Ministarka Macura o pravima ŽENA sa sela: "Izazovi, zakoni i prilike za NAPREDAK"

Danas se obeležava Međunarodni dan žena i devojčica sa sela, prilika da se skrene pažnja na izazove i probleme s kojima se ove žene suočavaju u modernom društvu. Iako su proteklih 50 godina donele određene promene i napredak, pitanje je koliko se zapravo poboljšao njihov položaj.

Da li je težak rad od jutra do mraka i dalje neizbežna svakodnevica za mnoge od njih, ili su se otvorile nove prilike koje omogućavaju bolji život? O ovim temama govorila je ministarka Tatjana Macura u emisiji "Uranak" na televiziji K1. Ona je istakla da je jedan od najvećih problema osvešćivanje ljudi u najbližoj okolini žena koje žive i rade na selu.

- Žene često odustaju od svog dela imovine u korist porodice, a prema našem zakonu, ukoliko se odreknu imovine, gube pravo na socijalnu pomoć. Tako da, kada se razvedu ili kada im suprug premine, često ostaju bez ikakve imovine - rekla je Macura.

Takođe, ministarka je istakla da se mnoge mlade žene vraćaju iz gradova na selo, gde primenjuju svoje veštine na poslovima koji su pogodni za seoske sredine.

- Država mora da prepozna kako da pomogne mladim ženama da izađu na tržište i plasiraju svoje proizvode. Postoje mere podrške za poljoprivredna gazdinstva i razni vidovi pomoći kroz Ministarstvo privrede i Fond za razvoj - rekla je ona.

Macura se osvrnula i na problem zapošljavanja starijih žena koje se odluče za povratak na selo.

- One često koriste svoje veštine i znanja stečena kroz rad i obrazovanje da organizuju poljoprivredna gazdinstva, ali takvi vidovi podrške ih ne prepoznaju - rekla je ona.

Dotakla se i Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je, kako kaže, nepravedno privukao pažnju medija zbog pitanja rodno osetljivog jezika, dok su druge važne odredbe ostale u senci.

Foto: K1 televizija

- Taj zakon rešava i pitanje neplaćenog kućnog rada, garantujući ženama koje brinu o deci i porodici, a nisu u mogućnosti da se zaposle, pravo na zdravstvenu zaštitu - rekla je ona.

Zakon je trenutno pred Ustavnim sudom, koji još uvek treba da donese odluku, a Macura ije istakla da je potrebno više raditi na tome da se podrži rodna ravnopravnost u svim njenim aspektima.

- Žene se ponekad prilagođavaju onome što muškarci žele da čuju od njih, kako ne bi bile unapred diskvalifikovane kao sagovornice. Iskreno, ne vidim veliki prostor za otpor među ženama u takvim situacijama. Razumem kada se pojave izrazi koji im nisu svojstveni - rekla je ona.

Zaštita radnih prava žena prilikom zapošljavanja uključuje i borbu protiv neprimerenih pitanja tokom razgovora za posao.

Foto: Shutterstock

- Uglavnom se radi o pitanjima koja se odnose na lični život i planove za budućnost, kao što su 'Da li ste udati?', 'Planirate li decu?' ili 'Kako ide vaša veza?'. Ova pitanja postaju neprimerena kada poslodavci dobiju informaciju da postoji mogućnost da žena u najreproduktivnijem periodu svog života odluči da izostane sa posla zbog trudnoće ili porođaja, ili ako ima malu decu i često će biti odsutna. U tom slučaju, poslodavci neće razmišljati o njenim sposobnostima kao radnice, već o tome koliko bi to moglo da oteža organizaciju njihovog poslovanja. Razumem da je teško organizovati posao u kojem dominantno rade žene - rekla je ministarka u emisiji “Uranak” na televiziji K1.

Dodala je veštiji poslodavci često pronalaze obilazne načine da dođu do informacija.

Foto: Pixabay.com

- Pitanja koja ne diskvalifikuju osobu za posao nisu sporna; sporne su odluke koje donosi poslodavac na osnovu intervjua, ne uzimajući u obzir stvarne kapacitete te osobe. Veštiji poslodavci često pronalaze obilazne načine da dođu do ovih informacija. Jedan od načina na koji se može manipulisati pozicijom žene je to što joj se ne daje stalni ugovor, već se angažuje na osnovu ugovora koji nisu deo radnog odnosa - rekla je ona i dodala:

- Poruka koju želimo da pošaljemo je poslodavcima da ne krše zakon o zabrani i diskriminaciji, ali i da pošaljemo poruku mladim ženama, koje dobijaju ovakva pitanja na razgovorima za posao i koja jesu razlog zašto su odbijene na pozicijama koje konkurišu, da znaju da postoje zakoni koji u tom smislu ih štite.

Prema njenim rečima, ako postoji nešto pozitivno na nivou države u kontekstu zapošljavanja jeste to što je u istoriji najniža stopa nezaposlenosti u Srbiji, ali to u isto vreme ograničava i prostor u kome vi možete da budete poslodavac koji će da bira koga će da zaposli.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar