NATO OPERACIJA "ISTOČNI STRAŽAR" Zapad se ubrzano sprema za odbranu od ruske invazije!

Kada je poljski radar otkrio masu ruskih dronova kako ulaze u vazdušni prostor zemlje noću 9/10. septembra, reakcija je bila brza, ali i zabrinjavajuća za ceo savez. Poljska je oborila nekoliko letelica, a ostatak su nadzirali saveznici. Ovo je bilo prvi put da je članica NATO-a oborila ruske dronove u svom vazdušnom prostoru.

Ovaj incident je naveo Alijansu da zvanično pokrene novu operaciju – Istočni Stražar – kako bi povećala prisustvo, nadzor i brzinu reakcije na istočnom boku.

Shutterstock

Generalni sekretar Mark Rute najavio je Istočni Stražar 12. septembra u Briselu, naglašavajući da to nije ad hoc gest, već dugoročni mehanizam. Vrhovni komandant Savezničkih snaga u Evropi (SACEUR), general Aleksus G. Grinkjevič, dodao je da nova aktivnost ima za cilj da pokaže kako je NATO-ova odbrana jednako povezana u miru i u krizi.

Iza poruke stoji jasna poruka Moskvi – Alijansa neće dozvoliti da njene granice postanu sive zone za testiranje ruskih dronova ili projektila.

Poljska javnost i politička elita doživeli su incident kao namerni test spremnosti NATO-a i brzine reakcije na svojoj granici. Ministarstvo odbrane je izjavilo da je to bio pokušaj Moskve da testira sposobnost NATO-a da odgovori.

Odmah je vlada pooštrila režim letenja, uvela ograničenja duž istočne granice i privremeno zatvorila nekoliko aerodroma. Prema dostupnim izveštajima, oko 20 ruskih dronova ušlo je u poljski vazdušni prostor (procene se kreću od 19 do 23).

Izjava iz Vašingtona bila je nešto opreznija, navodeći da je moguće da se radi o "navigacijskoj grešci." Međutim, navela je i da će "svaki inč NATO teritorije biti branjen." Ova razlika u tonu pokazuje koliko pažljivo saveznici balansiraju odvraćanje sa izbegavanjem direktne eskalacije.

Tanjug/AP

Poljska odluka da ih obori signalizira spremnost da se pravila angažovanja primenjuju dosledno, čak i po cenu eskalacije.

Šta je Istočni stražar?

Istočni Stražar je planiran kao aktivnost na više domena: kombinuje avione, sisteme protivvazdušne odbrane, senzore, sajber kapacitete i logistiku. Za razliku od prethodnog "vazduhoplovnog patroliranja", koje se prvenstveno sastojalo od kontinuiranih patrola lovačkih aviona, Istočni Stražar ima veći raspon i brži ritam.

Može se fleksibilno proširiti ili smanjiti zavisno o situaciji i nije vezan za fiksne rasporede. U prvoj fazi, raspoređeni su lovački avioni iz Danske, Francuske, Nemačke i Velike Britanije, kao i danska fregata koja pokriva Baltičko more.

U praksi, posade aviona i komandni centri donose odluke u realnom vremenu o obaranju neprijateljskih aviona. Male siluete na radaru, niska visina i sposobnost nošenja eksploziva čine dronove opasnom metom koja se ne može ignorisati.

Poljska odluka da ih obori signalizira spremnost da se pravila angažovanja primenjuju dosledno, čak i po cenu eskalacije. Za NATO, to je bio znak da mora poboljšati svoje procedure jer će se slični incidenti javljati sve češće.

Incident je takođe postavio pitanje sigurnosti civilnog transporta. Evropski avio-prevoznici strahuju da bi ponovljeni upadi mogli ometati vazdušni saobraćaj duž istočne granice.

TANJUG AP

Privremena ograničenja i NOTAM (Obaveštenje o vazduhoplovnim misijama) najave već su dovele do preusmeravanja i dodatnih troškova. Ovo je pokazalo koliko je tankna linija između vojne i civilne sfere i kako jedna noć može uticati na ekonomiju vazdušnog saobraćaja širom Evrope. Ako NATO pokaže slabost na poljskoj granici, to bi dovelo u pitanje ceo koncept Člana 5.

