SRBIJA DOTAKLA VRH EVROPE! Dok zapadnjaci gladuju i gube kupovnu moć, mi za minimalac kupujemo drastično više hrane!

Cene hrane u Evropi su za pet godina značajno porasle, ali minimalne zarade nisu svuda pratile isti tempo.

Dok su u nekim zemljama radnici sa najnižim primanjima izgubili deo kupovne moći, Srbija i Crna Gora izdvajaju se po tome što je za minimalnu zaradu danas moguće kupiti znatno više hrane nego 2021. godine!

Euronews je uporedio rast cena hrane i promene minimalnih zarada tokom pet godina u 26 evropskih zemalja kako bi utvrdio gde radnici sa najnižim primanjima danas mogu da priušte više hrane nego 2021. godine.

Zapad u potpunom kanalu: Na Malti, u Španiji i Francuskoj pad kupovne moći!

U tri od 26 upoređenih zemalja radnici koji primaju minimalnu zaradu izgubili su kupovnu moć kada se ona posmatra u odnosu na cene hrane.

Najveći pad zabeležen je na Malti, od šest odsto. Radnik sa minimalnom zaradom koji je u avgustu 2021. mogao da kupi 100 korpi hrane, u avgustu 2026. mogao je da kupi samo 94.

Slede Španija i Francuska, sa padom od pet, odnosno četiri odsto.

Gledajući širu sliku, kupovna moć kada je reč o hrani porasla je za 10 odsto u Irskoj, devet odsto u Nemačkoj, sedam odsto u Grčkoj, šest odsto u Belgiji i Holandiji, a tri odsto u Portugalu.

Srbija i Crna Gora apsolutni šampioni – Korpice nikad punije!

Srbija i Crna Gora zabeležile su najveći rast količine hrane koju je moguće kupiti za minimalnu zaradu u celoj Evropi, od čak 37 odsto!

Radnik sa minimalnom zaradom u Srbiji i Crnoj Gori koji je u avgustu 2021. mogao da kupi 100 korpi hrane, u avgustu 2026. mogao je da kupi čak 137 korpi!

I ostale zemlje u okruženju beleže skok: Hrvatska, Albanija, Rumunija, Mađarska, Bugarska i Litvanija takođe su zabeležile rast veći od 20 odsto.

Naime, minimalne zarade više su nego udvostručene u Srbiji, gde su porasle za 103 odsto, kao i u Crnoj Gori, sa rastom od 102 odsto.

Cene hrane u EU otišle u nebesa: Mađarska i Mađari na udaru!

Cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 34 odsto u celoj EU između avgusta 2021. i avgusta 2026. godine, prema podacima Eurostata.

Mađarska je zabeležila najveći rast u EU, od 57 odsto, a slede Bugarska sa 54 odsto i Rumunija sa 53 odsto. Kipar je imao najmanji rast u EU, od 21 odsto, dok je među ukupno 35 evropskih zemalja obuhvaćenih analizom Švajcarska zabeležila najmanji rast od svega 5 odsto.

Mesečne bruto minimalne zarade takođe su porasle u istom periodu. U Mađarskoj je zabeležen najveći rast minimalca u EU od 93 odsto, dok je minimalna zarada porasla za 46 odsto u Nemačkoj, 29 odsto u Španiji i 20 odsto u Francuskoj (izraženo u lokalnim valutama).

Turski ekonomski tobogan: Cene eksplodirale za 752 odsto!

Turska je bila potpuni izuzetak: cene hrane i bezalkoholnih pića tamo su porasle za čak 752 odsto u istom periodu, dok je minimalna zarada skočila za 823 odsto!

Izuzetno visok rast u Turskoj odraz je višegodišnje visoke inflacije, na koju je delimično uticao nagli pad vrednosti lire, što je povećalo troškove uvozne robe i inputa. Pad lire delimično je bio posledica niza smanjenja kamatnih stopa koja su počela 2021. godine, u trenutku kada je inflacija već rasla. Turska je 2023. godine promenila tu politiku i naglo povećala kamatne stope, ali su cene nastavile da rastu.
Iako razlika između rasta zarada i cena iznosi 71 procentni poen, realna kupovna moć za hranu u Turskoj porasla je za samo osam odsto.

Kada se pogleda kretanje minimalne zarade i cena hrane u Turskoj (sa baznim indeksima 100 u avgustu 2021.), radnici sa minimalnom zaradom su u pojedinim periodima 2021. i 2022. gubili kupovnu moć jer su cene rasle brže od plata. Međutim, od januara 2024. godine minimalna zarada je konstantno bila iznad cena hrane, što im je omogućilo da kupe više nego na početku posmatranog perioda.

Važna napomena o računici i porezima

Poređenje pokazuje koliko je hrane mesečna bruto minimalna zarada mogla da kupi u avgustu 2021. i avgustu 2026. godine, ali ne pokazuje koliko je novca radnicima ostajalo za kupovinu namirnica nakon plaćanja poreza, kirije i drugih životnih troškova.

Jednostavno oduzimanje rasta cena hrane od rasta minimalne zarade može da dovede u zabludu, posebno u uslovima visoke inflacije kao u Turskoj, zbog čega poređenje konkretne količine hrane daje znatno jasniju sliku.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar