Šta su poručili BIRAČI u BIH - da li DEJTON opstaje ili postojeće PROBLEME rešava DEJTON 2

Nedeljni izbori u Bosni i Hercegovini bili su najneizvesniji od potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. godine. Šta su rekli birači i da li Dejton opstaje ili će postojeće probleme rešiti Dejton 2? Na ova pitanja danas su u Uranku odgovarali bivši ambasador Vladislav Jovanović i politički analitičar Obrad Kesić.  

Obrad Kesić: Dejton više ne postoji zbog ovakvih Šmitovih poteza

Prema rečima Obrada Kesića, rekacije na izbore i izborne rezultate u BiH su burne.

Foto: K1info

- Stranci, odnosno članovi međunarodne zajednice sa gospodinom Šmitom na prvom mestu, intervenisali su i izmenili ne samo Izborni zakon posle izbora nego i Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Dejton više ne postoji zbog ovakvih Šmitovih poteza.  Njegova odluka sat po otvaranju biračkih mesta udar je na međunarodno pravo. Izmenom Izbornog zakona nije učinio ništa da zaštiti hrvatski narod. Kozmetički im je dao mogućnost da imaju veći broj delegata - kazao je Kesić na K1 televiziji.

– Kada je reč o samim rezultatima tu postoji jedan kontrast u Federaciji, jer gubitak izbora Bakira Izetbegovića stvara percepciju da se nešto menja, da će se graditi građanska BiH među Bošnjacima. Ali, kada pogedamo rezultat i stavove gospodina Bećirovića, onda vidimo da u suštini nema neke razlike oko nacionalnog pitanja između Bećirovića i njegove stranke i Izetbegovića i SDA. Dejtonski sporazum garantuje visokodecentralizovanu zajedničku državu, a ono što bošnjačka politička elita želi je veća centralizovana država koja sve više ugrožava druga dva konstitutivna naroda, srpski i hrvatski.

Šmitov potez, kako kaže Kesić, ne menja ništa što se tiče sadašnjih izbora, ali menja sve što se tiče Ustava i međunarodnog prava.

-To nije samo ta jedna odluka koja je uništila Dejtonski sporazum, to je niz takvih odluka od strane visokog predstavnika, a u ovom slučaju čoveka koji se samo predstavlja kao visoki predstavnik, jer nije imenovan preko Saveta bezbednosti. To je težak  udarac posle kojeg ne možemo da se vratimo na temelj Dejtonskog sporazuma nego nažalost moramo da krenemo drugim putem. On nije do kraja ništa učinio da zaštiti poziciju hrvatskog naroda i prava koje oni imaju da biraju svog člana Predsedništva BiH. Tu se nije uopšte mešao.

Foto: Tanjug/AP

- Kozmetički je dao mogućnost da Hrvati kroz povećan broj delegata u parlametarnoj skupštini Federacije mogu da imaju veći broj ljudi koji dolaze iz kantona gde Hrvati imaju jasnu većinu. Sveukupno za Hrvate biće oko pet novih delegata ali u suštini to ništa ne menja, jer je promenio ono što je osnovno u svakom demokratskom sistemu, a to je da se zakon i Ustav koriste kao pritisak na drugu stranu. Odredio je rokove za formiranje Vlade i ako se Hrvati ne slože, uzeće druge Hrvate koji su u sastavu drugih stranaka gde su većinom Bošnjaci.

Foto: Tanjug/AP

Šmit ujedinio tri konstitutivna naroda

Kesić je u Uranku kazao da su Šmitove odluke ujedinile predstavnike sva tri konstitutivna naroda u stavu da je ovo veoma loš potez.

- To se ne može prihvatiti u kontekstu demokratskih pravila i definitivno urušava mir i stabilnost u BiH. I međunarodni posmatrači su isto osudili tu odluku i EU se distancirala od te odluke. Ambasada SAD, međutim, vrlo brzo je izašla i podržala Šmita kao i zvanični London, iako su njihovi posmatrači osudili tu odluku. Rezultati izbora padaju u senku ovog poteza Šmita.

Dodik VS Trivić

Dodik je prema preliminarnim rezultatima osvojio gotovo 49 odsto glasova. U Srebrenici je, na primer, dobio ubedljivu podršku sa 47 naprema 23 odsto glasova koliko je osvojila Trivić. Po čemu se razliku, bilo je pitanje za Obrada Kesića.

- Dodik jasno definiše svoju nacionalnu politiku i sprovodi je u delo. Konfontacije sa Inckom i Šmitom i zapadnim amabasadama i diplomatama su nametnute, jer je Zapad pokrenuo menjanje Dejtonskog sporazuma i to suštinski. Oni oduzimaju nadležnosti entiteta i urušavaju ceo koncept visoke decentralizacije i maltene grade nacionalnu državu za Bošnjake. To naravno nije prihvatljivo ni za Srbe ni za Hrvate. Dodik sada predvodi tu odbranu Republike Srpske i više nema prebacivanja nadležnosti i nametnutih odluka. 

Foto: Tanjug/AP

- Nema ni odluka Ustavnog suda koje izlaze iz okvira nadležnosti i menjaju Dejtonski sporazum. Tri stranca tamo sede i odlučuju u interesu bošnjačkih stranaka. Dodik je odlučan i borben, dok Trivić pripada strankama koje smatraju da je neodgovorno ulaziti u sukob i izazivati moguće sankcije i rekacije Zapada koje mogu da ugroze opstanak RS. Oni su za pasivniji otpor, i kad god je rasprava ne učestvuju u glasanju i ne izjašnjavaju se jasno po bilo kom otvorenom pitanju. Vrlo retko čujete šta bi oni drugačije radili – kazao je Kesić u Uranku.

Kesić je kazao i da su Dodik i ljudi oko njega uvereni da treba braniti Republiku Srpsku u Federaciji.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović/bs

- Ne treba dopustiti da Bošnjaci progutaju sva prava hrvatskog naroda i stave ih u poziciju manjine, pa da krenu i na Republiku Srpsku mnogo jači. Sada treba intervenisati i principijelno braniti Dejtonski sporazum i poziciju hrvatskog naroda. Ja mislim da je to potpuno ispravno ali nažalost opozicija ne vidi to tako. Oni misle  da treba napraviti istorijski dogovor sa Bošnjacima na štetu hrvatskog naroda i tako se nadaju da bi ojačali poziciju Republike Srpske. Politika Milorada Dodika je okrenuta tamo gde su otvorena vrata za RS, gde se podržavaju legitimni stavovi i gde se poštuju međunarodno pravo i Dejtonski sporazum.

-To što Zapad sam urušava Dejton znači da Republika Srpska mora da gradi savezništvo sa svima koji se tome protive. RS trenutno ima odličnu sradanju sa Rusijom, Mađarskom, Hrvatskom, pogotovo sa predsednikom Hrvatske, potom naravno sa Srbijom i sa Kinom. To su sve zemlje koje razumeju i poštuju međunarodno pravo i položaj Republike Srpske koji je zagarantovan Dejtonom. Trivić smatra da smo premaleni, ali RS mora aktivno braniti Dejton, a ne biti pasivna – stava je Obrad Kesić.  

Vladislav Jovanović: Dejton je bio neohodan, ma šta mi o njemu mislili

Bivši amabasador Vladislav Jovanović u „Uranku“ je kazao da je 1995, kada se potpisivao Dejtonski sporazum, bio u Njujorku.

Foto: K1info

- Bio sam stalni predstavnik tadašnje Jugoslavije pri UN-u. Nisam bio u Dejtonu ali sam razgovarao sa stranim učesnicima kako bih dobio informacije. Očekivalo se da Dejton stavi tačku na rat ali nije bilo potpuno jasno kako će izgledati „građevina mira“ koja će iz toga izrasti. Bila su maksimalna očekivanja i zahtevi, naročito Bošnjaka, koji su veoma insistirali na neprihvatljivim rešenjima za druge dve strane. Uz velike ustupke Srbije, naročito u pogledu Sarajeva i Brčkog, je ta stvar „legla“. Interes Zapada u celini i međunarodne zajednice bio je da se stavi tačka na rat i da se stvore makar najšire osnove za međusobni suživot tri naroda uz priznavanje ne samo multietičnosti i konstitutivnosti, već davanja oblika državnosti tim entitetima.

- Stvorena su dva, a Hrvatska je zbog dogovora u Splitu platila cenu. Tada je Tuđman praktično žrtvovao Hrvate u Bosni kako bi dobio pristanak i podršku za isterivanje Srba iz Hrvatske, i to je cena koju su platili i teško je to vratiti nazad. Hrvati u Bosni teže da se izjednače u državno-pravnom smislu sa druga dva naroda ali ne nailaze na podršku ni Zapada, a naročito ne Bošnjaka. Većinska ambicija Bošnjaka ne prestaje od Alije Izetbegovića, samo se sprovodi u drugim vidovima, ali cilj je isti – kazao je bivši diplomata na televiziji K1.

Dejton je, kako je kazao, bio neophodan.

- Šta god o njemu mislili, to je međunarodni mirovni sporazum. On je bio neophodan i bio je dobar u tom smislu da Srbi i Hrvati budu u zajedničkoj državi, a na neki način izdvojeni iz nje radi potpune autonomije uređivanja svojih odnosa. To je za Srbiju postignuto, Hrvati su ostali bez svog entiteta i sad pokušavaju na razne načine da samostalnim izborom svojih predstavnika to urade. Hrvati u državno-pravnom smislu nisu ravnopravni sa Srbima i Bošnjacima, jer su rastureni po kantonima što omogućava da dobijaju predstavnika koji može da bude Hrvat ali neće obavezno predstavljati hrvatske nego ujediniteljske stavove. Komšić već treći put predstavlja Hrvate ali tako što podržava izgradnju građanske Bosne, što znači vladavinu većinskog naroda nad ostala dva naroda.

Položaj Republike Srpske

Jovanović je kazao da je tročlano veće Predsedništva BiH zamišljeno tako da sinhronizuje glavne interese i omogući donošenje zajedničkih odluka koje se tiču celine BiH i njenih odnosa sa svetom.

- To nije funkcionisalo jer je stalno provlačena ideja o ograničavanju prava entiteta radi afirmisanja ideje o zajedničkim potrebama. U suštini, to je princip vladavine većinskog naroda. Položaj republike Srpske se stalno odronjava i to se radi od prvog dana brutalnim metodama. Oko tridesetak nadležnosti preneto je na zajedničke organe i to pod pritiskom i obećanjem da će to voditi zajedničkom dobru i da neće škoditi položaju RS. Međutim, ispostavilo se da je toliki broj nadležnosti prenet na centralne organe sa namerom da se to i nadalje radi, pa smo došli do toga da Republici Srpskoj ograniči pravo na nepovratnu imovinu što je suprotno ideji posebne teritorijalne izdvojenosti u okviru zajedničke BiH. RS ne sme da bude samostalna u donošenju odluka o upotrebi nepokretnosti na svojoj teritoriji. Eto tu se sada nalazimo – istakao je Jovanović.

Šmit se ponaša kao da ima legalna ovlašćenja

Vladislav Jovanović kazao je danas da se novi visoki predstavnik Šmit, iako je osporen i od Republike Srpske i od Rusije i Kine kao stalnih članova Saveta bezbednosti,  ponaša kao da ima puna legalna ovlašćenja.

- On ne haje zbog prigovaranja. Uživa punu podršku zapadnog dela međunarodne  zajednice i očigledno nastavlja sa tradicijom da bude ne samo garant ispunjavanja obaveza iz Dejtonskog sporazuma nego i i sprovodnik lagane izmene tog sporazuma koja bi omogućavala kretanje BiH u pravcu građanskog društva, a građansko društvo je preduslov za uključivanje Bosne kao celine u evroatlantske organizacije.

Jovanović kaže da je Dodikova izjava da za 30 godina vidi RS kao nezavisnu državu „taktička pretnja a ne stvarni cilj“.

- Stvarni cilj je da se BiH uspostavi i harmonizuje u pravim okvirima i u duhu Dejtona. Bespogovorno da se poštuje status oba entiteta, Ustav po Dejtonu bez izmena i u okviru toga vrati međusobno poverenje nekada zaraćenih strana koje je još uvek pogolemo i da se BIH načini funkcionalnom zemljom – kaže Jovanović za K1 televiziju. - Umrtvljavanje BiH vodi tome da se strani protektorat nastavi i da bude odlučujući u ulasku BiH u NATO i EU.

 

 

 

 

Ostavite komentar