju ruska uporišta pod upravom državnog rudarskog koncerna “Arktikugol”, osnovanog 1931. u Moskvi. Kompanija trenutno upravlja s pet lokacija na Svalbardu – tri su nenaseljene, ali politički izuzetno važne. Glavno aktivno naselje je Barencburg, smešten 36 kilometara od norveškog Longjirbjena, gde se i dalje kopa ugalj, iako su rezerve pri kraju.

U naseljima Piramiden i Grumant, koja su gotovo napuštena, i dalje stoje biste Lenjina i parole iz sovjetskog doba. Prisustvo kompanije “Arktikugol”, i pored ekonomske neisplativosti, ima jasnu političku svrhu – očuvanje ruskog prisustva u strateški važnom regionu.

Guverner Svalbarda Lars Fause, koga je imenovao kralj Harald V, upozorava da je bezbednosna situacija ozbiljna.

– Čak i ako sukob između Rusije i Zapada ne bi izbio direktno na Svalbardu, sigurno bi se proširio i ovde. A mi imamo pravo na odbranu. Bilo bi tragično ako bismo morali da se predamo bez borbe dok nas neprijatelj bombarduje. Ugovor koji poštujemo nigde ne kaže da se ne smemo braniti – rekao je Fause za Der Spiegel.

On je potvrdio da se norveške vlasti redovno konsultuju sa vladom u Oslu o postupcima u slučaju potencijalne ruske invazije.

– Razgovaramo o tome šta bi policija ili vojska trebalo da učine ako ti mali zeleni ljudi sa kalašnjikovima stvarno kroče na norvešku teritoriju – rekao je Fause, aludirajući na ruske vojnike bez oznaka koji su 2014. zauzeli Krim.

Prema dokumentu NATO Defence Collegea iz 2024. godine, vojni analitičari Saveza razvili su krizni plan za moguće rusko iskrcavanje na Svalbard. U simulaciji se predviđa da bi se invazija mogla dogoditi u aprilu 2028, kada bi razglas u Longjirbjenu objavio: “Stanovnici Longjirbjena! Ruske snage su sletele i mirno preuzele arhipelag.“

Autor simulacije predviđa da bi SAD, Kanada, Velika Britanija i nordijske zemlje zahtevale hitnu vojnu reakciju, dok bi Nemačka i Francuska oklijevale, ne želeći da skreću fokus s rata u Ukrajini.

Od početka rata u Ukrajini, retorika iz Moskve postala je znatno oštrija. Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova optužio je Norvešku za “provokativno ponašanje“, “prikrivenu militarizaciju Svalbarda“ i “antirusku diskriminaciju“, upozorivši da će to dovesti do “rastućih napetosti“.

Uprkos svemu, kontakti između Norvežana i Rusa na Svalbardu i dalje postoje. Deca iz ruskih naselja učestvuju u proslavama norveškog nacionalnog praznika, a u crkvi u Longjirbjenu ponekad među vernicima sedi i Ildar Nverov, direktor “Arktikugola” i ključni predstavnik Moskve na ostrvu.

– Svakodnevni život na Svalbardu i dalje se odvija na čudan način normalno – kaže Fause.

On dodaje da se i dalje pet puta godišnje sastaje s direktorom “Arktikugola” i ruskim konzulom, naizmenično u ruskim i norveškim naseljima, ali da je tradicija zajedničke čašice votke – ukinuta.

– Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. odbio sam svaki takav oblik druženja – rekao je Fause.

Norveške vlasti pažljivo prate situaciju – policija, carina i predstavnici dvanaest državnih institucija redovno ulaze u ruski nadzirane zone kako bi proverili poštovanje norveškog pravnog poretka. Zabrinutost je naročito porasla u septembru, kada je u Barencburg uplovio brod “Kapitan Jakovljev“, koji se nalazi na američkoj listi sankcija zbog transporta ruskog vojnog naoružanja i tenkova.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar