BRUCOŠI BEŽE OD OVIH SMEROVA, IAKO IH ODMAH ČEKA POSAO I SIGURNA PLATA Iznenađenja u prvom upisnom roku na fakultete

Psihologija, medicina i stomatologija su i dalje među prvim izborima svršenih maturanata, pokazali su rezultati analize prvog upisnog roka za školsku 2026/2027. godinu koju je uradio Infostud.

Osim analize rezultata prvog upisnog roka poređena su interesovanje maturanata za pojedine fakultete i studijske programe sa aktuelnim potrebama tržišta rada.

Veliko interesovanje beleže i fakulteti poput FON-a i ekonomskih fakulteta, čije diplome omogućavaju rad na različitim poslovima, od finansija i marketinga do analitike, projektnog menadžmenta i ljudskih resursa.

Istovremeno, pojedini smerovi iz oblasti mašinstva, elektrotehnike i građevine nemaju dovoljno kandidata, iako poslodavci stalno traže upravo stručnjake ovih profila, navodi se analizi i dodaje da poređenje podataka o upisu sa oglasima objavljenim na sajtu Poslovi Infostud pokazuje da se želje mladih i potrebe tržišta rada samo delimično poklapaju.

Velika konkurencija za psihologiju

Kada je reč o najtraženijoj psihologiji, za nju se u Novom Sadu za 80 mesta prijavilo 360 kandidata, odnosno 4,5 po mestu, dok su u Beogradu i Nišu za jedno mesto konkurisala po 4,2 kandidata.

Njena popularnost se može povezati sa sve većom vidljivošću tema mentalnog zdravlja i psihoterapije, kao i sa otvorenijim odnosom prema traženju stručne pomoći, ističe se u analizi.

Unsplash.com

 

Medicina i stomatologija i dalje privlače veliki broj kandidata

Što se tiče medicine, stomatologije i drugih studijskih programa iz oblasti zdravstva, navode se podaci prema kojima su se na dentalnoj medicini u Novom Sadu za 52 mesta prijavila 242 kandidata, odnosno 4,7 po mestu.

Na integrisanim studijama medicine u Kragujevcu za jedno budžetsko mesto konkurisalo je 4,6 kandidata, dok je u Novom Sadu za 222 mesta na medicini bilo 447 prijavljenih.

Interesovanje za medicinu i stomatologiju objašnjava se time da one nude jasno definisan put od fakulteta do profesije, imaju prepoznatljiv društveni značaj i pružaju mogućnost rada u državnom i privatnom sektoru.

FON i ekonomija među najpoželjnijim izborima

"Za Ekonomski fakultet u Beogradu prijavila su se 1.924 kandidata, a za Fakultet organizacionih nauka 1.767. Njihova privlačnost dobrim delom proizlazi iz toga što diplomci nisu vezani za samo jedno zanimanje ili industriju", ističe se u analizi i dodaje da sa ovim obrazovanjem mogu da rade u finansijama, prodaji, marketingu, analitici, konsaltingu, logistici, projektnom menadžmentu ili ljudskim resursima.

IT i dalje privlačan, ali interesovanje zavisi od programa

Interesovanje za IT studije nije nestalo, ali se sve više razlikuje od fakulteta do fakulteta.

Tako se na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu za 720 mesta prijavilo 1.045 kandidata. Na akademskom programu Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu za 80 mesta konkurisalo je 188 kandidata, odnosno 2,4 po mestu.

S druge strane, Elektronski fakultet u Nišu imao je 432 kandidata na 540 budžetskih mesta. Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu za Računarske nauke prijavilo se 14 kandidata na 70 mesta, dok je za Informacione tehnologije bilo 42 kandidata na 80 mesta.

Ovi podaci pokazuju da mladi i dalje biraju IT, ali da mnogo više pažnje obraćaju na konkretan program i reputaciju fakulteta.

Razvoj veštačke inteligencije dodatno menja poslove i znanja koja se traže.

Programiranje ostaje važno, ali poslodavci sve više vrednuju razumevanje podataka i poslovnih procesa, sajber bezbednost i praktičnu primenu AI alata.

IT zato nije izgubio značaj, ali više nije dovoljno završiti bilo koji IT smer i očekivati brz i jednostavan put do zaposlenja.

Tehnički fakulteti imaju manje kandidata, a potražnja za stručnjacima raste

Najveći raskorak između upisa i tržišta rada vidi se u pojedinim tehničkim oblastima, pa se na Tehničkom fakultetu u Boru za 240 mesta prijavilo se samo 57 kandidata, na Građevinskom fakultetu u Subotici za građevinarstvo su konkurisala 33 kandidata na 104 mesta, dok je za geodeziju bilo 17 kandidata na 30 mesta.

Nasuprot tome, potražnja poslodavaca ostala je stabilna.

Slabije interesovanje mladih može se povezati sa zahtevnošću studija, ali i sa nedovoljno jasnom predstavom o tome kako danas izgledaju inženjerske karijere.

Poslovi u industriji, proizvodnji, energetici i građevini često su manje vidljivi od karijera u IT-ju, marketingu ili menadžmentu, iako nude mogućnosti rada na automatizaciji, savremenoj infrastrukturi, energetskim sistemima i velikim industrijskim projektima.

Izbor fakulteta često zavisi od percepcije buduće karijere

Podaci ne pokazuju da mladi biraju pogrešne fakultete, već da odluke često donose na osnovu ličnih interesovanja, ugleda profesije i predstave o budućoj karijeri, bez dovoljno informacija o realnim mogućnostima na tržištu rada, ocenjuju u Infostudu.

Dodaju da velika konkurencija pri upisu pokazuje koliko je neki program privlačan, ali često najavljuje i veću konkurenciju pri zapošljavanju.

S druge strane, manje popularni tehnički smerovi mogu voditi ka oblastima u kojima je potražnja stabilna, a broj novih stručnjaka ograničen.

Ostavite komentar