Slavimo Svetog Jovana Zlatoustog: Ovo su OBIČAJI koje valja ispoštovati - posebno ŽENE

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Jovana Zlatoustog. 

Jedan je od najčuvenijih propovednika u istoriji Crkve, veliki podvižnik i reformator. Bio je patrijarh Konstantinopolja, prestonice tadašnjeg Istočnog rimskog carstva, te je jedan od crkvenih naučnika.

Rođen je u Antiohiji, studirao je bogoslovlje u sklopu škole biblijske egzegeze kojom je rukovodio Diodor Tarsijski. U Antiohiji je rukopoložen u čin đakona i sveštenika. 

Krstio ga je antiohijski patrijarh Meletije. Ubraja se u Sveta tri jerarha, a nadimak Zlatousti dobio je zbog svojih retoričkih sposobnosti.

397. godine izabran je za episkopa carigradskog, gde je ušao u sukob sa Evtropijem, ministrom dvora cara Arkadija, i sa caricom Evdoksijom, jer je predlagao potpunu reformu načina života, kako u Crkvi tako i na carskom dvoru. Kada prepodobni Nil Sinajski ču za progonstvo njegovo u zatočenje, on smelo i neustrašivo podiže iz dubokog pustinjskog molitvenog tihovanja svoj glas i odmah izobliči cara napisavši mu poslanicu, u kojoj strogo osudi careve nepravde, učinjene velikom svetitelju i učitelju vaseljene.

Pod spletkama Patrijarha Teofila Aleksandrijskog, Sveti Jovan je zbačen sa prestola 402. godine. Ponovo dolazi iz prvog progonstva, a naposletku Evdoksija ga progoni u Kukuz u Jermeniji, gde je umro na Krstovdan 14. septembra 407. godine. Odavde piše najveći deo pisama, među kojima i onih sedamnaest Pisama Olimpijadi.

Njegove svete mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim, gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u Carigrad. Sveti Jovan Zlatousti imao je veliko poštovanje prema Svetome pismu i Svetoj liturgiji. 

Verovanja

Smatra se jednim od najučenijih svetitelja, pa se veruje da na današnji dan valja uzeti neku knjigu i iz nje pročitati makar deo.

U nekim krajevima Srbije još se veruje da na današnji dan žene ne treba da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle.

U mnogim srpskim porodicama ovaj svetac slavi se kao krsna slava.

U ponedeljak, 28. novembra, počinje Božićni post, drugi po dužini u pravoslavnom kalendaru. Trajaće šest nedelja do 7. januara, do praznika u slavu rođenja Isusa Hrista.

Ostavite komentar