Đinđićeve REČI I DELA su INSPIRACIJA, pokrenuo je TOČAK REFORMI

Reči i dela pokojnog premijera Zorana Đinđića i način na koji je nastojao da pokrene ljude inspiracija su i danas dve decenije nakon njegovog ubistva, izjavio je Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.

On je naglasio da sećanje na to vreme kod njega izaziva i veliku tugu zbog propuštenih prilika i dodao da je film "Tako je govorio Đinđić" koji je imao priliku da vidi na njega ostavio dubok utisak.

- Velika tuga, naravno, zato što je tada postojala jedna obećavajuća situacija koja je brzo prekinuta u vreme kada je napredak mogao biti brz. Mislim da je to bilo vreme kada se mogao napraviti napredak. Mislim da je veoma važno osetiti kada je vreme za napredak i pokušati da se tada napravi napredak - rekao je Hil.

Hil navodi i da je u isto vreme osetio veliku inspiraciju zbog onoga što je pričao Đinđić i zbog načina na koji je pokušavao da pokrene ljude.

- Osetio sam se veoma inspirisan njegovim rečima, naporima da ohrabri ljude, da se pokrenu kada mogu, da stvari budu urađene kada mogu. Čak i u ovo vreme, koje je drugačije od tog vremena i koja se ne mogu porediti, doći ćemo do toga da se stvari moraju uraditi i nadam se da ćemo doseći taj trenutak - rekao je Hil. 

Predsednik Demokratske stranke i nekadašnji savetnik ubijenog premijera Zorana Đinđića, Zoran Lutovac, izjavio je da je Đinđić bio reformator kome nije bila važna popularnost, već mu je jedino bilo stalo da unapredi Srbiju. 

- On je započeo velike stvari, najpre vratio je Srbiju među države koje su demokratske, u međunarodnu zajednicu, vratio je sve ono što smo dugovali građanima i penzije i dečije dodatke i sva socijalna davanja koja su godinama uskraćivana - rekao je Lutovac.

Foto: wikipedia.org

Dodao je da je Đinđić započeo ekonomske reforme i radio na uspostavljanju sistema. 

- Ono što nije moglo da se vidi u papirima, to je onaj optimizam koji je on doneo. Ako se sećate, u to vreme, veliki broj naših stručnjaka se vratio iz inostranstva da pomogne Srbiji. Formirana je i grupa eksperata za preporod Srbije u kojoj je okupio mnoge poznate, ali i nepoznate naše naučnike širom sveta koji su bili spremni da pomognu Srbiji da se digne na noge - rekao je Lutovac. 

Dodao je da je Đinđić bio pravi reformator. 

- Kada ne kalkulišete i ne gledate sopstveni rejting, nailazite na mnogo problema. On je upravo bio takav. Kada sam mu govorio, kao savetnik, da obrati pažnju na javno mnjenje, on mi je odgovarao da njemu nije važno da li će biti popularan, nego da završi ono što je važno i dobro za građane i za državu Srbiju - prisetio se Lutovac i dodao:

- Ubeđen sam da bi on izgubio prve sledeće izbore i to je gotovo sigurno, ali on bi do tog vremena mnogo toga još uradio, a sa druge strane i iz pozicije čoveka koji bi otišao u opoziciju on bi mogao mnogo toga da uradi. Srbija je izgubila mnogo. Izgubila je čoveka koji je vratio nadu i pokrenuo točak reformi. Posle njegove smrti stvari su se naglo zaustavile. Nije se ostvarilo ono što je on rekao jednom prilikom - ako ubiju mene neće zaustaviti reforme. Na žalost to se desilo -ocenio je Lutovac. 

I bivša ministarka rada, boračkih i socijalnih pitanja Gordana Matković izjavila je da bi Vlada Zorana Đinđića bila uspešnija da je uspela da za četiri godine sprovede reforme.

Matković je dodala da je prvi niz reformi bio skoro završen posle dve, dve i po godine. '

- Za vreme dok sam bila u Demokratskoj stranci, dok on nije postao premijer, ja sam imala rezerve, naročito poslednjih par godina pred peti oktobar. Ali sam prosto bila fascinirana načinom na koji je on vodio vladu. On je zaista uspevao da bude neko ko će nas okupiti i držati na tom zajedničkom kursu i usmerene ka tom zajedničkom cilju, a da nam istovremeno prepusti da zaista vodimo autonomno ta svoja ministarstva - izjavila je Matković i istakla energiju i odlučnost koju je pokojni premijer Srbije posedovao.

Transplatacija je bila jedini spas

Kardiolog Miljko Ristić rekao je da se tog ubistva seća kao da je bilo juče i dodao da je taj atentat bio stvar koja je okupirala pažnju ljudi ne samo u našoj zemlji, već u celom svetu.

U prostoru Urgentnog centra bilo policije sa puškomitraljezima, vojske i da tu nije moglo da se uđe.

- Kada sam ušao u ambulantu za reanimaciju, već su bila otvorena vrata. Ulazim trčeći, pokojni premijer je ležao, na žalost, potpuno bled, bez svesti. Kada je pogođen, on je automatski prestao i da diše i cirkulacija je stala, a pogođen je u srce - seća se Ristić i dodaje da je od momenta kada je upucan do reanimacije prošlo oko 15 minuta do pola sata i da je to bilo fatalno za njegov centralni nervni sistem. 

Kardiohirug se priseća da je Đinđić faktički iskrvario dok nije još ni stigao u KCS, ali da su se nadali da će moći da uspostave cirkulaciju. Na kraju su, dodaje Ristić, shvatili da pokojni premijer gubi krv na nekom drugom mestu i da to ne može biti nigde drugde do u trbuhu, koji je bio potpuno intaktan".

Kod metaka za atentat, kako pojašnjava, strahoviti su ti pritisci, ne samo na putu, nego i bočno. Jedina šansa za spas bila je, kako kaže Ristić, transplatacija jetre, ali, dodaje, organa jetre, bubrega i srca ni dan danas nema dovoljno, a posebno za hitne slučajeve''.

Ostavite komentar