SRBIJA OBELEŽILA 26. GODIŠNJICU OD BITKE NA KOŠARAMA Stamenkovski položila venac na državnoj ceremoniji (FOTO/VIDEO)

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, kao izaslanik predsednika Srbije, predvodila je danas državnu ceremoniju polaganja venaca povodom obeležavanja 26. godišnjice Bitke na Košarama.

Vence i cveće kod spomenika herojima sa Košara položili su i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici boračkih i veteranskih udruženja, udruženja za negovanje tradicija i članovi porodica poginulih boraca sa Košara.

Ceremonija obeležavanja započela je pomenom žrtvama, koji su održali vojni duhovnici pravoslavne i katoličke crkve i islamske zajednice Srbije, glavni vojni svešetenik major Predrag Dokić, glavni vojni kapelan potpukovnik Goran Avramov i glavni vojni imam potpukovnik Mustafa Jusufspahić.

Obraćajući se prisutnima, Đurđević Stamenkovski je rekla da su Košare više od geografije, da su bašta najlepših božura.

- Sabrali smo se u danu posvećenom onima o kojima se dugo ćutalo. Neki su govorili da ne smemo, neki su smatrali da ne treba da se na bilo kom mestu sa ponosom jasno i glasno izgovori jedno ime i jedna reč - Košare - navela je Đurđević Stamenkovski, koja je i predsednica Vladinog Odbora za negovanje tradicija oslobodilakčih ratova Srbije.

Ona je rekla da su Košare bile prva linija odbrane i da su se upisale u naše sećanje, u našu istoriju kao stranica koju moramo pročitati, lekcija koju moramo naučiti.

- Na tom mestu izrečena je samo jedna komanda i jedno naređenje 'Ne daj, ne daj Srbiju, ne daj svoju otadžbinu, ne daj nejač, ne daj ognjišta, ne daj slobodu'. Od te komande oni nisu odstupili i bez obzira na činjenicu da je u istoriji ratovanja nije zabeležena takva nesrazmera između sile koja napada i one koja se brani - navela je.

Dodala je da su ostali na bojištu i tih nekoliko kilometara uz granicu sa Albanijom pod Prokletijama postali su srpski Termopili.

 Tih nekoliko kilometara odolevali su napadu ne samo pripadnika OVK terorističkih formacija već i zvanične albanske vojske, potpomognute strahovitim udarima NATO aviacije i dejstvovanjem pripadnika Legije stranaca. Na tom mestu oni su podigli svoj spomenik slobode, na tom mestu ostavili su zaveštanje svima nama koji ih se danas sećamo i koji ih pamtimo - naglasila je Đurđević Stamenkovski.

Istakla je da je više od stotinu mladića prosečne starosti do 25 godina položilo svoje živote za otadžbinu.

- U toj neravnopravnoj borbi oni su znali da je njihovo ovde i sada zapravo granica i linija između slobode i ropstva. Bila je to borba za Metohiju, bila je to borba za Srbiju, bila je to borba koju oni nisu izgubili. Neprijatelj je odabrao novi pravac i zato se prvo na Košarama, a potom i na Paštriku, posle više vekova ponovo javio kosovski zavet - rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, mnogi znameniti ljudi širom sveta divili su se junacima sa Košara.

- Žak Ogar, komandant Kfora, govorio je o njihovoj taktičkoj mudrosti i domišljatosti, Fidel Kastro uputio je pismo koje su preneli tadašnji mediji gde je rekao da jedan narod nema jačeg i snažnijeg oružja od slobodarskog karaktera. A taj duh junaka sa Košara nije nacrtan na mapama, nije nacrtan i upisan u strategijama i taktikama našeg generalštaba. On je upisan u njihovom vaspitanju koje su iz kuće poneli, u njihovim srcima, u svima njima koji nisu dozvolili da jedna zastava njihove otadžbine bude spuštena - dodala je Đurđević Stamenkovski.

Njihova imena su, kako je rekla, dokaz života jer onaj koji se upisuje za večnost je onaj koji se žrtvovao za bližnje svoje.

- I danas kada živimo u vremenu zaborava, vremenu površnosti, mi smo dužni da učimo našu decu ko su bili Milan, Vladimir, Dejan, Tibor, Bojan, Ilija, Srđan i drugi junaci sa Košara čije imena odjekuju kao svetionici slobode - naglasila je.

Porodicama poginulih Đurđević Stamenkovski je poručila da danas ne možemo da im vratimo bližnje, ali da možemo da obećamo da ćemo se boriti, kako je navela, zadnjom kapi krvi i poslednjim atomima svoje snage da naši najlepši trgovi i naše najlepše ulice širom Srbije ponesu upravo njihova imena.

- Možemo da kažemo da ćemo se boriti i da očuvamo ono što je najveći spomenik junaka sa Košara, a to je sloboda naše otadžbine, a to su Kosovo i Metohija. Granice naše države omeđili su upravo oni koje danas slavimo, zato su one nepromenjive i zato će one ostati onako kako su upisane, ne samo u Ustavu Srbije, već u našoj svesti, u našem pamćenju, u našem moralnom pravu da znamo ko smo i da znamo odakle smo. Mnogo smo puta kroz istoriju gubili i vraćali Kosovo i Metohiju, ali nikada svoju budućnost nismo zamišljali bez Kosova i Metohije - istakla je Đurđević Stamenkovski.

Kako je navela, zbog toga danas više nego ikada osećamo prisustvo onih koji su danas fizički odsutni i pevamo o vili sa Košara koja ih doziva da se vrate i da vaskrsnu, kako je rekla, jer je u njima odgovor na mnoga naša pitanja i dileme.

- U njima koje pozivamo da se vrate je naša snaga, u njima je večni zavet od koga nikada nećemo odstupiti, u njima je naša obaveza da čuvamo Srbiju i da slavimo slobodu. Od Lazara pa do danas, od Gazimestana pa do naših dana oni su u onom društvu gde su naši vitezovi iz kosovskog boja, gde su naši junaci iz Prvog svetskog rata, sa solonskih frontova i svih drugih stratišta i mesta gde se branila sloboda. Slava im danas pa doveka - poručila je Đurđević Stamenkovski.

Bitka na Košarama vođena je od 9. aprila, 1999. godine na graničnom prelazu Rasa Košare, na granici tadašnje SR Jugoslavije i Republike Albanije. Graničari VJ sa Košara pokrivali su inače standardno potez od oko sedam kilometara državne granice. Reč je o teško pristupačnom pojasu Juničkih planina, istočnih obronaka Prokletija.

Teroristi OVK su napali pripadnike Vojske Jugoslavije, sa ciljem kopnene invazije na Kosovo i Metohiju i presecanja komunikacije između jedinica VJ u Đakovici i u Prizrenu.

Posle teških borbi, Vojska Jugoslavije je uspela da porazi napadača i spreči njegov ulazak na KiM.

Vojska Jugoslavije u borbama na Košarama izgubila je 108 ljudi, među kojima 50 vojnika, 13 rezervista, 24 dobrovoljca, dvojica iz Rusije, odnosno Ukrajine, kao i 18 starešina Vojske Jugoslavije, oficira i podoficira. Ranjeno je 256 pripadnika VJ.

Bitka za Košare je zvanično završena 10. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a povukla sa Košara.

Bonus video:

Ostavite komentar