UPISAO FAKULTET, a IMA 88 GODINA: Deka Branislav živi u selu i PUTUJE svaki dan na PREDAVANJA

Nakon 34 godine penzije, Branislav Radulović u 88. godini upisao je Mašinski fakultet na Univerzitetu Crne Gore!

Ideju da započne studije dala mu je unuka koja je doktorirala pravo u Beogradu.

Preživljava brucoške dane i ne traži pomoć kolega koji hoće da mu izađu u susret. Svaku ocenu, kako kaže, hoće da zasluži.

Mnogo se razlikuje učenje kada je on bio mlad i sad, ali misli da generacije, sa kojima provodi vreme na predavanju i ispitima, obećavaju i da žele da uče.

- Znanje će kad-tad da se vrednuje - poručio je Radulović koji je završio srednju geodetsku školu davnih 50-ih godina prošlog veka, piše crnogorski list Pobjeda.

Za to što je odlučio da se upiše, kriva je, kaže, unuka.

- Unuka je otišla kod dekana fakulteta koji se oduševio što ću da se prijavim. Rekao je da ipak moram da poštuje papirologiju, zvanično da se upišem pa će da me oslobodi da delimično dolazim na predavanja. Ali mi je rekao da moram da znam na ispitima. Moja uža porodica bila je protiv upisa jer su to veliki troškovi. Svaki dan idem na predavanja, a daleko sam 15 kilometara od Podgorica, živim u selu Komani  - priča Radulović.

Dodaje da je imao ponudu od privatnih fakulteta, ali je tamo, kaže, školarina 4.000 evra pa nije mogao da plati. Odlučio se, kaže, za saobraćajni smer jer mu je ta tematika najbliža i bio je već na tri kolokvijuma koje je uspešno završio.

- Vidim da mogu da se uklopim. Kolege i koleginice pokušavaju da mi pomognu, ali ja slabo vidim i slabo čujem i neću da mi pomažu. Hoću da zaslužim tu ocenu. To mi ne treba ništa. Sutra da završim fakultet ništa ne dobijam, već imam penziju i ne mislim da se ponovo zapošljavam - priča Radulović, a na pitanje zašto je upisao fakultet odgovora:

- Svi su nas otpisali - kaže Branislav prisećajući se života u bivšoj Jugoslaviji.

Misle da je profesor, a ne brucoš

Kaže da su se na fakultetu svi iznenadili i da ga svi pozdravljaju jer misle da je profesor.

- Kad im kažem da sam brucoš, kažu mi svaka čast. Još kad pomenem godine ostaju bez reči. Za saobraćajni smer sam se odlučio, jer je to nama, geometrima, najbliže. Saobraćaj je pitanje budućnosti, međutim tamo ima dosta igre reči. Nije isto kada se kaže vodeni ili vodni saobraćaj. Treba tačno pogoditi pojam kako treba - prepričava Radulović svoja predavanja.

Nekad i sad

A kakva je razlika kada je on bio učenik i sad, priča:

- Ogromna je razlika. Ovi predavači danas se mnogo trude da vam približe nastavu, međutim to je drugi sistem obrazovanja. Sada su tu računari, mobilni telefoni, sve je digitalizovano, ja se u to ne razumem. Ja samo beležim na času i hoću da dokažem kolegama da se može završiti ispit bez ijednog časa van fakulteta, samo da slušaju redovno nastavu i da beleže - tvrdi Radulović dodajući da je već ispisao dve sveske i da pohađa sva predavanja i sve vežbe.

Foto: Unsplash.com

Posao za razliku od današnjih vremena, kaže, nisu čekali ni dan.

- Mi smo bili prva generacija koja je posle rata upisala osnovnu školu. Dobri smo đaci bili. Počeo sam da radim u tadašnjem Ministarstvu građevine koje je bilo na Cetinju, onda smo prešli u Podgoricu. Ništa od države nisam dobio, sve sam svojim radom zaradio. Dobio sam jedan kredit od 2.000 ili dva miliona dinara ne znam više. Sve sam vratio - kaže on.

Do penzije je radio u Republičkoj geodetskoj upravi Crne Gore kao rukovodilac i kad je vidio da se politika umešala u sve, penzionisao se.

- Sa 54 godine sam se penzionisao. Bio sam rukovodilac u firmi, a imao sam srednju školu i onda su mladi dolazili sa fakultetom i video sam da se tu ne mogu snaći. Pošao sam kod doktora i rekao da sam bio nekad dobar radnik ali da mi sada sve smeta i penzionisali su me - kaže Radulović, ističući da se “naradio“.

Ostavite komentar