KOLIKO SU NAŠI PODACI ZAISTA SIGURNI? Stručnjaci u "Uranku" našli granicu između zaštite najmlađih i narušavanja prava

Evropa razmatra zakon o zabrani društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina, uz strogu proveru identiteta i prepoznavanje lica. Gde povući liniju između zaštite najmlađih i narušavanja osnovnih ljudskih prava? Da li nam se smeši digitalna identifikacija po uzoru na Kinu?

O ovim važnim pitanjima u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorili su: advokat prof. Dr Gordana Božilović Petrović, Katarina Jonev, stručnjak za sajber bezbednost dece i Željko Mašović, psiholog.

Digitalna bezbednost dece: Između zaštite i rizika biometrije

Katarina Jonev, stručnjak za sajber bezbednost dece, ističe da su promene već u toku:

"Od 10. februara ove godine, EU se poprilično posvetila ovoj temi i stavila akcenat na bezbednost dece na internetu na teritorijama država članica. Donet je akt kojim se zaustavlja digitalno nasilje među decom, a svaka država će do kraja godine ući u pilot-projekat sa ciljem da deca mogu putem aplikacije da prijave nasilje. Tokom leta bi trebalo da postane aktivno pravilo da korisnici mogu da verifikuju da su stariji od 18 godina na osnovu podataka iz dokumenata. Uz pretpostavku da neće doći do zloupotrebe, EU ne zanimaju ime, prezime, broj lične karte ili pasoša; oni će isključivo na osnovu fotografije uspeti da verifikuju da li korisnik ima više ili manje od 18 godina", kazala je Jonev i dodala:

"Australija je zabranila deci mlađoj od 16 godina pristup platformama i u prvih mesec dana oboreno je 4,7 miliona profila. Međutim, deca su pronašla način kako da budu prisutna u digitalnom svetu na veoma ružan način – upravo na crnom tržištu kupuju biometriju korisnika koja je ostavljena na različitim platformama. Danas se ide ka tome da se sve veći broj naših podataka verifikuje posredstvom čiste biometrije, od najosnovnijih funkcija, poput PayPala, do toga da deca na Robloxu, kako bi dokazala da imaju više od 13 godina, takođe ostavljaju svoju biometriju. Ovi podaci jesu riskantni; pitanje je kod koga odlaze, ko ih obrađuje, ko ih čuva i na koji način mogu biti zloupotrebljeni. Ovaj vid aktivnosti postao je i jedan vid organizovanog kriminala", kazala je.

Privatnost kao iluzija u digitalnom svetu

Katarina Jonev se osvrnula i na pitanje privatnosti, ističući da je ona u digitalnom svetu često samo privid:

"Privatnost na internetu je jedan veliki mit. Onog trenutka kada napravimo profil, mi smo već dali svoje podatke, ime, prezime i lokaciju. Kada je reč o Robloxu, promene su nastale zbog velikih problema na globalnom nivou sa kojima se deca suočavaju. Na ovoj platformi su prisutni trgovina ljudima i narkoticima, kao i seksualni predatori koji su izuzetno dominantni, uključujući i Srbiju. Oni su sada na Robloxu jer su deca tamo. Zbog pritiska javnosti, Roblox je odlučio da pojača bezbednosne mere tako što pri pristupanju samoj platformi traži od dece da ostave svoje biometrijske podatke, odnosno da se fotografišu. Ako dete navede da ima 15 godina, a pokuša da pristupi igri koja je predviđena za uzrast 18+, Roblox ima pravo da traži dodatno skeniranje biometrije. Na osnovu toga veštačka inteligencija procenjuje da li korisnik zaista ima 18 ili 15 godina i donosi odluku o tome da li će mu dozvoliti pristup", kazala je Jonev.

Tehnološki giganti i interes profita

Katarina Jonev je posebno istakla da veliki tehnološki giganti neće tek tako prihvatiti ograničenja, a u centru te priče je Instagram:

"Instagram neće dozvoliti da deca odu sa njihove platforme, jer su im ona najaktivnija kategorija korisnika. Njima nije bitno koliko su deca ranjiva; ona su ta koja forsiraju algoritam, koja su stalno aktivna i koja direktno doprinose zaradi Instagrama i Fejsbuka. Zbog toga se ove kompanije neće lako predati u ovoj borbi – spremnije su da plaćaju kazne nego da izgube prisustvo dece na mrežama. Iako je njihova floskula da brinu o bezbednosti, praksa nas uverava u suprotno. Izuzetno je važno da dete ne laže za godine, jer je algoritam drugačiji za svaki uzrast, a Instagram definitivno nije prilagođen deci mlađoj od 13 godina. Ono što je trenutno najaktuelnije na globalnom nivou jeste način na koji veštačka inteligencija obrađuje naše fotografije, biometrijske podatke i navike. Mi veštačkoj inteligenciji dajemo sve 'na dlanu', a ona na osnovu toga kreira sliku o nama. Iako kompanije tvrde da AI na taj način samo vežba svoje modele kako bi bili efikasniji, ostaje pitanje za šta će se ti podaci zapravo koristiti. Čim neko zna toliko o nama, to ne može biti potpuno bezbedno. Rizik od curenja informacija je veoma visok na svakoj platformi i mi zapravo ne znamo gde ti podaci na kraju završavaju", zaključuje Jonev.

Pravni okvir i izazovi regulacije

Advokat prof. dr Gordana Božilović Petrović osvrnula se na pravni aspekt i problem gubitka anonimnosti prilikom verifikacije:

"Zakonska regulativa je polje koje uvek može dodatno da se unapredi, ali je ključno pitanje kako dopreti do svih tih izvora i na koji način sprovesti zabranu", objašnjava profesorka Božilović Petrović, ukazujući na to šta se dešava kada platforme zahtevaju fotografisanje korisnika:

"Tada ulazimo u domen Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je upravo zbog toga i donet. Sa druge strane, imamo situaciju gde svako dete, bez obzira na uzrast, može da se uključi na mrežu, a mi nemamo potvrđen identitet. Negde stoji granica od 18 godina, ali ko to garantuje? To je praktično nemoguće regulisati. Deca pronalaze ilegalne načine i 'mračne' mreže kako bi se priključila. Velike firme su plaćale ozbiljne kazne, ali je problem u tome što one od ovakvog sistema imaju mnogo više koristi nego štete."

Na pitanje kako pomiriti pravo deteta na bezbednost sa pravom na privatnost i slobodu izražavanja, i gde je tu ustavna granica, ona dodaje:

"Svaki roditelj koji se zaista bavi svojim detetom trudiće se da ga pravilno usmeri, ali ni to nije apsolutna garancija. Svedoci smo toga koliko se raznih krivičnih dela dešava bez znanja roditelja. Napraviti kompromis između odavanja ličnih podataka i kontrole sadržaja koji je deci dozvoljen — to je zaista jedan veoma težak i delikatan zadatak", zaključila je profesorka.

Psihološki aspekt i efekat zabrana

Psiholog Željko Mašović upozorava da stroge zabrane često proizvode kontraefekat i otvaraju vrata novim opasnostima:

"Uvođenje striktnih zabrana skoro sigurno će pojačati crno tržište svega i svačega, uključujući i biometrijske podatke. Već smo videli da su deca premošćavala prepreke tako što su snimala bilo koga i tim snimcima se prijavljivala na platforme. Problem je u tome što smo autoritet izgubili jer smo ga gradili na pogrešan način – isključivo na kažnjavanju i disciplini, dok je nagrađivanje potpuno nestalo. Kazna nije jedini način komandovanja, a zabrana, posebno u fazi adolescencije, deci samo postaje zanimljiviji izazov. Nije problem sam internet, već sadržaj na njemu. Nisu problem ni sve društvene mreže same po sebi; primera radi, Roblox i nije klasična društvena mreža, ali je po mom mišljenju 'najveće zlo i smeće na svetu'. Šta ćemo sa njim? To je poenta", ističe Mašović i objašnjava kako su takve platforme postale toliko popularne:

"Popularne su jer ih promovišu ljudi koji su za to plaćeni, ali i 'korisni pojedinci' koji to šire putem TikToka i drugih platformi. Tačno možete videti kako popularni influenseri, strani i domaći, biraju sadržaje i kako se deca planski prebacuju sa jedne igrice na drugu.

Druga važna stvar je to što ljudi često žrtvuju svoju slobodu čim im neko kaže da su u opasnosti. Tada svesno odustajete od određenih sloboda misleći da se štitite, a zapravo odrađujete posao za nekog drugog. To nije dobro. Lično, jako volim slobodu i smatram da je ona osnovna ljudska vrednost – da možemo svi da živimo kako treba, a da pritom ne ugrožavamo jedni druge", zaključio je Mašović.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar