SRBIJI PRETI DIGITALNI PAKAO?! Hakerski napadi nezaustavljivo rastu, svaki 68. mejl sa prilogom može da bude zamka!

Broj sajber-incidenata prijavljenih u Srbiji tokom 2025. godine porastao je za čak 39 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a među najčešćim pretnjama su krađa identiteta, lozinki i drugih podataka za pristup nalozima, napadi na nedovoljno zaštićene računarske sisteme i ucene zaključavanjem podataka.

Nacionalnom CERT-u tokom prošle godine prijavljeno je gotovo 1.760 incidenata, pokazuju podaci koje su u svom biltenu objavili RATEL i NALED, upozoravajući na sve veći značaj zaštite podataka građana i privrede.

Svaki 68. mejl sa prilogom može biti zlonameran

Elektronska pošta jedan je od glavnih kanala za širenje sajber-pretnji. Prema podacima kompanije Check Point, svaki 68. mejl sa prilogom koji stigne u organizaciju je zlonameran, dok je tokom 2025. godine čak 82 odsto zlonamernih fajlova distribuirano upravo putem mejla.

Dodatni problem predstavlja veštačka inteligencija, koju napadači koriste za brže kreiranje lažnih poruka i njihovo prilagođavanje konkretnim osobama. Ova tehnologija omogućava i oponašanje glasova, kao i izgleda zvaničnih poruka banaka, institucija i kompanija, zbog čega prevare postaju uverljivije i teže za prepoznavanje.

Obrazovanje najčešća meta napada

Sajber-napadi pogađaju gotovo sve delatnosti, ali je obrazovanje tokom 2025. godine bilo najčešća meta, uz rast broja napada od 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Među najugroženijima su i državna uprava, telekomunikacije i zdravstvo. Posebno zabrinjava podatak da je u ugostiteljstvu, turizmu i sportu broj napada porastao za 50 odsto, što ukazuje na sve veće interesovanje napadača za oblasti u kojima se obavlja veliki broj transakcija i obrađuje mnogo ličnih podataka.

Hakeri zaključavaju podatke i traže novac

Posebnu opasnost predstavljaju takozvani ransomver napadi, u kojima napadači zaključavaju podatke i traže novac za njihovo otključavanje.

Prema javno dostupnim podacima o žrtvama ovakvih napada tokom 2025. godine, poslovne usluge činile su 11 odsto meta, industrijska proizvodnja i roba široke potrošnje po 10 odsto, građevinarstvo devet odsto, a zdravstvo osam odsto.

Ovi podaci ukazuju na to da nijedna delatnost nije pošteđena rizika i da su obuka zaposlenih i svakodnevna primena bezbednosnih mera od ključnog značaja.

Samo 39 odsto lokalnih samouprava u potpunosti primenjuje mere zaštite

Na potrebu za boljom zaštitom digitalnih usluga ukazuje i istraživanje Lokalnog indeksa eUprave (LEI), koje je NALED sproveo uz podršku Vlade Švedske, na uzorku od 140 gradova i opština.

Rezultati pokazuju da svega 39 odsto lokalnih samouprava u potpunosti primenjuje mere zaštite propisane Aktom o bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema.

Zaposleni su prva linija odbrane

Predstavnik Nacionalnog CERT-a i član Saveza za eUpravu u NALED-u Jovan Milosavljević upozorio je da su sajber-napadi stalna pretnja koju nije moguće u potpunosti izbeći, ali da se dobrom pripremom mogu sprečiti ili se njihove posledice mogu ograničiti.

„Prvu liniju odbrane drže zaposleni bili u firmi ili u javnoj upravi, koji treba da budu svesni značaja bezbednosti svojih podataka, kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. Samo kroz proaktivnu zaštitu možemo umanjiti rizik od krađe novca, intelektualne svojine i podataka“, rekao je Milosavljević.

Oktobar, međunarodni mesec podizanja svesti o sajber-bezbednosti, prilika je da se dodatno ukaže na rizike i značaj zaštite podataka građana, kompanija i javnih institucija.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar