MINISTAR POSLAO JASNU PORUKU: Prijemni ispiti protekli bez nepravilnosti, sistem je ponovo stabilan

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković rekao je danas da je sve urađeno u skladu sa zakonom i u najboljoj mogućoj atmosferi kada su u pitanju prijemni ispiti u srednjim školama, gimnazijama i na fakultetima u Srbiji, kao i da je sistem obrazovanja vraćen u zonu normalnog funkcionisanja.

"Sve je urađeno u skladu sa zakonom i u najboljoj mogućoj atmosferi. Imali smo i prijemne ispite na fakultetima i prijemne ispite u srednjim školama, nije bilo neregularnosti. U potpunosti je sistem vraćen u jednu zonu normalnog funkcionisanja. Nije bilo pritužbi na samu proceduru", rekao je Stanković gostujući na B92.

Stanković je ukazao da je najveće interesovanje kada su u pitanju srednje škole vladalo za gimnazije i stručne škole koje garantuju zanimanja.

"To je uvek bio slučaj, to je i sada slučaj. Moram da priznam da će biti velike konkurencije za neke gimnazije u Beogradu, ali to pokazuje i da naš obrazovni sistem još uvek, bez obzira na krizu, ima znake kvaliteta", rekao je Stanković.

Međutim, kako kaže, za određene škole poput Pete beogradske gimnazije i Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj", koje su bile politizovane u prethodnom periodu, došlo je do pada zainteresovanosti za upis.

"To je zato što nismo imali normalizaciju nastavnog procesa u punom kapacitetu i nismo imali punu zakonitost u radu tih škola. Imali su želju da se prave paralelne institucije koje će da upravljaju iz virtuelne sfere i onda smo, naravno, imali neregularan nastavni proces, neizvesnost, da li će biti nastave ili neće, diskontinuitet u učenju kod đaka, loše odnose u kolektivu među profesorima. Umesto da imamo jasno u institucijama sistema dijalog, uvažavanje procedura koje su propisane zakonom, i principijalno postavljanje pitanja odgovornosti u skladu sa inspekcijskim nalazima, a ne politizaciju škole", rekao je Stanković .

On je istakao da se od početka svog mandata zalagao za normalizaciju stanja u prosveti, za povratak nastavnika u učionice, studenata u klupe, za depolitizaciju obrazovnog procesa.

"Insistirao sam na tome da je pravo na politički stav ustavno pravo koje ima svaki građanin, ali da to pravo treba odvojiti od profesionalnih obaveza koje ima nastavnik. Oni koji su želeli da politizuju obrazovni proces, koji su od obrazovnog procesa hteli da naprave politički proces, oni treba da se zapitaju zbog čega je palo interesovanje i zbog čega je pao kvalitet nastave u tim školama. Jer sasvim je logično da padne interesovanje, jer vi ne znate šta možete da očekujete. Ne znate da li će neka grupa roditelja, nastavnika, da potpali đake i da krenu u obračun sa legalno izabranim direktorima", rekao je Stanković.

Dodao je da je u slučaju Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" pokušao da čuje obe strane - i stranu roditelja koji su pobunjeni, i stranu nekih profesora koji su prošli kroz disciplinske postupke.

"Oni su došli sa ultimativnim zahtevom da ja razrešim Radivoja Stojkovića, zanemarujući da nijedna država, pa ni ova država, neće da dopusti da ulica i društvene mreže, a ne nadležne institucije razrešavaju. Da nijedna država neće pod takvim pritiskom da podlegne. Ja moram da štitim integritet i nadležnih institucija koje se bave nepravilnostima i integritet obrazovnog sistema", rekao je Stanković.

Kako je dodao, njemu ne smeta kritički stav, ali ne sme da dozvoli da se politizuje nastavni proces, jer je to nezakonito i pedagoški nelegitimno.

Ministar je rekao da se direktori srednjih i osnovsnih škola razrešavaju na osnovu inspekcijskog nadzora.

"Tamo gde inspekcijski nadzori jasno utvrde nepravilnosti u radu, bez obzira na to o kojoj školi se radi, tu se razrešavaju direktori. Takvo je pravilo uvek bilo i biće, i to je zakonito. To je zalaganje za povratak principa zakonitosti u rad škola. To je osnova normalizacije", rekao je on.

Kako je naveo, pored reputacione štete koja je naneta određenim srednjim škola i gimnazijama, isto se desilo i pojedinim faklutetima i to se vidi kroz to što 15 fakulteta Beogradskog univerziteta nije ispunilo ni budžetsku kvotu i dodao da o tome treba da razmisle dekani i rektor, jer oni imaju autonomiju nad fakultetima.

Stanković kaže da se to nije desilo zbog Ministarstva prosvete i podsetio da nikad više novca nije izdvojeno za visoko školstvo u Srbiji nego u poslednje dve godine.

"Mi smo povećali plate 36 odsto u visokom obrazovanju. Mi smo platili 50 odsto školarina samofinansirajućim studentima drugu godinu zaredom. Mi smo, što bi se reklo onako narodski, ubili tržišni rizik tih fakulteta. Mi nismo uveli strane fakultete zbog njihovog prigovora, jer oni nisu spremni na konkurenciju. Platili smo sve materijalne troškove za rad tih institucija. Sve smo uradili što može da se uradi da omogućimo istraživanja i nastavu. Ali neko je tražio svoju političku šansu u blokadama fakulteta", rekao je Stanković.

Prema rečima Stankovića, cilj je bio da se smeni vlast, ali su se pojedinci krili iza studenata.

"Kriju se iza svojih akademskih titula, a u suštini imaju političke ambicije. Pa zar nije poštenije da kažete: 'Mi želimo da smenimo vlast, mi ćemo da formiramo stranku ili pokret, idemo na izbore, ovo je naš program'. A ne, onako, u nekoj magli - studenti, u blokadi, koji hoće ovo ili ono, koji su osnova emancipacije društva", zaključio je Stanković.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar