VUČIĆ: KFOR je ODBIO NAŠ ZAHTEV za povratak vojske na Kosovo, NEMAJU PRAVO NA TO

- Oni su u svom pažljivo sastavljenom pismenu upućenom Vladi Srbije, koji sam i ja dobio, odgovorili su da smatraju da nema potrebe za povratkom Vojske Srbije na teritoriju KiM, pritom se pozivajući na Rezoluciju 1244. Ali oni se nisu pozvali na deo Rezolucije, pošto nemaju pravo da odbiju taj zahtev. Oni su se pozvali na normativnu normu da čuvaju red i poredak. Napravili su još jednu grešku - rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostuje u jutarnjem programu na TV Pink nakon posete Hilandaru, najnovijih napada na Srbe na KiM, a saopštio je i odgovor KFOR-a na zahtev naše zemje da se vrati 1.000 pripadnika srpskih bezbednosnih snaga u južnu srpsku pokrajinu.

Vučić dodaje da su napisali i da "pažljivo motre na to šta se zbiva na severu", iako je samo dva sata ranije pucano na dečake srpske nacionalnosti.

- Nije vaš posao da brinete o barikadama na severu, već o svim Srbima na Kosovu i Metohiji. Njihovo rukovodstvo brine o političkim rešenjima, o članicama NATO koje su organizatori svega toga, a ne o stvarnoj bezbednosti. Oni su samo političko oruđe u rukama najmoćnijih zapadnih sila, i videćemo kakav će naš odgovor biti. Čekaćemo, i ukazivati kako i na kojim mestima nisu zaštitili srpski živalj. Kao dečak Stevan Tomić u Klokotu.

On dodaje da je proverio, iako je bio na Hilandaru, i da mu niko od zvaničnika nije poslao poruku da je užasnut napadom na decu, a da je dobio 11 poruka ambasadora zbog Rade Trajković, kada je dva sata sedela na administrativnom prelazu.

- A pucanje na srpske dečake ih nije nasekiralo. To govori o svima njima, i o odnosu prema srpskom narodu. Ja nisam očekivao drugačiji odgovor Kfora. I pitanje je da li ići na sednicu Saveta bezbednosti. U našoj zemlji postoje dve grupe koje vrše pritisak zbog KiM. Jedni su tobožnje patriote koji samo prave problem svojoj zemlji. Oni će tražiti sednicu SB UN. Idemo sutra, ok, podržaće nas Rusi. A šta ćemo onda. Oni će da izglasaju da se ne vrate srpska vojska i policija. Šta ćemo posle te sednice, da ostavimo Kurtiju da komentariše kako je i SB UN odbio to - istakao je Vučić.

 

Predsednik dodaje da je 2010. godine nekoliko političara iz Srbije zbog svoje popularnosti tražilo mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu, i da znamo šta se tamo desilo.

- Štagod od besmislenog čekanja Rade Trajković na administrativnoj liniji, pa onda šok bomba za EULEKS. Svi su se oglašavali. Ali nisu bili glasni kada su srpski dečaci gotovo ubijeni. Jedan od portparola iz EU je rekao da je došlo do pucnjave. Slušaj bre, slušaj ti. Nisu tamo bile lovokradice. Nego je čovek pun mržnje, videvši decu da nose badnjak, pucao na njih. Reč mu nisu rekli. Sa svim tim ćemo se suočavati. Pa onda imamo i pritisak stranih službi, koje zajedno sa Kurtijem, kažu da neće dozvoliti podelu Kosova. Ko je to tražio? Ovde je reč o pokušaju ubistva dvojice dečaka. A onda vidite i domaće agente koji to odobravaju. To je jedna matrica kojom pokušavaju da nas razore, zajedno i sa drugim službama, čak i sa istoka. Verujem da nam predstoji težak period, ali borićemo se i truditi da sačuvamo svoj narod - kazao je on.

Vučić ističe da očekuje da se uskoro vidi sa porodicama Stojanović i Tomić, ali da će se problemi za nas nastaviti.

- To je rezultat atmosfere koju je Kurtijev režim sa nekim sa spolja pravio. Nisu oni poludeli iz čistog mira. Sve je ovo plod atmosfere koju je stvorio Kurti. Mene plaši da vidim to i kod našeg naroda, da nismo više u stanju to sasvim racionalno da posmatramo. Ta slika na BAdnji dan je potresla Srbiju, izazvala suze svih ljudi - kazao je predsednik.

Podsetimo, predsednik Srbije se odmah po povratku sa Hilandara zaputio u Predsedništvo gde je pročitao pisani odgovor KFOR-a na zahteve Beograda za pojačane bezbednosne garancije za Srbe na Kosovu.

 

 

Ostavite komentar

FPN

Проф. Игор Јанев је, поред осталог, познат и по томе што заступа тезу да Војно-технички споразум у Куманову може бити раскинут, позивајући се на члан 52. Бечке конвенције о праву уговора (1969), где се уговори сачињени под притиском или претњом рата (као што је био случај са Кумановским споразумом из 1999) могу сматрати ништавним (тј. по чл. 52. „Ништаван је сваки уговор чије је закључење постигнуто претњом или употребом силе, кршењем принципа права који су унети у Повељу УН. ИЗВОР: ВИКИПЕДИЈА

08.01.2023 23:52

0 0 Odgovori