Mali dron velika pretnja

Politička dimenzija je podjednako važna. Dok je Mark Rute javno osudio incident i naglasio solidarnost s Poljskom, američka administracija ostavila je prostora za procenu namere.

Ovo je postavilo pitanje može li se održati jedinstven ton unutar saveza. Gotovo svi evropski gradovi stali su na stranu Varšave jer je jasno da se radi o testu kolektivne odbrane.

Ono što Istočni Stražar menja nije samo broj letova ili vojnika, već i rutinizacija procedura. Umesto da se svaki upad tretira kao pojedinačan incident, nova aktivnost izgrađuje kontinuiranu mrežu za detekciju, komunikaciju i odgovor.

Ovo znači da se čak i mali dron detektuje i registruje unutar zajedničkog sistema, a odluka o njegovom obaranju ne zavisi od improvizacije. U tom smislu, Istočni Stražar je više od vojne vežbe – to je prelaz na novi sistem stalne pripravnosti.

TANJUG AP

Ovo ima praktičan značaj za Poljsku, ali i za Ukrajinu. Poljski oficiri intenziviraju konsultacije sa svojim ukrajinskim kolegama, ali poljsko Ministarstvo odbrane je preciziralo da će se operativna obuka i zajedničke vežbe odvijati na poljskoj teritoriji.

Na taj će način granica alijanse postati učionica za razmenu iskustava u borbi protiv ruskih dronova, a NATO će proširiti svoje kapacitete indirektnim jačanjem Ukrajine.

Istočni Stražar je takođe test za nove planove odbrane usvojene na Samitu u Viljnusu 2023. godine. Tada su članovi usvojili detaljne planove za raspoređivanje oružanih snaga u slučaju krize.

Sada se ovi planovi testiraju u praksi – od vremena odgovora do interoperabilnosti i logistike. Za NATO, ovo je način da pokaže da njegova predanost nije samo politička retorika već sofisticirane vojno-tehničke procedure.

Najvažnija inovacija leži u dokumentovanju i razmeni podataka. Rusija često koristi priliku da negira ili diskredituje incidente tvrdeći da su se dronovi izgubili ili da uopšte nisu prešli granicu.

Stoga, Istočni Stražar uspostavlja lanac podataka koje saveznici mogu deliti i koristiti javno, čime se povećava legitimnost bilo koje odluke o napadu. U vreme kada su informacije jednako važne kao vojni odgovor, ovo je ključna inovacija.

Ekonomske posledice se ne mogu zanemariti

Svako ometanje na istočnom krilu utiče na osiguranje, transport i cene energije. Nesigurni vazdušni koridori povećavaju troškove osiguranja i preusmeravaju promet robe i putnika. Ovo utiče na cele lance snabdevanja i pokazuje kako je bezbednost granica takođe ekonomsko pitanje.

U narednim nedeljama, Istočni Stražar će se dalјe razvijati, s bržim patrolama duž poljske i baltičke granice, povremenim raspoređivanjem senzora na jugu i intenzivnijim angažovanjem ukrajinskih kapaciteta.

Sve ove aktivnostiće se odvijati bez formalne deklaracije nove misije, jer alijansa želi da pokaže fleksibilnost i spreči eskalaciju.

Ali sama činjenica da je Istočni Stražar pokrenut pokazuje da NATO razume da se granica ne može zaštititi bez stalnog i koordinisanog odgovora.

TANJUG AP

Istočni Stražar stoga predstavlja novi prag za kolektivnu odbranu. To je sistem gde se odbrana meri u minutima i datumima, a ne samo u broju aviona ili vojnika.

Njen cilj je da odvrati Rusiju od daljih testova i pokaže da Alijansa ima snagu i političku volјu da odgovori bez odlaganja.

Ako se pokaže efikasnim u narednim mesecima, to će biti znak da NATO može modernizovati svoje mehanizme i da kolektivna odbrana nije statički doktrina već živ sistem spreman za nove izazove.

Ovaj tekst preuzet je sa platforme Tomorrow’s Affairs, portala na kom autori - stručnjaci u svojim oblastima - nisu samo u obavezi da opisuju realnost kroz argumentaciju, već i da predviđaju buduće događaje i procese na osnovu svojih nalaza.

 

Ostavite komentar